Rat za opstanak Srba
Dušan Bataković, direktor Instituta za balkanske studije SANU skrenuo je pažnju na činjenicu da je na sceni ponovo narativ imperijalizma dok se priča o nacionalnim državama skoro zabranjuje, kao što je to bilo pre Prvog svetskog rata. On je ukazao i da se veoma malo zna o žrtvama i tragediji srpskog naroda u Velikom ratu i da dok se priča o Zapadnom frontu, rat je u stvari odlučen na Solunskom frontu.
“Prema telegramu kajzera Vilhelma bugarskom kralju “sramota je da 62.000 Srba odluče rat”, a znamo da se on vrlo dobro razumeo u vojnu tematiku. U to vreme na zapadnom frontu je bilo tiho, a nakon kapituacije Bugarske je odlučen rat. Doprinos Srbije i Solunskog fronta pobedi u Prvom svetskom ratu je potpuno skrajnut. Takođe, za Balkan Prvi svetski rat je bio Treći balkanski rat i na kraju je mala Srbija porazila tri imperije, otomansku, austrougarsku i nemačku”, istakao je Bataković, dodajući da je pravi uzrok rata u aneksiji BiH od strane Austrougarske čime je ceo evropski sistem podriven.
On je istakao i da su Srbi, uz Francuze, proporcionalno podneli najveće žrtve u ratu. Razlog za to je, prema Batakoviću, bila namera Austrougarske da uništi Srbe zauvek i da podeli Srbiju sa Bugarskom.
“Bugari su činili zverske zločine, a Austrougarska u zapadnoj Srbiji je započela genocid. Pola Srba je poslato u koncentracione logore u Češkoj i Mađarskoj, a Srbi iz Bosne su bili proganjani. Možda je za velike sile to bio rat imperija koji se možda mogao izbeći, ali za Srbe je to bio rat za opstanak”, istakao je Bataković.
On je podsetio i da Srbija jeste bila država klijent i to Austrougarske od 1881. do 1903. godine. Tada je izašla iz tog odnosa i verovatno bila jedina zemlja na svetu kojoj je potpuno odgovarao savez Francuske i Rusije, jer su u srpskoj intelektualnoj eliti vladali francuski đaci - “Parižani”.
“Srbija je bila slobodna demokratija, možda seljačka i ponekad haotična, ali slobodna, sa jakim univerzitetom i poznatim profesorima. To je privuklo bosanske Srbe koji su pod Austrougarskom živeli potlačeni u feudalizmu i zato nije slučajno što je sve eksplodiralo u Bosni. Srbija nije želela rat, a Pašić je hteo bar 20 godina mira kako bi se smirila zemlja u kojoj su se našle neprijateljske nacionalne manjine, albanske i bugarske”, istakao je Bataković, dodajući da je Franca Ferdinanda ubila Mlada Bosna kao predstavnika nepodnošljive kolonijalne vladavine Austrougarske u Bosni.
Ovo izlaganje je “pecnulo” Kronenbitera koji je rekao da je tokom austrougarske vladavine u BiH počela izgradnja infrastrukture, kao i da demokratija nije uopšte miroljubiva, te da je posmatranje na taj način simplifikovano. On je istakao i da bi istoričari trebalo da posmatraju situaciju iz svih uglova, a ne samo iz jednog nacionalističkog ugla. Bataković je objasnio da su Srbi u Bosni od strane Austrougarske tretirani kao crnci u Kongu od strane Belgije i da ne govori o putevima, već o osnovnim ljudskim pravima, jer su zatvarani i proganjani svi koji su imali imalo škole.