Фасаде / Fasade

[lukarts]

Oscezavajuce..... da malo sanjarim.... kad bi se usudili da nacrtaju nesto (neko ko ume, naravno), zanimljiv mural ili cisto kombinovanje boja )

 

[maršalsavo]

Za onu zgradu ispred hrama, jedna od meni licno omiljenih, i obrazlozicu sto. Posto vidim da vi uzimate stvari van konteksta zbog svoje agende, svi ste mali politicari, svaka vam.

Zgrada je monumentalno prelepa velicinom i formom, ukus je subjektivan to se slazem, ali nemojte predstavljati zgradu samo iz vaseg gledista i tako terati ljudi da razmisljaju kao vi, evo iz drugog ugla sto sam slikao pre par dana, ako vam se idalje ne svidja OK, al ne znaci da se nikom ne svidja..

 

[spatiotecte]

Kako nekome može ova zgrada da bude prelepa?
:bash: :bash: :bash:

 

[N_L]

Svakako, bez klima, sa ljepsim prozorima i ociscena/okrecena izgledala bi mnogo bolje nego sad.

 

[spatiotecte]

I Maja Gojković kad se sredi i nasminka verovatno izgleda bolje nego kad ustane iz kreveta.
Ali ne pomaže, jednostavno nije lepa.
E pa ovde je ista priča.

 

[GOJE]

Sve je stvar perspektive. Nekom kuniću je Penelopa Kruz monstrum. Ja sam ovu zgradu u Katićevoj (izvinjavam se i zahvaljujem @Belgrade-south na ispravci) nazvao monstrumom ne zbog svoje lepote/ružnoće, već zbog pozicije, koja je dominantna u većini vizura grada. Da je na drugoj poziciji, ili drugih gabarita, moglo bi se pričati o demonstrumizaciji, ovako - NE.

 

[Drakche]

Tacno, pozicija zgrade je problem, posebno kada se gleda sa Slavije.

 

[Ventilator_BGD]

Beograd nije barokna ambijentalna celina da bi bio zasticen, postojala je u perspektivi izvesna dinamika vizure koja je dozvoljavala ovakve izrasline, sto je po meni dobro i ova konkretna zgrada nije nesto sto tu vizuru drasticno kvari. Frustracija losim vizurama grada nije prouzrokovana ovakvim ekscesima nego losim bonitetom, ilegalom i nadogradnjama. A ova zgrada je jedan sasvim solidan primer brutalizma tog vremena kakvim beograd obiluje i koji ja inace volim, i imam pozitivne asocijacije na to vreme u smislu izgradnje, da ne kazem da su navedeni primeri na vrhu svetske liste te epohe.

Posebna je tema sto je ova zgrada napravljena pre nego sto je hram iznikao iz zemlje tek koju deceniju kasnije pa u vreme gradnje ove zgrade nije ni bio pretpostavljeni faktor u vizuri beograda, ili cak i ako jeste, onda nije bio relevantan faktor znamo svi iz kojih razloga. Sve u svemu, ne znam da li razumete da je kao sto je glavni kvalitet i duh baroknih ambijentalnih celina upravo sto i samo ime kaze - celovitost i neprekidnost kao i kontinuiranost, glavni faktor duha i atmosfere beograda je njegova sarenolikost, i interpolacija ali da se razumemo ne i los bonitet, nadogradnje i pecurke na zgradama.

https://www.google.com/maps/@44.7991707 ... a=!3m1!1e3

 

[Drakche]

Sarenolikost zahteva jos vecu paznju i odgovornost u projektovanju zgrada i celina. Kod zgrada koje su iste visine ne mozes puno da pogresis ako se drzis tog pravila. Problem u Beogradu je sto je gradjeno bas nasumično, sto bi rekli "random". Sarenolikost vec imamo, sad treba spojiti sve to u nesto sto odgovara nekim estetskim kriterijumima.

 

[maršalsavo]

Pa vi ne bi ste da modernizam dominira bilo koji deo grada, meni je drago sto po prvi put nije zgrada neki pozadniski sum, vec njen kljucni deo

 

[zexland]

Zgrada je preruzna, prerogobatna, predominantna, prehladna i potpuno bezlicna i nehumana. Kod mene licno nema apsolutno NIJEDAN +.

NBGD vapi za ovom zgradom kao i za Generalstabom.

 

[Ventilator_BGD]

Drakche » 30 Oct 2019 09:47 am[/url]":t2aat61s]Sarenolikost zahteva jos vecu paznju i odgovornost u projektovanju zgrada i celina. Kod zgrada koje su iste visine ne mozes puno da pogresis ako se drzis tog pravila. Problem u Beogradu je sto je gradjeno bas nasumično, sto bi rekli "random". Sarenolikost vec imamo, sad treba spojiti sve to u nesto sto odgovara nekim estetskim kriterijumima.

U Beogradu nije nikad bilo kontinuiteta svako ko je gradio morao je da izmislja kriterijume nanovo, ni ova zgrada tako u vreme izgradnje nije imala preterano definisano okruzenje uz koje bi se uklapala, osim toga da je jasna dominanta u parku ispred. A ne vidim da svojim aneksima gradi toliko los odnos prema okruzenju koje obiluje nadogradnjama pa to izgleda u praksi sasvim drugacije od onoga kako je trebaloØ

https://www.google.com/maps/@44.800007, ... a=!3m1!1e3

https://www.google.com/maps/@44.799919, ... 312!8i6656

 

[bushwick]

spatiotecte » Uto Okt 29, 2019 6:26 pm[/url]":x8tnpanm]I Maja Gojković kad se sredi i nasminka verovatno izgleda bolje nego kad ustane iz kreveta.
Ali ne pomaže, jednostavno nije lepa.
E pa ovde je ista priča.

kao mlada maja gojković je bila balerina, zabavljala se sa glumcima i prema svedočenjima bila “jedna od najlepših devojaka u novom sadu”.

 

[molder]

kakve li su onda tek onda ostale? :bash:

 

[spatiotecte]

Iskrivljena percepcija lepote kod ljudi može biti ozbiljan faktor devastacije jednog grada.

Verujem da je arhitekta koji je projektovao fasadu PTT-a zaista mislio da pravi lepu zgradu a u stvari je projektovao monstruma. Pogrešio je čovek profesiju.
Ali verovatno je bio neki crveni partijski podanik pa je dobio ovako veliki posao ali je bio operisan od osećaja za sredinu koja ga okružuje.

 

[Ventilator_BGD]

Kakva ju je sredina okruzivala??

 

[milanobelgrade]

Jugoslovenski brutalizam: Arhitektura kao snaga države

Izvor: B92, Tanjug

Sve više turista želi da obiđe ove "spomenike" socijalističkog vremena, a zgrada Geneksa im privlači posebnu pažnju. Agencija Rojters posvetila je priču prepoznatljivoj jugoslovenskoj arhitekturi, poznatoj kao brutalizam.

Kao jedan od najznačajnijih primera brutalizma, arhitektonskog stila popularnog pedesetih i šezdesetih godina, baziranog na grubim betonskim formama u obliku blokova, agencija ističe kulu "Geneks", koju, kako navodi "ne možete da promašite na putu od beogradskog aerodroma 'Nikola Tesla' do centra Beograda".

Dve betonske zgrade, povezane mostom, sa odavno zatvorenim rotirajućim restoranom koji liči na svemirsku kapsulu na vrhu, predstavljaju tako neobičan prizor da je građevina iz 1977. godine postala magnet za turiste, uprkos godinama zanemarivanja, navodi Rojters.

Agencija dodaje da je brutalizam bio popularan širom istočnog bloka, ali da ga je bivša Jugoslavija prisvojila, čvrsto ga se držeći, da bi izgradila svoj vizuelni identitet, razapeta između Istoka i Zapada.


Interesovanje za taj stil raste, posebno od izložbe u njujorškom Muzeju moderne umetnosti iz 2018. godine pod nazivom "Betonska utopija: arhitektura u Jugoslaviji 1948-1980." Direktor turističke agencije Jugotur Vojin Muncin kaže da svake nedelje desetine ljudi žele da obiđu zgrade u Beogradu sagrađene izmedju pedesetih i osamdesetih godina, a da je najinteresantnija upravo "Geneks" kula.

"Ljudi je vide na putu sa aerodroma i ona odmah privlači pažnju", kaže Muncin, čija agencija turiste u razgledanje prestonice Srbije vodi u jugu, nekada najrasprostranjenijem automobilu u Jugoslaviji. Danas je jedan od stubova kule prazan, dok drugi služi kao stambena zgrada, a rotirajući restoran zatvoren je devedesetih.

Zbog velikog interesovanja, gradske vlasti sada razmatraju da za javnost otvore delove još jednog remek-dela jugoslovenskog brutalizma, vladinu zgradu Palata Srbija, koja je trenutno za posetioce otvorena samo jednom godišnje. Palata Srbija ugostila je veliki broj svetskih lidera, kao što su bivši predsednici SAD Ričard Nikson i Džerald Ford i ruski lideri Nikita Hruščov i Leonid Brežnjev. Svaka od bivših jugoslovenskih republika imala je u palati svoj salon, sa centralnom prostorijom "sala Jugoslavija".

Nameštaj i tepisi pravljeni su po meri, a na zidovima se mogu videti slike i mozaici nekih od najuglednijih umetnika. Spoljni deo zgrade je od betona, ali je unutrašnjost od mermera. Centralno mesto zauzima kristalni luster, težak više od devet tona, koji visi ispod kupole visoke 19 metara.

"Šteta je da takvo remek-delo bude daleko od očiju javnosti", izjavila je Sandra Vesić Tesla, kustoskinja zgrade. Ostali primeri jugoslovenskog brutalizma uključuju monumentalne spomenike u znak sećanja na borbu Titovih partizana protiv fašizma, koji su često postavljeni na dramatičnim ruralnim lokacijama.

Arhitektura je trebalo da pokaže snagu države koja između dva sveta - zapadne demokratije i komunističkog Istoka, pokušava da izgradi sopstveni put i stvori socijalističku utopiju, navodi Rojters. Međutim, posle Titove smrti 1980. godine i ekonomske krize koja je usledila, nove elite su počele da se distanciraju od socijalističkog režima, uključujući njegovu arhitekturu.

"Sada je prošlo dovoljno vremena od raspada Jugoslavije i ljudi su počeli da cene arhitekturu bivše države", navodi Alan Braun, predavač na zagrebačkom Arhitektonskom fakultetu. On ističe da je stil jedinstven zbog vidljivog uticaja sa zapada, koji reflektuje jedinstveni položaj Jugoslavije.

CEO TEKST https://www.b92.net/putovanja/putuj-srb ... id=1610289

 

[spatiotecte]

Ventilator_BGD » 30 Oct 2019 02:21 pm[/url]":139q84av]Kakva ju je sredina okruzivala??

Istorijska ortogonalna matrica sa zatvorenim blokovima (istina ti blokovi su tek počeli da se formiraju i nisu bili zaokruzeni).
Gusta gradnja svuda okolo zbog blizine Slavije kao centralno čvorište ovog dela grada.
Ti zatvoreni blokovi su prosečne visine P+4do P+6 sa izuzecima nižih objekata ali generalno to je bila projektovana visina. gabaritno se ne uklapa nikako to se vidi iz aviona.

Tako da ovaj PTT centar sa 12 nivoa je tu sleteo kao NLO po sred bloka i ignorise potpuno ono sto se nalazi oko njega.

 

[maršalsavo]

ko si bre ti da kazes coveku da je promasio profesiju, da je promasio profesiju ta zgarada ne bi funkcionisala, pala bi, i ne bi bila drzavna institucija u njoj, ajde razumem kad neko kaze ne svidja mi se nesto al sto vredjas ljude kojima je ovo deo zivotnog dela, CV-a, legat njihov..

 

[spatiotecte]

Ja sam neko ko odgovorno tvrdi da bi laik nacrtao lepšu zgradu od ove. Jer je zaista teško uraditi ruznije od ovog. Svidelo se to tebi ili ne, ova zgrada je monstruozna po svim
parametrima i pravi je tumor u gradskom tkivu i to je fakat.
I da, čovek je totalno promašio profesiju jer kad se tako nekome ko nema blage veze sa estetikom poverava ovako važan projekat to bude zaista sramotno jer bi se svaki arhitekta iole stručan u svojoj oblasti postideo da je ova grozota njegovo delo.
Ako je ovo njegovo životno delo, onda može da se pokrije ušima jer je ovim djubretom od arhitekture unakazio celu okolinu.

 

[maršalsavo]

broj 1. kad je to izgradnjeno hram nije bio uzdignut to se tek desilo deceniju kasnije, broj 2. on je hteo brutalisticnu zgradu, to je odlicno odradio, broj 3. ne bi svaki arhitekta se solzio sa tim

 

[bushwick]

preuvelicane dimenzije i forme koje one cine mogucim su jedan od glavnih elemenata brutalizma. kada se to oduzme preostaje jako malo elemenata za kreativnost. ima u D.C.-ju gomila tih uklopljenih brutalistički objekata koji izgledaju katastrofalno jer nemaju nikakvu poentu.

brutalistički objekti vole da prkose - prirodi, neprijateljima a i raznim analnim kritizerima koji vole da je sve pod konac. nije slučajno da su među srbima tj. u beogradu doživele svoj vrhunac.

 

[spatiotecte]

@Maršalsavo,

Broj1: bili su igradjeni temelji Svetog Save kao i postament još 1935te a to sto je obustavljena gradnja od strane komunista posle rata je njihova sramota. Dakle znala se pozicija hrama ali kao i uvek od strane komunista prošlost za njih ne postoji i prva godina nove ere kod njih pocinje 1945te.

Broj2: hteo je brutalističnu arhitekturu, apsolutno je uspeo u tome, brutalistično je upropastio okolinu svojim izmetom od zgrade.

Broj3: Ne bi se složili samo arhitekti ljubitelji komunizma, brutalizma i SFRJ arhitekture koji dozivljavaju taj period i njegove tvorevine kao vrhunsko dostignuce ljudske civilizacije.

 

[Propeler]

Brutalistička arhitektura je poput umetnosti Marine Abramović, glupa je, odvratna, bezdušna i besmislena i samo neki naprženi hipsteri, kvazi umetnici, koji sebe smatraju delom imaginarne elite koja prezire ostale (čitaj neprosvećeni i nezreli gubitnici) mogu da je vole.

 

[Kailan]

Немојте баш да идете у крајност, брутализам је имао свој смисао и архитектонску логику и постоје стварно интересантни и значајни бруталистички пројекти међу којима су и они којима Београд може да се поноси. Уопште није спорно да ли је брутализам сам по себи леп или ружан, значајан или не; спорна је ова зграда која стварно јесте ружна и на силу угурана тамо где јој није место.

Исто као што би било погрешно изградити на Косанчићевом венцу стакленог корпоративног монструма од 40 спратова, као што је погрешно градити оне ормаре на месту Савског Амфитеатра тако је и ова зграда била погрешна где је и како грађена. То није питање преференци према архитектонским стиловима ни политичким идеологијама већ основних принципа естетике и добре архитектуре.

Оно што је по мени највећи проблем јесте што очигледно из сенке владају они исти који су владали за време Југославије кроз све поре државног апарата и одбијају да се ишта промени што је тада грађено а све пре тога (па чак и после тога) је слободно и зрело за рушење и уништавање. Чак ни да се естетски настави даље; нама је највећи помак по естетике урбаног простора у последњих 30 година управо променада Београда на води.

Готово да нема земље која је масовно градила у брутализму да није порушила бар једну овакву зграду јер је била ружна, неуклопљена или просто превазиђена и без икакве архитектонске вредности. Чак и Руси то раде. Србија је у томе стварно неславни изузетак.

Ми рушимо 100+ година старе граде у деловима града где се уклапају а чувамо најружније бетонске монструме које штрче ко трн у оку Београда као да је у питању највеће благо.