1914-2014 - 100 година Првог светског рата
- Začetnik teme direktor
- Datum pokretanja
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 37.606
- Pohvaljen
- 41.104
par plakata
inace jedna zanimljiva plakte
Radi se o ljudima koji su spasvali brodove od mina tako sto bi skakali u more i razmicali mine da je brodovi nebi zakcili , pojedinci su aktivirali bombe i ginuli sa njima kao bi drugi bezbjedno prosli
inace jedna zanimljiva plakte
Radi se o ljudima koji su spasvali brodove od mina tako sto bi skakali u more i razmicali mine da je brodovi nebi zakcili , pojedinci su aktivirali bombe i ginuli sa njima kao bi drugi bezbjedno prosli
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 37.606
- Pohvaljen
- 41.104
Војска Краљевића Марка
Роберт Ситон Вотсон | Српски дух, 10. март 1915. године.
Они који војску цене на основу марша или униформе, неће се најпохвалније изразити о српској војсци (мада, треба нагласити да је путна опрема српског војника једна од најбољих у Европи), но као борбена машинерија, обогаћена искуством последња два рата, не може се оспорити њен огроман значај, поготово имајући у виду да је то војска земље која има само четири милиона становника.
Данас је све шире прихваћено мишљење да је Србија тријумфално одбранила своју позицију у редовима савезника, и да је изузетно допринела заједничком добру, у тој мери да има право да буде пуноправно размотрена у поравнањима којима се рат завршава.
Шта онда значи српски успех за општу ствар? Најпре, Срби су први задали ударац Аустро-угарској превласти и, удружено са Белгијом на другом крају Европе, пружили су живи доказ колико осећај привржености својој нацији може постићи, упркос свему.
Затим, Срби су задржали огромну војну силу која би иначе вероватно скренула ка Западу или ка Галицијском фронту. Према мађарској званичној процени, која, будући да је непријатељска, тешко да је погрешна, губици Аустро-Угарске пели су се до 148 000 (38. 438 убијених, 92.955 рањених и 12. 208 заробљеника).
Изанад свега, Србија је формирала бедем између Централних Сила и Турске, и тиме представљала неумитну грешку у свим плановима који су ковани од Берлина до Багдада, од Беча и Будимпеште до Солуна.
Сада би требало да кажем нешто о српској војсци. Код њих су војска и народ једно, на начин који је нама, на нашем острву, сасвим стран. Сенка страшног злочина почињеног пре дванаест година је угрозила репутацију војске, а оно што су странци потпуно превидели је брзо распламсавање сасвим новог духа у њеним редовима, све док сјајне победе над Турцима у балканским ратовима, и не мање инзванредне победе над Бугарима, не пружише јасан доказ о томе.
Шкот радо у Србину препознаје своју набуситу, ратну природу коју су његови преци усвојили и развили под моћном владавином Валса и Бруса. Пре две године, имао сам прилике да посматрам изблиза српску војску, будући да сам провео два месеца путујући по српској Македонији у ноћи Балканског рата.
Тада сам упознао многе официре, често се забављао у мензи са њима, и посетио пуно њихових гарнизона и кампова. Нико ко је био сведок тако савршеног односа између официра и људства не може а да не буде одушевљен том чудовишном мешавином дисциплине и другарства.
Неки би можда помислили да је то природно у војсци у којој капетан често заповеда свом брату или рођаку, но има много других сличних војски где ово није случај. Свакако је српска војска задојена духом демократије у најбољем смислу те речи. Као што је уобичајено да се трупама обраћа са "јунаци", тако и официри своје људе дозивају за битку називајући их "браћом".
А на крају дана, пријатно је било видети официре како играју коло, познати национални плес Срба, и схватити да ова невероватна фамилијарност ничим не угрожава строгу дисциплину која је тако битна у свакој војсци.
Они који војску цене на основу марша или униформе, неће се најпохвалније изразити о српској војсци (мада, треба нагласити да је путна опрема српског војника једна од најбољих у Европи), но као борбена машинерија, обогаћена искуством последња два рата, не може се оспорити њен огроман значај, поготово имајући у виду да је то војска земље која има само четири милиона становника.
Једна од главних брига српског војника је да не буде рањен у главу, и неки од њих су, у раним данима рата, будући да су приметили како земља смањује ефекат пожара и ватре, мазали своје капе дебелим слојем блата, покушавајући да примене исти принцип!
У бици код Бакарног гумна (новембар 1912. године - прим. ред) српска пешадија је морала да напредује преко отвореног поља, са сасвим мало заклона, насупрот утврђеним турским позицијима. На једном од брда изнад бојног поља штрчао је уништени замак Марка Краљевића, најпознатијег јунака српских легенди, чије име је и даље присутно у поезији нације.
Турске позиције су збрисане, и наредног дана су у пољској болници официри посетили и хвалили рањенике, и од више њих добили одговор: "Уз помоћ Марка Краљевића, није нам било тешко", а испоставило се да је неколико њих имало визију Марка како јурца испред њих на свом коњу Шарцу и бодри их за победу. Није било начина да их човек убеди да тај призор нису заправо видели.
Пробајмо да резимирамо, у грубим потезима само, српски карактер. Србин је весео, срдачан, отворен, гостопримљив, веома пријатељски настројен према странцима, причљив, да не кажем брбљив; после дугог и сасвим непотребног разматрања шта треба урадити, он је спреман да хитро тај посао и обави. Лако га је подстаћи, но склон је променљивим расположењима и чак ударима депресије. Његова невероватна способност да се са седмог неба сурва у најдубљи пакао и одмах затим оде назад, склоност веома очигледна у овом рату, навела је површне посматраче да Србина назову Французом Балкана.
Свакако није могућ већи контраст између Србина и његовог првог комшије Бугарина, који је истрајан и упоран, резервисан и сумњичав, далеко мање склон имагинацији и са далеко слабијом способношћу да разуме свет. Ова фундаментална разлика у психологији је прави узрок неспоразума ова два балканска суседа.
Српски сељак је велики џентлмен, у правом значењу ове често погрешно употребљаване речи. Изванредна су сведочанства сестара и доктора који су отишли у Србију, не знајући ништа о њој нити о њеним обичајима. Нису сви јединствени у похвалама образованог сталежа, али сви као један хвале сељака. Главни доктор велике болнице испуњене мешавином аустријских и српских заробљеника ми рече, док ме је спроводио кроз одељења: "Ако видите човека који се жали, тај сигурно није Србин!"
Из говора "Српски дух" који је Роберт Ситон Вотсон одржао у Краљевском колеџу у Лондону 10. марта 1915. године.
Белешка о аутору
Роберт Ситон Вотсон (1879 - 1951) је био уредник недељника "Нова Европа" који је излазио од 1916. до 1920. године. У часопису су излагане идеје о томе како треба уредити Европу после рата, тј. после распада Аустро-Угарске. Један је од оснивача Српског потпорног фонда, најзначајнијег просрпског удружења у Великој Британији током Првог светског рата.
http://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%9 ... D0%B0.html
Роберт Ситон Вотсон | Српски дух, 10. март 1915. године.
Они који војску цене на основу марша или униформе, неће се најпохвалније изразити о српској војсци (мада, треба нагласити да је путна опрема српског војника једна од најбољих у Европи), но као борбена машинерија, обогаћена искуством последња два рата, не може се оспорити њен огроман значај, поготово имајући у виду да је то војска земље која има само четири милиона становника.
Данас је све шире прихваћено мишљење да је Србија тријумфално одбранила своју позицију у редовима савезника, и да је изузетно допринела заједничком добру, у тој мери да има право да буде пуноправно размотрена у поравнањима којима се рат завршава.
Шта онда значи српски успех за општу ствар? Најпре, Срби су први задали ударац Аустро-угарској превласти и, удружено са Белгијом на другом крају Европе, пружили су живи доказ колико осећај привржености својој нацији може постићи, упркос свему.
Затим, Срби су задржали огромну војну силу која би иначе вероватно скренула ка Западу или ка Галицијском фронту. Према мађарској званичној процени, која, будући да је непријатељска, тешко да је погрешна, губици Аустро-Угарске пели су се до 148 000 (38. 438 убијених, 92.955 рањених и 12. 208 заробљеника).
Изанад свега, Србија је формирала бедем између Централних Сила и Турске, и тиме представљала неумитну грешку у свим плановима који су ковани од Берлина до Багдада, од Беча и Будимпеште до Солуна.
Сада би требало да кажем нешто о српској војсци. Код њих су војска и народ једно, на начин који је нама, на нашем острву, сасвим стран. Сенка страшног злочина почињеног пре дванаест година је угрозила репутацију војске, а оно што су странци потпуно превидели је брзо распламсавање сасвим новог духа у њеним редовима, све док сјајне победе над Турцима у балканским ратовима, и не мање инзванредне победе над Бугарима, не пружише јасан доказ о томе.
Шкот радо у Србину препознаје своју набуситу, ратну природу коју су његови преци усвојили и развили под моћном владавином Валса и Бруса. Пре две године, имао сам прилике да посматрам изблиза српску војску, будући да сам провео два месеца путујући по српској Македонији у ноћи Балканског рата.
Тада сам упознао многе официре, често се забављао у мензи са њима, и посетио пуно њихових гарнизона и кампова. Нико ко је био сведок тако савршеног односа између официра и људства не може а да не буде одушевљен том чудовишном мешавином дисциплине и другарства.
Неки би можда помислили да је то природно у војсци у којој капетан често заповеда свом брату или рођаку, но има много других сличних војски где ово није случај. Свакако је српска војска задојена духом демократије у најбољем смислу те речи. Као што је уобичајено да се трупама обраћа са "јунаци", тако и официри своје људе дозивају за битку називајући их "браћом".
А на крају дана, пријатно је било видети официре како играју коло, познати национални плес Срба, и схватити да ова невероватна фамилијарност ничим не угрожава строгу дисциплину која је тако битна у свакој војсци.
Они који војску цене на основу марша или униформе, неће се најпохвалније изразити о српској војсци (мада, треба нагласити да је путна опрема српског војника једна од најбољих у Европи), но као борбена машинерија, обогаћена искуством последња два рата, не може се оспорити њен огроман значај, поготово имајући у виду да је то војска земље која има само четири милиона становника.
Једна од главних брига српског војника је да не буде рањен у главу, и неки од њих су, у раним данима рата, будући да су приметили како земља смањује ефекат пожара и ватре, мазали своје капе дебелим слојем блата, покушавајући да примене исти принцип!
У бици код Бакарног гумна (новембар 1912. године - прим. ред) српска пешадија је морала да напредује преко отвореног поља, са сасвим мало заклона, насупрот утврђеним турским позицијима. На једном од брда изнад бојног поља штрчао је уништени замак Марка Краљевића, најпознатијег јунака српских легенди, чије име је и даље присутно у поезији нације.
Турске позиције су збрисане, и наредног дана су у пољској болници официри посетили и хвалили рањенике, и од више њих добили одговор: "Уз помоћ Марка Краљевића, није нам било тешко", а испоставило се да је неколико њих имало визију Марка како јурца испред њих на свом коњу Шарцу и бодри их за победу. Није било начина да их човек убеди да тај призор нису заправо видели.
Пробајмо да резимирамо, у грубим потезима само, српски карактер. Србин је весео, срдачан, отворен, гостопримљив, веома пријатељски настројен према странцима, причљив, да не кажем брбљив; после дугог и сасвим непотребног разматрања шта треба урадити, он је спреман да хитро тај посао и обави. Лако га је подстаћи, но склон је променљивим расположењима и чак ударима депресије. Његова невероватна способност да се са седмог неба сурва у најдубљи пакао и одмах затим оде назад, склоност веома очигледна у овом рату, навела је површне посматраче да Србина назову Французом Балкана.
Свакако није могућ већи контраст између Србина и његовог првог комшије Бугарина, који је истрајан и упоран, резервисан и сумњичав, далеко мање склон имагинацији и са далеко слабијом способношћу да разуме свет. Ова фундаментална разлика у психологији је прави узрок неспоразума ова два балканска суседа.
Српски сељак је велики џентлмен, у правом значењу ове често погрешно употребљаване речи. Изванредна су сведочанства сестара и доктора који су отишли у Србију, не знајући ништа о њој нити о њеним обичајима. Нису сви јединствени у похвалама образованог сталежа, али сви као један хвале сељака. Главни доктор велике болнице испуњене мешавином аустријских и српских заробљеника ми рече, док ме је спроводио кроз одељења: "Ако видите човека који се жали, тај сигурно није Србин!"
Из говора "Српски дух" који је Роберт Ситон Вотсон одржао у Краљевском колеџу у Лондону 10. марта 1915. године.
Белешка о аутору
Роберт Ситон Вотсон (1879 - 1951) је био уредник недељника "Нова Европа" који је излазио од 1916. до 1920. године. У часопису су излагане идеје о томе како треба уредити Европу после рата, тј. после распада Аустро-Угарске. Један је од оснивача Српског потпорног фонда, најзначајнијег просрпског удружења у Великој Британији током Првог светског рата.
http://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%9 ... D0%B0.html
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.185
- Pohvaljen
- 21.777
Прва чета 2. батаљона 11. пешадијског пука "Карађорђа"
Граматика поднаредника Илије Лакићевића који је био у саставу Гвозденог пука.
Фотографија приказује прве две странице књиге GRAMMAIRE ELEMENTAIRE DE LA LANGUE SERBE (Основна граматика српског језика) коју су написали Pierre de Lanux и Тин Ујевић а која је објављена 1916. у Паризу. Била је дељена и српским и француским трупама како би се олакшала комуникација међу ратницима. Поднаредник Илија Лакићевић родио се 1988. године у селу Трпезе, у топличком крају. Био је у саставу Гвозденог пука од 1912. до 1918. Умро је крајем октобра 1918. године од последица рањавања, исцрпљености и болести. Сама граматика је занимљив пример како су међу собом комуницирали савезнички војници. Поред речника основних речи и фраза, постоји и превод на француски народне песме Орање краљевића Марка.
I još mnogo fotografija, priča na FCB stranici
Албум сећања на наше претке из Првог светског рата
ево још мало ће на РТС1 "Бранио сам Младу Босну" па код занима
http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/РТС+1/1805788/Бранио+сам+Младу+Босну.html
http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/РТС+1/1805788/Бранио+сам+Младу+Босну.html
Pre 2 dana na historiju, emisija o atentatu na Ferdinanda i izbijanju velikog rata.
Emisija u produkciji austrijskog ORF-a i nekih jos austrijskih producentskih kuca.
Izuzetno prijatno me iznenadise objektivnoscu sto sagovornika, sto naratorskog dela emisije.
Emisija u produkciji austrijskog ORF-a i nekih jos austrijskih producentskih kuca.
Izuzetno prijatno me iznenadise objektivnoscu sto sagovornika, sto naratorskog dela emisije.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.185
- Pohvaljen
- 21.777
Branio sam Mladu Bosnu 1. Epizodaorion":2nh76uac je napisao(la):
http://www.youtube.com/watch?v=1vvYr9ceTn8
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.249
- Pohvaljen
- 13.002
Beograđani svakog dana prolaze kroz grobnicu, a ne sanjaju da "znaju" pokojnike
"24 sata"/N. Gavrilović | 06. 02. 2015. - 10:26h | Foto: N. Radenković
Ne trčite kroz podvožnjak u ulici Tadeuša Košćuška. Utišajte osmeh, pognite glavu. Hodate kroz grob. Pokojnike sigurno znate, makar iz priče. Heroji Beograda koje je neprijateljska vatra zakopala, ležali bi pod zemljom i zaboravom da ih sasvim slučajno nije otkopao jedan obrt sudbine.
Prolaz u ulici Tadeuša Košćuška
Bilo je to skoro po merilima istorije, tek što je počela 1934. godina. Tek što su krenuli i radovi na podvožnjaku u ulici Tadeuša Košćuška kada su radnici zaustavili kopanje. Naišli su na lobanju, par cokula, dve bombe, jednu čuturu toliko čvrsto zapečaćenu da je, pisale su "Novosti", i dvadeset godina kasnije u njoj i dalje bila voda. Kosti ne mogu da govore, ali kada su shvatili šta su iskopali, radnici su zanemeli. Bageri su ućutali. Vrisnulo je ono što je tim skeletima 1915. godine rečeno. I što je ponavljano srpskoj deci svim generacijama potom.
"Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate više da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje", rekao je tim kostima major Dragutin Gavrilović 1915. godine. On je rekao, mi - zaboravili.
U zemlji ispod samog podvožnjaka pronađeno je ukupno 60 skeleta branilaca Beograda. Poslednjim atomima snage, tu gde su se nekada pravili borci, danas se prave bare. Pre 100 godina oko tog mesta Beograd je goreo.
O herojskoj pogibiji heroja, zbog koje ćete poželeti da ponovo otvorite istorijske čitanke, pročitajte na sajtu "24 sata".
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/532559 ... -pokojnike
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.185
- Pohvaljen
- 21.777
Odbrana Beograda - Srpski Almanah
http://www.youtube.com/watch?v=ocSU243D5ug
Овај кратки филм је најава књиге која ће ускоро изаћи из штампе. То је албум са око 100 фотографија одбране Београда 1914-15 године. Оно што овај албум разликује од других је то што су по први пут приказане фотографије у боји (ретуширане и колорисане). У овом својеврсном времeполову су приказани команданти и трупе које су бранили Београд: VII, X i XIV пук Српске војске, Сремски добровољачки одред, Београдска Жандармерија, ђаци, грађани Београда. У књизи се налазе и фотографије савзничких војних и хуманутарних мисија: Руси, Енглези, Французи, Американци. Ту су и фотографије рушевина Београда, као потресно сведочење о страдању Српске престонице 1914-15. године.
http://www.youtube.com/watch?v=ocSU243D5ug
Овај кратки филм је најава књиге која ће ускоро изаћи из штампе. То је албум са око 100 фотографија одбране Београда 1914-15 године. Оно што овај албум разликује од других је то што су по први пут приказане фотографије у боји (ретуширане и колорисане). У овом својеврсном времeполову су приказани команданти и трупе које су бранили Београд: VII, X i XIV пук Српске војске, Сремски добровољачки одред, Београдска Жандармерија, ђаци, грађани Београда. У књизи се налазе и фотографије савзничких војних и хуманутарних мисија: Руси, Енглези, Французи, Американци. Ту су и фотографије рушевина Београда, као потресно сведочење о страдању Српске престонице 1914-15. године.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.185
- Pohvaljen
- 21.777
Spomenica dr Rajsu od srca srcu,epopeja srpske i savezničke vojske 1914-1918g.
http://dlibra.bgb.rs/dlibra/docmetadata ... F4A8D854-1
http://dlibra.bgb.rs/dlibra/docmetadata ... F4A8D854-1
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.185
- Pohvaljen
- 21.777
На данашњи дан: 12. април 1916. – Почeтак прeбацивања српских трупа са Крфа за Солун. Прeбачeно укупно 152 000 српских војника. Послe рeорганизацијe и обукe на Халкидикију, овe трупe запосeлe су срeдишњи дeо Солунског фронта.
На сл: Укрцавањe за Солун, ИАБ
izvor:Istorijski arhiv Beograda
На сл: Укрцавањe за Солун, ИАБ
izvor:Istorijski arhiv Beograda
Отворена изложба „Српски санитет 1914-1918“
http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=8332
http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=8332
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.657
- Pohvaljen
- 18.145
http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... id=1044055
Obeležena godišnjica Kajmakčalanske bitke
Na Kajmakčalanu je održana komemorativna svečanost povodom godišnjice Kajmakčalanske bitke, septembra 1918. godine.
Izvor: Tanjug petak, 25.09.2015. | 23:39
Delegaciju je u ime Vlade Srbije predvodio državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragan Popović.
Srbija danas odaje počast i dužno poštovanje div junacima, herojima, srpskom seljaku i srpskom vojniku koji je u najtežim vremenskim uslovima učinio da dođe do proboja Solunskog fronta, i nezadrživo se krene ka Srbiji, rekao je Popović.
"Danas bi mi potomci tih junaka želeli da budemo kao oni, da budemo bar malo veliki, da i pokoljenja koja dolaze posle nas budu to isto. Da vole svoju zemlju, da vole Srbiju, i da joj uvek priteknu u pomoć kada joj je teško'', rekao je Popović na skupu kod spomen kosturnice.
Komemoracija je održana u nastavku Programa " Slavom ovenčani precima" povodom iskrcavanja srpske vojske na Krf i proboja Solunskog fronta, saopštilo je Ministarstvo za rad.
Bitka na Kajmakčalanu, najvišem vrhu planine Nidže na granici Makedonije prema Grčkoj, u okviru proboja Solunskog fronta, vođena je od 12. do 30. septembra 1918. godine.
Na Kajmakčalanu je podignuta spomen kapela gde se nalazi i urna u kojoj je sahranjeno srce doktora Arčibalda Rajsa. Uz crkvu stoji i kosturnica u kojoj se nalaze ostaci palih boraca, podseća se u saopštenju.
Delegaciju Vojske Srbije predvodio je general-potpukovnik Jovica Draganić, a polaganju venaca i odavanju počati prisustvovali su predstavnici ambasade Srbije u Makedoniji i konzulata u Solunu.
Obeležena godišnjica Kajmakčalanske bitke
Na Kajmakčalanu je održana komemorativna svečanost povodom godišnjice Kajmakčalanske bitke, septembra 1918. godine.
Izvor: Tanjug petak, 25.09.2015. | 23:39
Delegaciju je u ime Vlade Srbije predvodio državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragan Popović.
Srbija danas odaje počast i dužno poštovanje div junacima, herojima, srpskom seljaku i srpskom vojniku koji je u najtežim vremenskim uslovima učinio da dođe do proboja Solunskog fronta, i nezadrživo se krene ka Srbiji, rekao je Popović.
"Danas bi mi potomci tih junaka želeli da budemo kao oni, da budemo bar malo veliki, da i pokoljenja koja dolaze posle nas budu to isto. Da vole svoju zemlju, da vole Srbiju, i da joj uvek priteknu u pomoć kada joj je teško'', rekao je Popović na skupu kod spomen kosturnice.
Komemoracija je održana u nastavku Programa " Slavom ovenčani precima" povodom iskrcavanja srpske vojske na Krf i proboja Solunskog fronta, saopštilo je Ministarstvo za rad.
Bitka na Kajmakčalanu, najvišem vrhu planine Nidže na granici Makedonije prema Grčkoj, u okviru proboja Solunskog fronta, vođena je od 12. do 30. septembra 1918. godine.
Na Kajmakčalanu je podignuta spomen kapela gde se nalazi i urna u kojoj je sahranjeno srce doktora Arčibalda Rajsa. Uz crkvu stoji i kosturnica u kojoj se nalaze ostaci palih boraca, podseća se u saopštenju.
Delegaciju Vojske Srbije predvodio je general-potpukovnik Jovica Draganić, a polaganju venaca i odavanju počati prisustvovali su predstavnici ambasade Srbije u Makedoniji i konzulata u Solunu.
毋不敬，儼若思，安定辭
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.03.2014.
- Poruke
- 473
- Pohvaljen
- 232
Одлична књига. Штампана квалитетно, на лепом папиру, врло приступачна цена.
Још једна занимљива књига, мањих размера, свега 275 динара.
Капија слободе
http://www.odbrana.mod.gov.rs/specijaln ... calanu.pdf
http://www.odbrana.mod.gov.rs/specijaln ... calanu.pdf
毋不敬，儼若思，安定辭
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.03.2014.
- Poruke
- 473
- Pohvaljen
- 232
Хвала пуно на ПДФ-у!
Не знам да ли сам можда прекршио нека правила претходном поруком.. Али та прва књига стварно заслужује пажњу. Једно је од најбољих издања којима је обележена стогодишњица.
Не знам да ли сам можда прекршио нека правила претходном поруком.. Али та прва књига стварно заслужује пажњу. Једно је од најбољих издања којима је обележена стогодишњица.
:wink:
У историју светског војног ваздухопловства Радоје Љутовац, редов из Пољне код Трстеника, уписан је као први човек који је артиљеријском ватром са земље оборио непријатељски авион. Било је то пре стотину година изнад Крагујевца.
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... D1%86.html
У историју светског војног ваздухопловства Радоје Љутовац, редов из Пољне код Трстеника, уписан је као први човек који је артиљеријском ватром са земље оборио непријатељски авион. Било је то пре стотину година изнад Крагујевца.
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... D1%86.html
Век од почетка Макензенове офанзиве на Србију
У селу Рам на Дунаву у среду ће бити обележена стогодишњица од првог судара српске војске са немачким трупама у Великом рату
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/ ... ju.sr.html
У селу Рам на Дунаву у среду ће бити обележена стогодишњица од првог судара српске војске са немачким трупама у Великом рату
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/ ... ju.sr.html
"Деца у Великом рату" у Галерији РТС-а
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... D0%B0.html
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... D0%B0.html