Šta je novo?

1914-2014 - 100 година Првог светског рата

najbolji odgovor na pokusaj revizije istorije je po meni dao Dusan Batakovic
evo njegovog izlaganja, koje prosto rusi tezu o toboznjem teroristickom cinu. Nastranu to sto stvari moraju da se objasnjavaju u odredjenom istorijskom kontekstu.
http://www.svetigora.com/node/14768
 
orion":24tqz880 je napisao(la):
najbolji odgovor na pokusaj revizije istorije je po meni dao Dusan Batakovic
evo njegovog izlaganja, koje prosto rusi tezu o toboznjem teroristickom cinu. Nastranu to sto stvari moraju da se objasnjavaju u odredjenom istorijskom kontekstu.
http://www.svetigora.com/node/14768
Па није "настрану", једино тако се и може објаснити да атентат није терористички чин него покушај рушења тиранске власти а иначе то је био , чини ми се, последњи атентат у серији атентата почевши од 1900 - те (Шпанија, Италија ....).
 
Po svemu što je istorija pokazala, atentat je bio amaterska avantura (pričam o organizaciji, ne o motivima) koja nije ni trebao da uspe, već da malo "prodrma" Austrougare koji su se mnogo osokolili.

Realno: gimnazijalci koji nikada nisu ubili čoveka treba na ulici sačekaju i ubiju austougarskog prestolonaslednika.
Nerealno i smešno. Ali, dogodio se neverovatan splet okolnosti.
Prvi atentator je promašio bombom sa nekoliko metara, potom pokušao da se ubije otrovom koji nije delovao.
Drugi atentator, posle prvog neuspeha, nije ni bio na svom položaju već se automobil, ali pomenutim bizarnim spletom okolnosti kakve samo sudbina može sklopi, našao njemu pravo ispred nosa.
I potom je, pored glavne mete, u uzbuđenju i zbog neiskustva, pogodio i Sofiju.
Što bi rekao lik deNira u Ronin-u: "amateur night".
Sve su ih pohvatali, sve su priznali. Retko ko pod takvim batinama ne prizna, ali pravi profesionalci izdrže.

Ali, tako se odigralo. Malo ljudi zna da je Vojislav Tankosić, jedan od glavnih ljudi u organizaciji atentata, samonicijativno započeo Prvi balkanski rat mimo znanja i naređenja Vrhovne komande - čovek bio malo na svoju ruku, radio onako kako on smatra da treba...
Po meni, onako post-festum, deluje nekako da je Tankosić zaista hteo da ubije Ferdinanda, ne bi obučavao i poslao koga je poslao, već iskusne ljude koji ne bi zabrljali...
 
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=NpimEMJrgEw[/youtube]
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=kqZ4OBXh4Ps[/youtube]
 
Ovako Takosic je bio uslov svih uslova jedna od tacki ulitmatuma koje kraljevina nije htjela da ispuni da isporuci svog drzavljanjina austriji i da ih pusti da vrsljau po srbiji
Slika rodne kuce Gavrila Principa prije nego sto su je hrvati zapalili u zadnjem ratu
dsc09692.jpg

Inace u visegradu obiljezavanje je bilo fantasticno

Dok u sarajevu nisu vratili gavrilove stope i sve je djelovalo usiljeno
 
U orkestriranoj operaciji sa ruskim vojnim orkestrom, snage Vojske Srbije izvršile agresiju na Bosnu i Hercegovinu i zauzele Višegrad
DUS_4983.JPG

DUS_4740.JPG

DUS_5521.JPG

DUS_5663.JPG


Andrićgrad je posednut dez ispaljenog metka. :)
 
Zapravo, nijedna fabrika oružja, sa obe strane fronta, nije bila nikada napadnuta. Kad je rat počeo, francuskoj vojsci naređeno je da se povuče 22 kilometra od prvobitno zauzetog Tionvila u Loreni, da bi fabrika čiji je suvlasnik bio Zaharof ostala izvan dometa francuske artiljerije. Fabrika se snabdevala iz visokih peći železare u Brijeu, koju su Nemci zauzeli posle tog povlačenja. Zaharof je sredio da Tionvil nikada ne bude bombardovan, niti Brije ponovo zauzet. Kad je francuski ministar rata naredio bombardovanje Brijea, ta je naredba nestala negde u lancu subordinacije. Tako su obe zaraćene strane čuvale profite jedna drugoj i produžavale rat ne napadajući glavne ciljeve – i za to vreme streljale dezertere i čak prigovarače savesti.
Nije to bio samo ser Bejzilov rat; bio je i Krupov. Rusi su Nemce dočekali Krupovim topovima, a austrougarske trupe kosili su topovi iz Škode. Fabriku torpeda u Rijeci (tada Fijumi) napravili su – preko Zaharofa – Britanci. Čuveni trust Dinamit Nobel bio je anglo-nemački; kad je rat izbio, oni su podelili akcije između sebe, umesto da ih zaplene jedni drugima. Jedni drugima prodavali su strateške sirovine – od čelika, preko hemijskih jedinjenja za eksplozive, pa do bojnih otrova. Tokom rata Nemci su Francuzima preko Švajcarske slali 150 hiljada tona gvozdene rude i čelika mesečno; Francuzi su uzvraćali boksitom i hemikalijama za eksplozive. Nemačke firme, optužene za izdaju, bile su oslobođene jer da su "ispunjavale ugovorne obaveze od ranije". Englezi su uvozili Cajsove nišanske sprave preko Holandije, ali nisu umeli da ih prilagode svojoj artiljeriji; Karl Cajs poslao je svoje tehničare kod Vikersa, da im pomognu, jer bi inače izgubili ugovor. Tokom ključne bitke kod Verdena, nemačka je pešadija naletela na bodljikavu žicu proizvedenu u Magdeburgu (Dracht und Kabelwerke) i isporučenu Francuzima koliko pre dva meseca. I tako dalje: sve se moglo kupiti i doneti, od neprijatelja i do njega. Za to vreme pešadija je ginula od municije proizvedene u svojim zemljama i gušila se od istih takvih bojnih otrova. Krup je Britaniji tokom rata preko Švajcarske prodao 123 miliona upaljača za šrapnelske granate, sa neizmenjenom signaturom KPz 9604 i tražio da mu se plati; uz Zaharofljevu pomoć – dobio je pare.
LUKAVI MATORI LISAC: Tu sad dolazimo do suštine stvari. Ser Bejzil Zaharof kasnije će ispričati grčkom političaru Venizelosu (onome koji ima ulicu u Beogradu i kojega je finansirao u zlosrećnoj operaciji protiv Turske posle Velikog rata) sledeće: "Mogao sam Saveznicima (Antanti, to jest) pokazati tri tačke čije bi uništenje potpuno upropastilo neprijateljev potencijal industrije oružja. Ali, to bi bilo uništilo biznis građen duže od jednog veka, a ništa ne bi bilo sređeno. Svet bi bio zreo za revoluciju. Naša je politika bila da kontrolišemo Centralne sile (Nemačku i Austrougarsku), da postignemo pobedu i da sprečimo industrijski haos u Evropi" (misli se na socijalne revolucije). Nemačka službena istorijska analiza Velikog rata to potvrđuje: da su Saveznici na početku rata prodrli samo 12 kilometara u Lorenu, "Nemačka bi bila poražena za šest meseci".
Ser Bejzil 1918, shvativši da je kraj blizu i da se valja čuvati komunista (njegova opsesija), kreće u avanturu dostojnu Arsena Lupena: prerušen u bugarskog lekara (čak je našao jednog pravog i proveo nedelje s njim da bi složio bolju "legendu"), odlazi u Nemačku, svom ortaku Krupu. Rekao mu je – otprilike – ovako: sve je gotovo, šta smo klepili, klepili smo, ajde sada da se sklopi primirje, pa mir, inače će nas Kominterna sve pojesti. Ser Bejzil je odmah shvatio razmere i potencijal Oktobarske revolucije i Krupa suočio sa pretnjama. Ako Kajzer pristane na mir, pa i Versajski, industrija ostaje nedirnuta, a ratova će već biti... Tako je i bilo.
Ser Bejzil Zaharof umro je novembra 1936. sa osamdesetak godina (niko ne zna kada je zapravo bio rođen) i sahranjen je sa 298 odlikovanja dobijenih od 31 zemlje koje je snabdevao oružjem čak i kad su (uglavnom) ratovale jedna protiv druge. Njegovo basnoslovno bogatstvo nestalo je netragom; lukavi matori lisac.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1206446
 
Tekeris, spomenik cetskoj bitci

y3u5y3at.jpg


yma3asyz.jpg


bybenepy.jpg


usy5any7.jpg


yne9y8uv.jpg


nu6urebe.jpg


Sent from my Z10 using Tapatalk
 
Други о Србима... неисцрпан извор поноса на претке...велика туга што смо данас нешто друго.


Деликатни маневри на Церу и Колубари, вођени са сигурним просуђивањем, са слободом духа и снагом која испољава мајсторсво српског командовања, заслужују да заузму сјајно место у нашим стратешким студијама.

Маршал Жофр


Хероји, ја вас шаљем у нов рат против једне мале, али врло храбре нације. То су Срби, који су у току три непосредна рата – против Турака, Бугара и Аустро-Уграске – дали свету доказе високих ратничких врлина и највећих војничких способности и који су, на заставама попрсканим крвљу, исписали за ове четири године само највеће и најславније победе. Знајте да ће само ваша енергија и спремност на највеће жртве и само потпун презир према смрти омогућити да победите тај херојски народ, да освојите његову земљу и да немачкој војсци донесете једну нову победу. Срећан пут ка победи! Ура!

Цар Виљем II


...Када се буде писала историја овога рата, најславнији одељак те историје носиће назив: СРБИЈА. Српска војска је учинила чуда од јунаштва, а српски народ претрпео је нечувене муке, и такво пожртвовање и истрајност не могу проћи незапажено – они се морају наградити.

Роберт Лесинг, амерички министар спољних послова


Ниједно племе у целој историји света није дало за слободу и јединство јуначкијих светлијих жртава од српског племена.

Енглески лист ,,Обсервер''


Својим хероизмом у последњем рату, дивним одржавањем дате речи, узвишеним мучеништвом, Србија је стала у прве редове бораца за солидарност народа и слободу света. Племенитошћу свога држања, стоичком издржљивошћу у патњи, она привлачи опште симпатије и дивљење.

Едуард Шире, публициста (из студије ,, Српска епопеја'')



Какав је хероизам, какво стоичко пожртвовање у овим несрећама показао овај дивни народ који је после балакнских ратова изненада заблистао на историјској позорници пред забезекнутим очима Европе.

Е. Д. Мјахков, дописник руског листа ,,Слово''


Што се тиче Србије, она се заиста борила очајнички и славно, не узимајући у обзир никакве друге интересе осим своји властитих, а са страшним последицама за себе.

Винстон Черчил


Пробијајући се кроз албанске гудуре, тренутно надјачана Србија и даље живи и нада се. Она ће живети и биће освећена. Јуначки српски народ је најплеменитији пример за углед онима који би, у борби за независност своје земље, за правду и права народа, дошли у искушење да напусте такву велику ствар.

Пол Пере, народни посланик и бивши министар трговине Француске


Нисам очекивао такву храброст код Срба. Нисам ни видео, нити икада чуо да се тако јуначки борила нека војска као српска...

Генерал Зајончковски, командант целокупне војске у Добруџи


Српска војска је прва и најхрабрија војска у Европи. После борбе која је трајала свега пола часа Срби су уништили моју дивизију. Моји батаљони су били потпуно збрисани српском ужасном ватром.

Ерцхерцог Јосиф Хабсбуршки, маршал Мађарске


Не само да се немачка Врховна команда поклонила пред жилавим отпором непријатеља привикнутог на рат, који се храбро бори и по жилавости и непопустљивој енергији једва да може да се премаши, него су и стотине хиљада Немаца својим очима виделе највише клеветани народ и земљу, чудећи се како је велика разлика између њихових представа потхрањиваних црно-жутим лажима и стварности која се не може оспорити.

Херман Вендел, немачки политичар и публициста


Крајем октобра непријатељ је стајао пред Београдом. Србији припаде награда за њен трогодишњи рад; то је јединствен пример и за њихове непријатеље да народ који се не преда може поново да се уздигне из најтежег пада.

Ото Ландрид, немачки генералштабни пуковник


Србија је платила учешће у рату губитком готово целокупног одраслог станоништва.

Албер Монуар, швајцарски пуковник и члан Парламента


Ратна слава припада српском сељаку. Он је сјајан војни материјал, којим би се свака земља могла поносити.

А. Баркет, енглески новинар


Споредно ратиште постаје на тај начин и главно ратиште, а догађаји на њему били су довољни да у склопу Четворног савеза ударе одлучну брешу.

Хуго Кархнаве, аустријски генералмајор


Слом Бугарске је начинио опасну брешу у одбранбеном систему Централних сила на једном веома важноме месту. Балканска политика царских сила беше срушена.

Ганзе фон Хорстенау, аустроугарски пуковник (доцније генералобрст код владе НДХ)


Само је српски војник могао да изведе ово ратно чудо. Слабо храњен, али високог морала и пун осећања дужности, храбар и ретко истрајан у непрекидним маршевима и борбама, надирао је пун поуздања у успех.

Франш д'Епере


Шездесет и две хиљаде српских војника одлучило је о исходу рата. Срамота!

Цар Виљем, (телеграм упућен бугарској Врховној команди)


28. IХ 1918.
Бугарска је положила оружје и капитулирала. Главнокомандујући немачког Западног фронта маршал Хинденбург шаље немачком канцелару депешу следеће садржине: ,,Пошто је непријатељска војска пробила Солунски фронт, а ми немамо свежих резерви, потебно је одмах закључити мир са непријатељем''.

Хинденбург


Осми август 1918. године је дан жалости за немачку војску. Теже часове сам само доживео за време догађаја који су се збивали на бугарском фронту почев од 17.септембра и који су запечатили субину Четворног савеза.

Лудендорф


После Бугарске – Турска. После Турске – Аустрија. Срби су у Београду. Ми се поносимо што смо били на страни ових хероја за време њиховог трогодишњег изгнанства.

Изјава Пола Дешанела, председника француског парламента, доцније председник Републике Француске


Ниједна земља није показала већу издржљивост и храброст од Србије...Српски народ, који је опевао своје раније поразе, неумрли је народ...До јесени 1915. године држала нам је отворену капију Балкана српска војска, једна од најбољих борачких јединица на бојном пољу. Србе је предводио један од најспособнијих генерала овог рата, војвода Мишић.

Лорд Џорџ


Ноћу између 13. и 14. септембра на Солунском фронту један српски поднаредник митраљезац дао је своје гусле другу Французу осматрачу, док су се заједно налазили на положају Перино брдо. При праштању су се загрлили и изљубили: ,,Нека те Бог чува и до виђења у Србији''.
*
Нема довољно речи којима би се изразила смелост, способност за маневрисање, техничка извежбаност у планинском ратовању и сјајан дух иницијативе одличне српске пешадије.

Генерал Ј. Револ, француски војни писац


Заузеће Битоља била је несумњиво победа и, после онога што је названо битком на Марни, наше армије нису забележиле ниједан стварни успех...Срби, ви сте први отворили пут, ви сте најзад први видели своје непријатеље у бекству.

Генерал Сарај


Србија се ставила међу највеће нације и чини ми част у моме животу морнара што сам на обалама Јадрана могао прикупити ту дивну војску, за коју је непријатељ рачунао да ју је уништио заувек, што сам јој могао помоћи да се реорганизује невероватном брзином, да бих је превезао на Солунски фронт, где је она славно допринела да се рат заврши.

Адмирал Лаказ


Српска армија је учествовала у свим биткама, марширала је без одмора, без заустављања, врло често без хране, увек у тесном контакту са непријатељем, не знајући ни за умор ни за глад, гоњена увек напред вољом да пошто-пото победи.

Франше д'Епере


Српска војска војводе Мишића с одушевљењеми жарко у срцу чека тренутак да се баци на непријатеља, да би поново заузела своју земљу и вратила напуштена огњишта.

Франше д'Епере


Који јунаци могу да се подиче да су заслужили једно од највећих одликовања у свету? То су Срби, готово сви сељаци, тврди на муци, трезвени, скромни, несаломљиви; то су људи горди на своју расу и господари својих њива. Ти сељаци претворили су се, без напора, у војнике најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих.

Франше д'Епере


Ниједан генерал, школован у војним академијама на западу, не би захтевао од једне војске да нападне на оваквом терену какав је имала српска војска на Добром пољу, сем ако је безуман...

Ален Палмер, енглески историчар Солунског фронта


Срби су били најупорнији војници у Европи. Били су чврсти и мало су захтевали, марширали су данима без редовног снабдевања, живећи од онога што нађу на територији.

Ален Палмер, енглески историчар
 
Можда и нисмо заборавили претке у тој мери. Део Српских градова, сећање обележено од народа неорганизовано и о свом трошку 8)


Приједор


Лозница


Н.С.


Пљевља


Коњарник


Крагујевац


Бачка Паланка
 
Ideale koji su mladobosanci imali su bile napredne za to vreme ne samo za Balkan. Njih su sacinjavali pirpadnci svih etnickih grupa i imali su devojke pored sebe, sto je za to vreme takodje bilo netipicno s obzirom na patrijarhalno okruzenje gde su mlade zene bile spremane za udaju, a ne da budu podrska ili clanice revolucionarnih pokreta. Mnogi u Mladoj Bosni vide zacetke jugoslovestva i tu ima istine.

Mislim da su to vrednosti koje treba da se velicaju, a ne sam cin ubistva prestolonaslednika KK monarhije, odnosno kult licnosti Gavrila Principa - atentatora, kojeg danas vide kao srpskog heroja zato sto se desilo da bude srbin, odnosno pravoslavac. U tome opet ima tog nekog naseg inata prema svetu koji niposto nije lekovit, niti nas emancipuje za suzivot sa ostatkom sveta i sa nasim komsijama, a to jedinstvo etnickih grupa u Mladoj Bosni protiv okupatora je nesto sto je najznacajnije u celoj prici i od cega bi danas imali koristi.
 
U tu becku gospodu u medjuvremenu pripadaju i gradjani Srbije ili srpskog porekla koji su otisli iz zemlje zbog takvih sto vole da plase.
 
Управо то и јесте симболика тог чувеног цитата: "Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу"

То се остварило. Хабзбуршка монархија је неодговорном политиком извршила самоубиство, затрла сопствену лозу, рапала се као империја а народ који је био нижа раса и скрајнут по провинцијама сада мирно хода улицама Беча, који је постао највећи евпропски српски град, док Аустријанаца у Београду нема. А било је обрнуто.

Нема у том цитату ничег агресивног и претећег, тај цитат је био предсказање.
 
Здраво тровачу, нема те дуго!

Заправо ништа од тога што си написао није тачно, сем делимично. Делимично у смислу да је било Срба у организацији који су других вероисповести (Иво Андрић на пример)
Такви припадници организације имали су исте тежње као и сама организација:
- Сједињење Босне Србији
- Сви Срби у јеној држави са територијама на којима су већина

Даље истраживање довело би те до контакта Младе Босне са свим скоро Српским националистичким организацијама, па четничким војводама...

Е то јединство у наводној различитости чланова треба величати, као што би требало величати и СВЕ те СРПСКЕ хероје, као и понос нације Гаврила Принципа и његово само дело, жртву, чин одбране од тирана и окупатора.

Треба увек охрабривати и осталу браћу, да пођу стопама Иве Андрића о којем нема пуно шта
Мухамеда Мехмедбашића који је после преживео и повлачење са Српском војском преко Албаније, који је осуђиван са Аписом и којег је на крају убила Усташка организација.
Меше Селимовића па тако и до данас од Кустурице, преко Махмута Бушатлије...
Дозволимо им да буду ови људи оно што хоће и што јесу, какви зачетници Југословенства, данас би се преврнули у гробу да знају све ово после што долази са њом.
 
Drakche":iznahg0s je napisao(la):
U tu becku gospodu u medjuvremenu pripadaju i gradjani Srbije ili srpskog porekla koji su otisli iz zemlje zbog takvih sto vole da plase.

Ne, to se samo zove "posledica kolonizacije" (odnosno "Srbi uzvracaju udarac")
 
" Njihov mentalni sklop na čudan način
podseća na mentalni sklop terorista Al-
Kaide. Mladići egzaltirani nacionalizmom, svi
samci, pod paskom starijih muškaraca –
pripadnika neformalno strukturirane tajne
organizacije (Crne Ruke) – koja regrutuje
srpsku omladinu."...

Ah ti zli Srbi. Mora da su i dok su bili pokoreni u Osmanlijskom carstvu, izazivali nemire po knezevinama i kraljevinama dobrocudnih i miroljubivih 'europejaca'. O svirepom ubistvu Jovanke orleanke, ne treba ni pricati, a onaj 'srbijanski' agent - Napoleon, za malo da promeni kartu Evrope. Zatim napravise (zli srbi) prvu 'komunu' u svetu, tek da prikriju svoju globalnu trgovinu robljem.
Najnovija naucna istrazivanja dokazase i da su Srbi u stvari ti koji izdadose Hrista, kao i da zapalise i opljackase Vizantiju, pardon Levant.
Inace, ti zli i nadobudni Srbi su u 20 veku bili najpoznatiji po sklonosti da se bacaju u jame i peci, zgrazavajuci tim svojim postupcima miroljubiva plemena zapadne evrope olicena u Asteriksu, Hogaru miroljubivom, Adolfu ujedinitelju i ostalim naprednim svetom.

Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
 
Uz duzno postovanje, mozda je nebitan deo teksta, ali je takodje reprezentativan jer je ceo tekst pisan u tom duhu.
Proseravanje tipa 'Ljubavi, nemoj da umres zbog nase dece' , (laz)
'Ranjeni ste? - ma nije mi nista!' - dok krvari iz vrata (znaci mozak ostaje bez krvi a samim tim i kiseonika, a on caska i prodaje nam se njegovo junastvo i plemenitost???
Pa kao da je scenario za film, a u glavnoj ulozi Bata pa posle primanja smrtnog metka iz jednog rafala pobije 3 bataljona nemaca uzvikujuci pri tom parole od kojih se preostalim okupatorima sledi krv u zilama...

Na delu je prekrajanje istorije. To rade skoro sve evropske 'sile' ucesnice 'velikog rata'.
Jer kao i tada, mala Srbija je 'kolateralna steta' u igrama velikih igraca. I tada kao i danas s i oni su jedinstveni u ideji da Srbija treba da bude 'mala'. Kada kazem mala mislim na sva moguca znacenja te reci, a ne samo na povrsinu koju zahvata.

Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
 
Meni se takođe ne dopada stavljanje u bilo kakav kontekst s Al kaidom.
Ono što je meni bilo interesantno su opisi vladara (čak iako su malo romantizovani) kao i šta koja zemlja (od velikih naravno) očekuje u tom trenutku, kako se odnosi prema ratu i sl.


Ono što nisam video u tekstu je namera da se Srbija optuži za izazivanje rata, pošto je očigledno da ga je i Austrougarska htela (a i Nemačka, pa onda i Francuska itd.). A Srbija je i tad bila mala kao i sad i slažem se da to 'velikima' i odgovara.
 
Mene najvise cudi da neki nisu shvatili poentu Gavrilove poruke koja glasi da ce jednog dana okupator biti okupiran.
Kao sto rece Stf, danas Srbi setaju slobodno po Becu. I ti Srbi cine 15% stanovnistva Beca sa konstantnim rastom.

Kad Gavrilo Princip kaze da ce njihove senke lutati po dvoru i plasiti gospodu to je jasna poruka Srbima a i austrijancima da mi kao okupirani narod od strane austrugarske ne samo da nameravamo da oteramo austrijance iz nase zemlje nego planiramo i da naselimo Bec (sto se i desilo), pri tom poruka glasi takodje da ce jednog dana Srbi u Becu (kad ih bude dovoljno) imati mnogo manje mirnije ophodzenje prema austrijancima i da ce poceti obrnuti proces gde ce Srbi zauzeti Bec i terati austrijance iz njega.
 
@B.Gajić:
Da li su ovo roto-bilbordi, tj da li se fotografije smenjuju? Nije mi baš prijatno da fotografije okupatorske parade budu neprekidno izložene, bez obzira što je i to deo istorije.
Osim toga, što se tiče ideje i inicijative, samo pohvale.
 
Vrh