Pa, možda se bore oni koji žive u tim krajevima i to je razumljivo i logično, ali ja ne vidim nikakav svoj interes u tome da baš sadašnji stanovnici centra ostanu tu gde jesu. Radije predlažem da pronađu neku NVO koja je voljna da ih u tome podrži i da nađe sredstva da to finansira. Jer, verujem da velika većina stanovnika rezidencijalnih četvrti grada takođe ne bi smatrala pomenute subvencije za idealnu upotrebu svog poreskog novca.
Фасаде / Fasade
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
Interes je potpuno isti kao i interes da u starom Kotoru ostanu stari Kotorani, odn. da ne prodaju kuce Englezima, Rusima itd. Ljudi koji su odrasli na Dorcolu ili kod Palasa - iznad Karadjordjeve (bez obzira da li su tu prva ili peta genaricija) nastavljaju posebnu gradsku kulturu koja se u Beogradu razvijala jos pre 2. svetskog rata i u tom smislu su u poredjenju sa novobeogradskim paviljonima recimo, sto je lako videti, jezgro urbanosti koje kao takvo stoji kao uzor svakome ko dodje u Beograd i postane Beogradjanin. Ne vidim medjutim koji kraj bi imao takav prosvetni karakter kada bi navedene krajeve pokupavali novoobogaceni crnogorski zemljovlasnici, estradne zvezde i studenti koji su deca novosrbijanskih bogatasa. - Ova tema je najbolje pokazala da se kod nas savremene tekovine evropske kulture usvajaju potpuno selektivno, upravo u onom obimu koji promovise B92. Da je B92 pripremio prilog o starim Berlincima ili Frankfurcanima, Beclijama ili Parizanima, o postovanju koji oni uzivaju u medijskom prostoru i medju ostalim sugradjanima, knjigama koje se o njima priredjuju, antropoloskim studijama koje zahvaljuci njima blistaju i da je neko od vas jednom to odgledao na vestima B92, ovde biste vrteli potpuno drugaciju pricu.
Svi smo mi koji dozivljavamo Beograd kao nas, bez obzira kada smo i odakle smo porodicno dosli, Beogradjani i to je velika i pozitivna tekovina naseg grada. Ali to ne menja cinjenicu da u nasem gradu postoje razliciti kulturni slojevi i da su neki stariji i autohtoni a drugi pak predstavljaju novije neprilagodjen oblike hercegovackog, sumadinskog ili leskovackog mentaliteta. Nije li apsurndno drustvo koje cuva stare grade, odrzava stare tvrdjave, a ne cuva starije originalne kulturne slojeve, i to jos kada su oni blistavi kakav je kulturni sloj predratnog Beograda?! Sa jedne strane se propagira ocuvanje sela i tradicije,a u gradu moze da se radi sta se hoce?! Raznovrstnost donekle treba i negovati, i ja bih prvi najvise voleo da Beograd ima imgiracije iz udaljenih krajeva sveta, ali sa druge strane autohtono starinsko pre svega treba cuvati, kao sto se i druge stare i retke stvari cuvaju.
Subvencije - glupa rec i neprikladan pojam.
Svi smo mi koji dozivljavamo Beograd kao nas, bez obzira kada smo i odakle smo porodicno dosli, Beogradjani i to je velika i pozitivna tekovina naseg grada. Ali to ne menja cinjenicu da u nasem gradu postoje razliciti kulturni slojevi i da su neki stariji i autohtoni a drugi pak predstavljaju novije neprilagodjen oblike hercegovackog, sumadinskog ili leskovackog mentaliteta. Nije li apsurndno drustvo koje cuva stare grade, odrzava stare tvrdjave, a ne cuva starije originalne kulturne slojeve, i to jos kada su oni blistavi kakav je kulturni sloj predratnog Beograda?! Sa jedne strane se propagira ocuvanje sela i tradicije,a u gradu moze da se radi sta se hoce?! Raznovrstnost donekle treba i negovati, i ja bih prvi najvise voleo da Beograd ima imgiracije iz udaljenih krajeva sveta, ali sa druge strane autohtono starinsko pre svega treba cuvati, kao sto se i druge stare i retke stvari cuvaju.
Subvencije - glupa rec i neprikladan pojam.
Ne vidim zašto bi svi ti veliki kulturni resursi ovog grada bili sprečeni da kulturno kontribuiraju u slučaju svog stanovanja na, recimo, Banovom Brdu. Pa zar nisu recimo, muzičari beogradskog novog talasa maltene listom živeli u blokovima i družili se po poslednjim noćnim tramvajima. Niko ne govori, zaboga, o njihovom iseljavanju iz Beograda kao takvog već isključivo iz objekata koje očigledno nemaju sredstava da održavaju. Ima u Beogradu ljudi sa mnogo većim problemima nego što je to nekakva emocionalna bol zbog selidbe iz kvarta A u kvart B.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.187
- Pohvaljen
- 12.803
Zasto toliko filozofirate? Fasade treba da obnavljaju i krece stanari. Zapravo, da su samo krecili svake 3 godine, ne bi troskovi obnove toliko porasli.
Za rekonstrukciju fasada, gradjani cesto nemaju para, ali za obicno odrzavanje (krecenje) imaju i penzioneri. Odrzavanje sprecava potrebu rekonstrukcije. Prosto.
Logikom, da odrzavanje fasada treba da vrsi grad je bezobrazluk preko svake mere. Zasto onda ne bi na racun grada menjali parket, ili lavabo?
Za rekonstrukciju fasada, gradjani cesto nemaju para, ali za obicno odrzavanje (krecenje) imaju i penzioneri. Odrzavanje sprecava potrebu rekonstrukcije. Prosto.
Logikom, da odrzavanje fasada treba da vrsi grad je bezobrazluk preko svake mere. Zasto onda ne bi na racun grada menjali parket, ili lavabo?
metropolitan
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 30.06.2010.
- Poruke
- 142
- Pohvaljen
- 0
Herojska odbrana starog Beograda i Beogradjana, ali to sto najvise cini Beograd Beogradom i Beogradjane Beogradjanima su neke osobine koje su prepoznavali i putopisci, stranci , ai mi koji smo u takvom Beogradu odrastali, a to su poverenje, otvorenost prema drugima i razlicitostima, gostoljubivost, vedrina i prepoznatljiva duhovitost.Lucifer":1x59px5n je napisao(la):
Da li sebe prepoznajes kao takvog?
Beogradjani nestaju, jer se vise medjusobno ne poznaju i ne prepoznaju i kada se nekad negde sretnu, kao mohikanci u svojim malim udaljenim porodicnim rezervatima, vecno nezadovoljni novim Beogradjanima koji su ih preplavili i stvorili jedan drugaciji mentalitet.
Kada vasu sredinu cine ljudi koji su vam bliski, onda lako prihvatate i one drugacije, ali Beogradjani cesto oko sebe nemaju te sebi bliske zemljake i otud ta netrpeljivost prema mnostvu novijih Beogradjana.
Novotalasne grupe iz blokova i sa B.Brda, Konjarnika, su uvek imale u svom drustvu po nekog iz kruga dvojke, kao sto su to bili i mnogi ciji uticaj na talasanja osamdesetih je bio presudan, polako i tiho duh Beograda se preliva u govor i ponasanje novih delova grada iako se to cesto ne primecuje na prvi pogled.
Nas Beograd je uvek pobednik, pa svi znate koliko dugo on opstaje na istom mestu, a svako mesto ima svoj jedini i neponovljiv karakter, neko to naziva i duhom mesta.
Samo jos da ga okrecimo, ako nece drugi, morace oni koji ga vole.
lukpot
Intermediate
@Lucifer
Opasno mi deluje da post ukazuje da su neki građani vredniji od drugih.
Bilo kako bilo, svako treba da sređuje svoju kuću, a ne da to očekuje od nekog drugog.
Opasno mi deluje da post ukazuje da su neki građani vredniji od drugih.
Bilo kako bilo, svako treba da sređuje svoju kuću, a ne da to očekuje od nekog drugog.
ok, ja i ne kazem da republiak treba da renovira fasade (mada zgradu skupstine ili narodnog pozorista ili rekotrata - svakako!), nego da beograd treba da renovira beogradske fasade. ne radi komfora stanara, vec radi opsteg izgleda grada. ako mogu albanci u tirani, mozemo valjda i mi. ne vidim u cemu je problem sa razlikovanjem razlicitih slojeva gradjana - tvoj pristup "opasno deluje" kao pristup titovog komuniste. nisu sve zgrade iste, i nisu ni svi gradjani isti. to je lepo i uvredljivo je zatvarati oci pred tim, a ne podvlaciti to. u cacku se npr. pisu zavicajne knjige, otvaraju zavicajni muzeji, cacak finanisrea izadavanje fotoalbuma o cacku, recnik cacanskog govora. beograd je pak imigraciono podrucje, u njemu zive razne kulture, ali ne vidim u cemu je problem da one specificne, autohtone, bilo kako posebno budu narocito negovane. uostalom, te kulture ne cine samo petokolenski beogradjani, vec i svi koji su odrastali u tim krajevima, ma odakle da su njihovi roditelji dosli.lukpot":1l89bp33 je napisao(la):
Šta reći, oduševljava me uporno plasiranje tvrdnje da grad koji se za 100 godina uvećao od 30 000 do 1 500 000 ljudi, dakle, povećao se 50 puta, verovatno duplirao svakih 10 godina, može imati nekakvo staro autohtono stanovništvo. Pa zaboga nije to Beč koji danas ima manje stanovništva nego pre 100 godina, ili Pariz koji je imao milion ljudi još davne 1846. Ne, svi smo se mi doselili u nekom trenutku iz nekog drugog kraja ove naše zemlje. A i tih 30 000 sa početka 20. veka se davno raselilo širom grada, a na njihovo mesto su došli neki drugi ljudi na krilima Revolucije.
Tako da... okanite se snobizma (da ne upotrebim neku drugu reč), jedini definišući karakter Beograda u poslednjih 100 godina je imigracija i prema tome svako ko dođe ovde da živi istog trenutka postaje Beograđanin.
Inače, ako nije stvar u genima nego u "oplemenjujućem karakteru" samih zgrada, onda je tek problem rešen. Pošto su današnji "centraši" već oplemenjeni, sada bezbedno mogu preći u neki drugi deo grada, dok će od noveau riche za jednu generaciju postati vrlo kvalitetni Dorćolci a svi zajedno dobijamo sređene fasade jer oni imaju para. Problem rešen
:kk:
edit: slovo
Tako da... okanite se snobizma (da ne upotrebim neku drugu reč), jedini definišući karakter Beograda u poslednjih 100 godina je imigracija i prema tome svako ko dođe ovde da živi istog trenutka postaje Beograđanin.
Inače, ako nije stvar u genima nego u "oplemenjujućem karakteru" samih zgrada, onda je tek problem rešen. Pošto su današnji "centraši" već oplemenjeni, sada bezbedno mogu preći u neki drugi deo grada, dok će od noveau riche za jednu generaciju postati vrlo kvalitetni Dorćolci a svi zajedno dobijamo sređene fasade jer oni imaju para. Problem rešen
:kk:edit: slovo
Mene odusevljava kako ti ne umes da procitas sta ljudi pisu - nije rec o autohtonom stanovnistvu, vec o autohtonoj kulturi u koju su naravno besprekorno ukopljeni i mnogi ljudi koji su sa strane dosli, a njihova deca opet su uklapala druge koji su dosli itd. da takva kultura postoji svedoci uostalom i beogradski novostokavski govor koji je dosledan prelazni oblik izmedju kolubarskih i juznobanatskih govora. svedoci i beogradski zargon koji je nastao kao prosirenje jezika starog sloja cincarskog, jevrejskog i slovenskog stanovnistva, a danas se njime koriste svi. dakle, ne autohtono stanovnistvo, vec autohtona kultura.ACR":2ljhdjht je napisao(la):
U ovoj temi drmaju kompeksi tipa mi radimo a beograd se gradi samo tako. sve dok je tako, nema nam vise ni razgovora.
lukpot
Intermediate
Nisu isti i ne treba da su isti, ali ti govoriš da su neki značajniji, odnosno da zaslužuju povlastice samo zbog "porekla".Lucifer":11rkafaf je napisao(la):
@vučko
Krene filozofija kad nema novih slika na temi xD
OK, i šta će se desiti tom tvom starobeogradskom govorniku kada pređe da živi iz centra u mrski rezidencijalni pojas? Evo moja supruga je iz dosta stare beogradske porodice a ceo život živi na Voždovcu jer su njeni zamenili stan pre nego što se rodila, pa i dalje kaže neke reči drugačije nego ja ili bilo ko koga znam. Mistifikuješ taj tvoj centar kao da je neka zatvorena celina, dok prosečan društveno uklopljen čovek dnevno komunicira sa bar dvadesetak ljudi iz svih mogućih delova grada.Lucifer":3q7tqi0z je napisao(la):
Ovo drugo je veoma slobodna zamena teza. Ja radim i mojim parama se Beograd gradi :kk:, veoma mi je drago zbog toga, ali ne vidim kakve to veze ima sa ulaganjem državnih para u nešto što nije ni metro, ni most na Adi, pa ni javna obdaništa, več nečije privatno vlasništvo.
ukratko: veliki deo skupstina stanara bi mogao da skupi pare da zgradu obnovi tako da sa nje nista ne pada, ali ujedno i da se od modernisticke ili akademisticke fasade napravi ruski ravan zid. posto grad i drzava medjutim insisitrijau da zgrade budu obnovljene u skladu sa originlanim projektom i u primenom originalnih tehnika, sto je znatno skuplje, onda i drzava koja je zarad javnog interesa ocuvanja kulturne bastine zgrade odredila kao spomenike kulture treba da snosi trosak njihovog renoviranja.ACR":3e4jrhf4 je napisao(la):
koje reci?
Nisu ti sofisticirani elementi fasade slučajno tu došli, već je neki bogati predak koji je imao para sagradio zgradu tako, ili kupio stan baš u takvoj zgradi. Kada bi ja komšija i ja napravili kuće, i ja napravio velelepnu vilu a on neku straćaru, po tvom argumentu bi jednog dana država kuću mom unuku trebala da opravi o svom trošku a njegovom unuku da pusti da se sruši.
Ostaje to što kažeš da država uskraćuje mogućnost stanarima da naprave goli zid umesto lepe fasade ali oni koji bi to uradili po meni ni ne zaslužuju da to naslede (jer naružuju nasleđeno) a time i da žive tu. Verujem, inače, da ti ljudi nisu ti koji prave problem oko zajedničke obnove sa Gradom. Što se tiče dece revolucije i njihove žarke želje da ostanu tu iako nemaju para - pa, sažaljevam, easy come - easy go...
Ostaje to što kažeš da država uskraćuje mogućnost stanarima da naprave goli zid umesto lepe fasade ali oni koji bi to uradili po meni ni ne zaslužuju da to naslede (jer naružuju nasleđeno) a time i da žive tu. Verujem, inače, da ti ljudi nisu ti koji prave problem oko zajedničke obnove sa Gradom. Što se tiče dece revolucije i njihove žarke želje da ostanu tu iako nemaju para - pa, sažaljevam, easy come - easy go...
jovanovm
Advanced
@ACR
+1
P.S. Posle sam procitao ostatak debate, i mozda se sa nekim stvarima ne slazem, ali primedba o "autohtonom" stanovnistvu i "autohtonoj" kulturi je meni sasvim na mestu!
+1
P.S. Posle sam procitao ostatak debate, i mozda se sa nekim stvarima ne slazem, ali primedba o "autohtonom" stanovnistvu i "autohtonoj" kulturi je meni sasvim na mestu!
cenzura
Intermediate
beograd.rs BEOINFO
Понедељак, 13. септембар 2010.
Декоративно осветљење Палате „Албанија”
Управа за енергетику Секретаријата за комуналне и стамбене послове покренуће поступак за извођење радова и набавку опреме за изградњу декоративног осветљења зграде Палате „Албанија”.
Изградња декоративног осветљења је предвиђена у три фазе, тако да свака представља независну јединицу и самостално функционише, али могу се и међусобно допуњавати тако да функционишу као једна целина. Концепт „интелигентног” осветљења подразумеваће дискретну расвету на појединим фасадним платнима, која ће створити импозантан ноћни изглед објекта. Поред светлосних доживљаја, пролазницима ће бити омогућено сагледавање једноставних словних слика или симбола, који ће их информисати о главним дешавањима у граду. Свака светиљка имаће могућност промене боја у 16 милиона нијанси, као и управљања најсавременијим уређајима, тако да је могућ велики број сценарија који ће се активирати у зависности од врсте манифестација које ће се одржавати у граду. Оваквим начином осветљења Палата „Албанија” ће постати светлосно атрактивни објекат и нови ноћни симбол града.
Објекат је подигнут 1939. године, према идејном пројекту Бранка Бона и Милана Гракалића, на углу Коларчеве и Кнез Михаилове улице. Изградња је била поверена архитекти Миладину Прљевићу и конструктору – инжењеру Ђорђу Лазаревићу. Ова зграда је први облакодер Краљевине Југославије и у то време била је највиша у југоисточној Европи. Подигнута је на месту некадашње кафане по имену „Кафана код Албаније”, која је саграђена око 1860. године, и која је била стециште тадашњих боема, па је ту свраћао и Бранислав Нушић. Због дотрајалости је срушена, да би на њеном месту била подигнута зграда Хипотекарне банке Трговачког фонда у Београду, а према решењу поменутих архитеката. Пројекат је садржао најмодернија технолошка решења, па је занимљиво споменути да је први београдски и балкански облакодер преживео и погодак савезничке бомбе од скоро пола тоне.
Палата „Албанија” обликована је у духу касног модернизма, има четири подземна и 13 спратова изнад земље, висока је 53 метра и има око 8.000 квадратних метара. Проглашена је 1983. за споменик културе, културно добро од великог значаја, и о њој се брине Завод за заштиту споменика културе града Београда.
Понедељак, 13. септембар 2010.
Декоративно осветљење Палате „Албанија”
Управа за енергетику Секретаријата за комуналне и стамбене послове покренуће поступак за извођење радова и набавку опреме за изградњу декоративног осветљења зграде Палате „Албанија”.
Изградња декоративног осветљења је предвиђена у три фазе, тако да свака представља независну јединицу и самостално функционише, али могу се и међусобно допуњавати тако да функционишу као једна целина. Концепт „интелигентног” осветљења подразумеваће дискретну расвету на појединим фасадним платнима, која ће створити импозантан ноћни изглед објекта. Поред светлосних доживљаја, пролазницима ће бити омогућено сагледавање једноставних словних слика или симбола, који ће их информисати о главним дешавањима у граду. Свака светиљка имаће могућност промене боја у 16 милиона нијанси, као и управљања најсавременијим уређајима, тако да је могућ велики број сценарија који ће се активирати у зависности од врсте манифестација које ће се одржавати у граду. Оваквим начином осветљења Палата „Албанија” ће постати светлосно атрактивни објекат и нови ноћни симбол града.
Објекат је подигнут 1939. године, према идејном пројекту Бранка Бона и Милана Гракалића, на углу Коларчеве и Кнез Михаилове улице. Изградња је била поверена архитекти Миладину Прљевићу и конструктору – инжењеру Ђорђу Лазаревићу. Ова зграда је први облакодер Краљевине Југославије и у то време била је највиша у југоисточној Европи. Подигнута је на месту некадашње кафане по имену „Кафана код Албаније”, која је саграђена око 1860. године, и која је била стециште тадашњих боема, па је ту свраћао и Бранислав Нушић. Због дотрајалости је срушена, да би на њеном месту била подигнута зграда Хипотекарне банке Трговачког фонда у Београду, а према решењу поменутих архитеката. Пројекат је садржао најмодернија технолошка решења, па је занимљиво споменути да је први београдски и балкански облакодер преживео и погодак савезничке бомбе од скоро пола тоне.
Палата „Албанија” обликована је у духу касног модернизма, има четири подземна и 13 спратова изнад земље, висока је 53 метра и има око 8.000 квадратних метара. Проглашена је 1983. за споменик културе, културно добро од великог значаја, и о њој се брине Завод за заштиту споменика културе града Београда.
Koliko ja znam, uz Lolu (lepo iznenadjenje) samo jos ona zgrada prekoputa Metropola (tj. pola zgrade prekoputa Metropola).
Na Bulevaru ima dosta lepih zgrada cak i tzv. udzerica koje bi prostim renoviranjem postale jako lepe.
Na Bulevaru ima dosta lepih zgrada cak i tzv. udzerica koje bi prostim renoviranjem postale jako lepe.
Veliki deo fasade na uglu Skadarske i Ulice braće Jugović, palo u petak na prolaznicu. Sugrađanki konstatovane višestruke povrede lobanje
http://novosti.rs/vesti/beograd.74.html:301344-Fasada-povredila-zenu
Vazno je da imaju pvc gore :bash:
http://novosti.rs/vesti/beograd.74.html:301344-Fasada-povredila-zenu
Vazno je da imaju pvc gore :bash: