Šta je novo?
Od:
Filteri

Aerodrom Nikola Tesla - (Avijacija)

Imajte u vidu da je pad samo 20 hiljada ljudi trenutno sto se lako moze nadomestiti cak i u jakom Julu i Avgustu. To moze nadomestiti samostalno linija ka NY
 
јуче је један човек на Екс-Ју оставио добар коментар, где је направио пресек шта се променило од прошлог јуна, па је резутат овакав (пошто се тамо повела велика дискусија у уторак):

Sorry for OT, just a small analysis related to yesterdays talk about decline in passenger num. at BEG for June. I have data only for foreign carriers but as their share in the cake is about 50% it could be very indicative.
Comparing to June 2015 (second half), these are changes in num. of flights per week:
-2 Air Cairo (A320)
-1 BoraJet (E190)
-2 Corendon Airlines (B737-800)
+1,5 Elinair (B737-300)
+1 FlyDubai (B737-800)
-1 Lufthansa (E195)
+1,5 Qatar Airways, 4 vs 5 x 0,5 (A320)
-2 Swiss (A320)
+2 Tarom (ATR42)
-2 Tunisair (A320)
-6 AnadoluJet (B737-800)
+1 Ural Airlines (A319)
+1 Wizzair (A320)
In conlusion, capacities on cheduled flights are prettiy much the same but there are a great reductions in capacities on charter flights, especially for Turkey. I am not saying that trend is not a little bit worrisome in last 12 months and of course, it should be analized. But to say that decline in June has nothing to do with charter traffic is pretty shortsighted, to put it mildly.
Kliknite za proširenje...
 
Наравно, то је основни узрок.
На средњи рок, смањење броја чартера ка Турској би могло да буде компензовано повећањем броја чартера и сезонских линија ка Грчкој (нажалост, Визер је само једно лето летео за Крф и Родос). Ту се нешто већ дешава, дошао је Елинер, а видим и да Биг блу рекламира чартере за Солун.
 
глупи Виз је требао да врати свако лето Крф, Родос и Крит (и евентуално Закинтос) по 2 недељно. били би врло тражени и попуњени ти летови
 
Наравно. Имали би у мојој породици готово сигурна четири путника.
Осим острва, Солуна (где би револуцију могао да донесе Рајанер, који је тамо врло активан) и Атине, међутим, у Грчкој има више аеродрома до којих би требало организовати редовне летове током туристичке сезоне. Нпр. Кавала (због Тасоса и у нас веома популарне области око Ставроса), Волос (због централне Грчке која се све више рекламира међу туроператерима српским), Превеза (због јонске обале) итд.
 
ljudi, ne moze se ocekivati da se broj putnika stalno povecava, u ovom trenutku ovo je nas kapacitet, uspeh je ostati blizu proslogodisnjeg broja. Povecanje je moguce samo ukoliko BG aerodrom stvarno potane hub, u sta ne verujem, i ako smanje cenu akrata.

I meni bi veoma odgovaralo da krenu jefitni carteri prema Grckoj, bio bi to pravi potez agencija
 
Pa teorijski BG aerodrom već jeste hub: Air Serbia jeste možda mala kompanija, ali joj je hub Beograd. I Wizzair-u je jedan od manjih hubova Beograd.
Sad, da bi rezultati bili bolji, neophodne su dve stvari:

1) Da Srbija lokacijski postane isplativija kao putničko čvorište
2) Da se uradi bolja infrastruktura do samog aerodroma (čitaj: železnica ili barem više linija javnog prevoza).
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=398522#p398522:1feqta08 je napisao(la):
DzonTravolta » Fri Jul 22, 2016 10:53 am[/url]":1feqta08]Pa teorijski BG aerodrom već jeste hub: Air Serbia jeste možda mala kompanija, ali joj je hub Beograd. I Wizzair-u je jedan od manjih hubova Beograd.
Kliknite za proširenje...

Beograd jeste hab Air Serbiji. Wizzair nema habove. Nigde. Wizzair ima BAZE. Ako vas zanima šta je hab, lepo je objašnjeno ovde. Neko može da misli da je tehnikalija, ali samo pokazuje nepoznavanje određene materije. Hab predstavlja čvorište gde aviokompanija povezuje putnike sa različitih destinacija.

Model poslovanja Wizzair-a je skroz drugačiji. On se zasniva na Point to point saobraćaju (ne postoji glavno čvorište, već se putnici direktno prevoze od tačke do tačke).

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=398522#p398522:1feqta08 je napisao(la):
DzonTravolta » Fri Jul 22, 2016 10:53 am[/url]":1feqta08]
Sad, da bi rezultati bili bolji, neophodne su dve stvari:

1) Da Srbija lokacijski postane isplativija kao putničko čvorište
2) Da se uradi bolja infrastruktura do samog aerodroma (čitaj: železnica ili barem više linija javnog prevoza).
Kliknite za proširenje...

Da bi rezultati bili bolji, potrebno je mnogo toga:

- da smo ekonomski jača zemlja koja privlači strane investitore
- povećana kupovna moć lokalnog stanovništva koja omogućava korišćenje usluga aviokompanija
- veća konkurencija koja omogućava konkuretnije cene, i tako isto podstiče potražnju
- turistička promocija i rast turizma (npr. otvaranje Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti koji su već 15(?) godina zatvoreni), razne manifestacije koje privlače veći broj putnika (sportski događaji, muzički festivali, poslovni kongresi, isl). Ulaganje u marketing.
- itd, itd.

Bez jake/velike privrede je teško postići rast.
 
Dobro, ne ulazim u tehnikalije.
Kupovna moć direktno zavisi od snage ekonomije, što će reći da je tu prilično mrka kapa za narednih nekoliko godina, a verovatno i deceniju, pa i više.
Iskreno, mislim da su i Beograd i Srbija preslabi da budu neka konkurencija izuzev na regionalnom planu (region = ex-Yu).
Što se tiče privlačenja turista: jednostavno, pre dvadesetak godina, odavde je nestao ključni brend, a on je bio (hteli mi to da priznamo ili ne) Jugoslavija, koja je imala nešto što je privlačilo ljude iz celog sveta. Mnogo putujem i mogu reći da Srbiju još uvek bije vrlo rđav glas (što možda i ne bi bio slučaj da tu i tamo Hrvati, Muslimani, a naročito Albanci ne doliju malo ulja na vatru, što naravno ne rade samo iz zlobe, već i zato što jure svoje interese). Što se muzeja tiče, to je najveća moguća sramota. To i brzina kojom se rekonstruišu putevi i železnice možda najbolje govori što je Srbija tu gde je.
 
Tanjug/B92

"Obaramo rekorde, BG aerodrom najuspešniji ikada"
Beograd -- Aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu je u prvih šest meseci 2016. imao ukupan prihod veći od 33 miliona evra, što je za pet odsto više nego u istom periodu prošle.

To je izjavio v.d. generalnog direktora Saša Vlaisavljević navodeći da je neto dobit aerodroma u prvoj polovini 2016. veća od 11 miliona evra.

On je rekao Tanjugu da će aerodrom ove godine dostići rekordnih pet miliona putnika i da će 2016. biti rekordna poslovna godina.

"Sada smo u špicu letnje sezone i ovo je najuspešnija sezona do sada pošto će jul po svim pokazateljima biti najspešniji u istoriji aerodroma Nikola Tesla, s obzirom da očekujemo da će u julu biti ukupno 600.000 putnika, što će biti prvi put u istoriji beogradskog aerodroma", rekao je Vlaisavljević.

On je naglasio da je aerodrom zabležio 18. jula rekordnih 20.417 putnika.

Aerodrom, prema njegovim rečima, ima dnevno u proseku više od 19.000 putnika, što je broj koji dostižu aerodromi u region.

Aerodrom "Nikola Tesla" je prošle godine zabeležio skoro 4,8 miliona putnika, a do kraja ove godine očekuje se rast od tri odsto.

Podsetivši da su prošla i pretprošla godina bile najuspešnije u istoriji beogradskog aerodroma, Vlaisavljević je rekao da će 2016. biti još bolja po finansijskim rezultatima, s obzirom da su poslovni prihodi povećani pet odsto u odnosu na prošlu godinu u isto vreme.

Ukupni rashodi su u prvoj polovini godine bili za 26 odsto niži nego u istom periodu prošle godine.

"Nismo zaboravili akcionare niti republički budžet i uplatili smo više od 750 miliona dinara i očekujemo u septembru još oko 750 miliona dinara. Napravili smo paralelno uštede i očekujemo da na kraju 2016. imamo dobit od 26 do 30 miliona evra", naveo je on.

Vlaisavljević je naglasio da realizuje investicije koje finansira iz sopstvene dobiti, a ne iz kredita, kao i da su ove godine planirane investicije u infrastrukturu i bezbednost vredne 4,2 milijarde dinara.

On je rekao da beogradski aerodrom zbog uspostavljanja letova za SAD ima najviši nivo bezbednosti.

"Bez obzira na prvi deo godine koji nije bio u plusu, što se tiče broja putnika, u drugom delu godine očekujemo na krilima Er Srbije veliko povećanje od čartera do redovnog saobraćaja. Očekujemo rekordno leto - 600.000 putnika u julu, što je nezabeleženo u istoriji i petomiionitog putnika već početkom decembra", naveo je Vlaisavljević.

Aerodrom “Nikola Tesla” je jedna od najprofitabilnijih kompanija u regionu sa ukupnim prihodima od 86 miliona evra, poslovnim prihodom većim od 66 miliona evra i profitom preko 26 miliona evra u 2015, kažu u toj kompaniji.

U ovoj godini beogradski aerodrom je na ime međudividende akcionarima uplatio ukupno 765 miliona dinara - 543 miliona dinara u republicki budžet i oko 222 miliona dinara manjinskim akcionarima.

U septembru se očekuje isplata konačne dividende za 2015. godinu u ukupnom iznosu od oko 751 milion dinara - oko 624 miliona u republički budžeti oko 127 miliona malim akcionarima.
Kliknite za proširenje...
 
NOVOSTI SAZNAJU
Nemci i Francuzi hoće "Teslu"
Lj. TRIFUNOVIĆ | 02. avgust 2016. 10:15 | Komentara: 0
Čak osam kandidata pokazalo želju za upravljanjem ili partnerstvom sa beogradskim aerodromom. Na listi zainteresovanih francuski "Vinči" i "Buig", nemački "Fraport", tri firme iz Kine i dve iz UAE

ZA upravljanje beogradskim aerodromom "Nikola Tesla" zainteresovane su najveće svetske kompanije iz te oblasti. Prema saznanjima "Novosti", u taj posao želi da uđe francuski "Vinči", vlasnik osam aerodroma u Portugaliji, nemački "Fraport", u čijem je vlasništvu aerodrom u Ljubljani, francuski "Buig", koji upravlja aerodromom u Zagrebu, dve kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, tri iz Kine...

Još uvek nije doneta odluka o budućem načinu upravljanja beogradskom vazdušnom lukom - navodi za naš list izvor iz Vlade Srbije. - Privatizacioni savetnik, po dosadašnjim sagledavanjima, najverovatnije će predložiti raspisivanje tendera za koncesiju beogradskog aerodroma, budući da većina tih objekata u svetu funkcioniše na taj način.

Koncesionim aktom, firma koja bi pobedila na tenderu upravljala bi beogradskim aerodromom "Nikola Tesla" narednih 25 do 30 godina, mada se taj rok može produžiti i na pola veka. Po rečima našeg sagovornika, drugi model je privatizacija, a treći, koji je najmanje izvesan, jeste javno-privatno partnerstvo.

- Za bilo koji model upravljanja da se odluči privatizacioni savetnik, reč je o sumi koja se kreće u rasponu od 100 miliona do pola milijardi dolara - dodaje naš izvor. - Jer, firma koja bude dobila zeleno svetlo da upravlja aerodromom biće u obavezi da izgradi novu ili proširi postojeću pistu, napravi hotel, garaže, kargo centre...


PRUGA DO PISTE

RAZMATRA se, kako saznaju "Novosti", i mogućnost izgradnje potpuno nove železničke veze aerodroma sa gradom.

- U tom slučaju, bilo bi neophodno obaviti eksproprijaciju zemljišta u okolini aerodroma, ali bi se na taj način postigla potpuna infrastrukturna opremljenost, čime bi se beogradski aerodrom svrstao u red najboljih i najopremljenijih u Evropi - zaključuje naš sagovornik.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ek ... hoce-Teslu
 
Razmatranje o 2 km pruge. Da li da napravimo 2 km pruge i povezemo aerodrom sa svetom? Hm....moramo da razmislimo o tome, bar narednoh 10tak godina.
 
ја вам кажем, биће Французи и то Винци (или Винчи, како год). а пруга? биће једног дана, можда на куково лето
 
Valjda je tom ko god preuzeo aerodrom u interesu da ga unapredi, a ta pruga mu dodje osnovna stvar. Koji od ovih ponudjenih je najbolja varijanta za nas?
 
Ako već treba da se outuđi onda dati Arapima na 99 godina koncesiju. Mislim da će oni biti najbolji domaćini, a ovo sa Francuzima nisam optimista.
 
никако Арапима

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=399681#p399681:3qx8wz1y je napisao(la):
11030 » 02 Авг 2016, 13:01[/url]":3qx8wz1y]Valjda je tom ko god preuzeo aerodrom u interesu da ga unapredi, a ta pruga mu dodje osnovna stvar. Koji od ovih ponudjenih je najbolja varijanta za nas?
Kliknite za proširenje...

хмм, не знам. Фрапорт, Винчи и АДП (Буиг, Биж, Бинг, штагод) су јаки играчи, тако да нико од њих не би био погрешан избор
 
Rizikujem da zvučim ko Delija. Ali u ovome jeste problem, umesto da se pobunimo mi biramo kome ćemo prodati aerodrom. Umesto da *** onog ko prodaje i ovu bedu što nam ostala, i pokušamo da vratimo šta možemo, mi se mirimo sa prodajom bukvalno svega. Ja najiskrenije mislim da posle aerodroma, eps-a i telekoma, slede fakulteti i škole.
 
A i ovo za škole i fakultete je zapravo dobra ideja, treba prodati sve jer ionako njihov doprinos društvu trenutno teži nuli.
 
Ovde na forumu ima toliko vrsnih poznavalaca na aviosaobraćaja da bi sada par njih napisalo da Arapima nikako ne treba dati aerodrome? Ovi što su to napisali izgleda da ne poznaju današnje svetske prilike u aviosaobraćaju na poočetaku XXi veka, 2016 godina.
 
Partijski kadar kratkoročno može održavati rast putnika i prihoda na aerodromu, pa čak i kadar takve partije kao što je SNS. Ono što je, međutim, problematično jeste to što rast na aerodromu treba da prate i investicije, a njih nema (makar ne u značajnijoj meri), već se prave sheme kako da se višak u kasi prelije na krpljenje rupa u neuspešnim javnim preduzećima (Sava centar) ili u partijske mašine za pranje novca (sponzorisanje sportskih klubova i raznoraznih manifestacija).

Zato je pitanje šta Srbija želi koncesijom za beogradski aerodrom? Ako gledamo da ga uvalimo nekom "prijatelju" da radi sve isto kao što se radilo i do sada, za određeni procenat, onda "ne, hvala". Ali ako od koncesionara jasno i transparentno zatražimo određeni investicioni plan za narednih 30 godina, i ako bi bilo kakvo značajno odstupanje od tog plana značilo i raskid koncesije, onda svakako vredi razmisliti o tome.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh