Šta je novo?

Фасаде / Fasade

Evo, ja nisam ljubitelj ni brutalizma ni modernizma i taj moj stav je ovde opšte poznat na forumu ali to ne znači da ne cenim neka ostvarenja SFRJ arhitekture poput Genex kule, zgrade VMA ili Avalskog tornja ali to su po meni retki svetli primeri tog pravca. (Postoje i drugi svetli primeri brutalizma i modernizma naravno ali da ne dužim sad sa tim)

Kao sto je Kailan rekao, ovde pričamo konkretno o fasadi i gabaritima ove zgrade i apsolutno je nesporno da njoj nit je mesto na ovoj lokaciji niti može da se kaže da je estetski skladna.
Ne znam kako to nekima nije jasno i kako mogu da nadju argumente koji ukazuju da ona nije promašaj.

Mislim da je a Kailan lepo objasnio problematiku i dopunio ono na šta sam zeleo da ukažem.

Inače, posebno mi je čudan stav clana Ventilator BGD koji je, ako se ne varam, arhitekta.
 
grad nije crtež i ne može se vrednovati iskljucivo po estetskim standardima. zgradi (koja je meni ok ali ne toliko specijalna) u tom vašem uskom tehničkom smislu gde se samo arhitekti pitaju (a i to selektivno) i to samo za bas ovu lokaciju (jer, kao sto se stalno istice, u beogradu postoji još mnogo takvih “anomalija” pa bi neko manje stručan možda došao do zaključka da je to ono kako beograd izgleda) tu nije mesto - u širem smisli gde u igru ulaze istorija, navike, uspomene, funkcija, poruka - jeste. uostalom da nije ne bi tu tako tvrdoglavo stajala.
 
Погледајте само уклапање са вилом која стоји до тог ремек дела и све је јасно.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=675278#p675278:23krkl93 je napisao(la):
spatiotecte » 30 Oct 2019 05:46 pm[/url]":23krkl93]@Maršalsavo,

Broj1: bili su igradjeni temelji Svetog Save kao i postament još 1935te a to sto je obustavljena gradnja od strane komunista posle rata je njihova sramota. Dakle znala se pozicija hrama ali kao i uvek od strane komunista prošlost za njih ne postoji i prva godina nove ere kod njih pocinje 1945te.

Broj2: hteo je brutalističnu arhitekturu, apsolutno je uspeo u tome, brutalistično je upropastio okolinu svojim izmetom od zgrade.

Broj3: Ne bi se složili samo arhitekti ljubitelji komunizma, brutalizma i SFRJ arhitekture koji dozivljavaju taj period i njegove tvorevine kao vrhunsko dostignuce ljudske civilizacije.

1.Slazem se. Ali to ne mora da ima puno veze sa arhitektom koji je to gradio ili samom zgradom, jer prosto arhitekta odgovara na kontekst vremena i okolnosti u kojima se gradi. To se mora uzeti u obzir. Mozda je arhitekta bio i vecina danasnjih arhitekata nju ejdz ateista ili gej, kao uostalom apsolutna vecina arhitekata kako kod nas tako i u kapitalistickom svetu.
2.Brutalizam je stil jednog vremena kao barok npr. Iza njega je stajala neka arhitektonska teorija i kao takvu je treba ceniti pa makar ti se i ne dopadala. U analizi forme volumetrija objekata i pristup u formiranju arhitektonskih elemenata ima duboku logiku u skladu sa tehnickim mogucnostima i izvodljivosti odredjenih formi u tom vremenu. Materijali su najveci uzrok zasto je odredjeni stil takav kakav je, kao arhitektonski eksperiment npr. Materijali su jedan od uzroka sto su nestali klasicni stilovi, prevashodno promenom statickog sistema objekata vise nije bilo smisla bazirati se na cvrstim formama.
3.Ono sto ti i slicni ne mogu da precvikaju u mozgu je cinjenica da osim sto komunizam nije negativno uticao na razvoj arhitekture (kao sto je sistematski lose uticao na pravoslavlje i srpsko nacionalno pitanje) nego je i podsticao razvoj arhitekture i urbanizma kakvi inace nigde na svetu u to vreme i u toj razmeri nisu bili moguci za realizaciju ili retko gde mozda u nekim novim eksperimentima poput brazilije npr.. Prevashodno regulativama i zakonom o eksproprijaciji koji nigde u svetu nisu obezbedjivali mogucnost da se arhitektama u toj meri prepusti sloboda u eksperimentisanju zamislima kao sto je to bilo ovde. Naravno da su postojali i losi primeri ali u isto vreme, ni kapitalizam nema puno dobrih primera. Evo kako izgleda svet, ko vidi moze i da uporedi, i da shvati da arhitektura najcesce nije samo arhitektura nego gomila birokratskih sistemskih odluka protiv kojih se arhitekte vecito bore i traze najbolje reselje da se uklope u lose regulative/malo vremena za ostvarenje projekta/novac. Mnogo ocekujemo od arhitekture i urbanizma, posebno u 20tom i 21. veku.

https://www.google.com/maps/@40.7209493 ... a=!3m1!1e3

https://www.google.com/maps/@51.4929836 ... a=!3m1!1e3
 
"nego je i podsticao razvoj arhitekture i urbanizma kakvi inace nigde na svetu u to vreme i u toj razmeri nisu bili moguci "

Кад имаш за циљ да сељака доведеш у град и претвориш у радника, али и доброг потрошача, мораш да га привучеш нечим, да га негде сместиш и запослиш. Модерна архитектура и модеран живот су рецепт за то, који су филмови величали, а млади веровали да учествују у нечем важном и посебном. И тако све до деведесетих, кад су неки, не и сви, схватили да мехур од сапунице има танак зид ... и поред толико бетона.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=675390#p675390:14qtf39l je napisao(la):
ГЛАС ПРИРОДЕ » 30 Oct 2019 10:22 pm[/url]":14qtf39l]"nego je i podsticao razvoj arhitekture i urbanizma kakvi inace nigde na svetu u to vreme i u toj razmeri nisu bili moguci "

Кад имаш за циљ да сељака доведеш у град и претвориш у радника, али и доброг потрошача, мораш да га привучеш нечим, да га негде сместиш и запослиш. Модерна архитектура и модеран живот су рецепт за то, који су филмови величали, а млади веровали да учествују у нечем важном и посебном. И тако све до деведесетих, кад су неки, не и сви, схватили да мехур од сапунице има танак зид ... и поред толико бетона.

Bilo je toga i pre moderne, citavi socijalni radnicki delovi gradova, npr. kad sam bio u oslu frapirao sam se od dosade dok sam setao beskonacnim istim blokovima nikako da izadjem iz njih u nesto drugacije, izgubis se u kolicini dosadnih kopiranih zgrada.

https://www.google.com/maps/@59.9245565 ... 312!8i6656

Kako da kazem, arhitektura je uvek pratila politicka kretanja pa tako i moderna. Mi ne shvatamo da je komunizam u srbiji bio samo malo drugacija drustveno ekonomska podloga, ali su se paralelno identicne nju ejdz stvari desavale i razvijala se sustinski ista agenda. Nije komunizam smislio naseljavanje u megapolise u doba industrijalizacije, sve je to ispraceno i u arhitekturi i urbanizmu. Gde ces goreg primera od amerike, cela zemlja, 300 miliona ljudi svela se na 4 megapolisa, njujork, los andjeles, cikago, majami, sve ostalo totalna selendra. Koji je globalni cilj svega toga da ne skrecemo temu, ali istina je da su stilovi u arhitekturi i urbanizmu pratili stil zivota coveka i potreba koje je drustvo generisalo. Svodjenje arhitekture na minimalizam je teklo paralelno sa svodjenjem zivotnih vrednosti i covekovih emocija na minimalizam. Da li se na tome radilo sistematski, verovatno i jeste, ali cinjenica je da je postmoderna i dalje ziva, i nema tendenciju da zamre sledecih par vekova dok god je drze bankarske elite, jer ona je stil koji moze da bude sta ti se prohte i njom se lako manipulise. Umetnost bez pravca i okvira, ko onaj dusamp sto je prvi stavio klozetsku solju kao umetnost iz revolta, a ovi liberali ga shvatili ozbiljno i utemeljili razlicite pravce oktobarskih salona i poprista politizovane kontrolisane umetnosti koja je tu da obesmisli celokupnu pricu i svede je na apsurd. U tom stilu mi smo imali ovu abramovicku poganu.

Ono sto meni smeta je sto ljudi nas "komunizam" uvek odvajaju od svetskog proseka, koji je u globalu los, pa je samim tim i komunizam los jer je pratio ono lose koje je u trendu. Naravno, sta drugo da ocekujemo od sistema koji je uostalom taj zapad i postavio, i njime izeksperimentisao na odredjenim drustvenim teorijama koje ce kasnije (tj. danas) da primene kod sebe. Pa naravno da komunisti nisu hteli da nastave gradnju hrama svetog save, to je bila ista ona ekipa koja spaljuje vredne srednjevekovne katedrale sirom francuske danas. I sledeci apsurd, glavni borci protiv komunizma kod nas, ateisti, bune se sto komunisti nisu nastavili da grade hram?? To su oni sto danas protestuju sto se gradi crkva na vozdovcu u stepi :lool: Smejurija.
 
@lukarts
"Oscezavajuce..... da malo sanjarim.... kad bi se usudili da nacrtaju nesto (neko ko ume, naravno), zanimljiv mural ili cisto kombinovanje boja )"


Misliš nešto ovako?
be110a3903d7dfca7fd348cd095de3f1.jpg
eb2453a279767c77b1b94f63bcae2049.jpg


Послато са SM-J530F помоћу Тапатока
 
Ko voli uredu, ja ne volim murale izgledaju meni favelasto, pre bi da vidim svezu farbu i originalnu zamisao
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=675575#p675575:1vx099g3 je napisao(la):
Tikvica » Čet Okt 31, 2019 4:33 pm[/url]":1vx099g3]@lukarts
"Oscezavajuce..... da malo sanjarim.... kad bi se usudili da nacrtaju nesto (neko ko ume, naravno), zanimljiv mural ili cisto kombinovanje boja )"


Misliš nešto ovako?

Послато са SM-J530F помоћу Тапатока

Da upravo, hvala na prikazanom :) :sesir:
 
Ne secam se gde sam ovo slikao, verujte mi,al ovako treba da izgleda BG. SLika je od 07.11.2018.

A opet stolarija fali. Tuki---

QqMwBfM.jpg
 
A ono vestako krecenje u zelEnjak ... nije to to. A i povodom onog ubedjivanja da je zgradu Pevca arhitekta koji ju je smislio celu omalao u istu boju, Nemojte molim vas.

Mozda je i ova bila cela ruz crvEna, pa su je crveni ofarbali u ove kic nijanse pre 20ak godina. ne znam...
 
Baš ne ide ova drečava žuta sa sivom ogradom i belom stolarijom.
 
Brutailzam jeste pravac koji je obelezio jednu epohu kao i barok, medjutim on za velike narodne mase nema dusu, prazan je i uzasno hladan, dok je barok za vecinu "obicnog naroda" wow. Arhitektura je tu zbog ljudi a ne obratno, to vecina arhitekata kod nas zaboravlja nazalost.

Jedino kod Lekorbizjea mi se dopada sistem otvrenih blokova, koji je bez premca mnogo bolji koncept od klasicnih zatvorenih blokova (u praksi). Neuporedivo je funkcionalniji otvoreni blok od zatvorenog (kod nas u praksi), a da ne pricamo koliko vise zelenila moze da se posadi.

Medjutim problem je opet arhitektura, nabacati kvadre i kocke po otvorenoj povrsini i nije neko dostignuce.

Mislim da bi mix savremene arhitekture sa otvorenim blokovima bila dobitna kombinacija. Mada sve NBGD zgrade mozemo popraviti i sada (materijali, teksture, boje...).

Tkdj, ovo je koncept koji po meni treba gurati maksimalno i za stanovanje posebno !

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=jsQJYO2wOlU[/youtube]
 
Ne mozes da poredis razlicite epohe i filozofije planiranja, u razlicitim tehnoloskim okolnostima, danas kad smo dosli do toga da je mnogo toga funkcionalno moguce ostvariti, ljudi su se u urbanistickim filozofijama izgubili pa ne mogu da se opredele sta bi bilo dobro u smislu planiranja gradova. Ono sto je cinjenica je da grad kao celina treba da ima gusce i redje delove, te rezidencijalna naselja za jednoporodicno stanovanje. U praksi se pokazalo da je najbolji odnos onaj koji daje mogucnost da ljudi biraju u kakvom ce okruzenju da zive, posebno ako se kao ja stvori navika zivota u mirnom okruzenju, ali nisam jedini, treba zagrebati u navike npr. prosecnog amerikanca ili kanadjanina koji zive u totalnoj izolaciji u gradovima kao u selima. Medjutim iz mnogo razloga takav koncept nije bio praktican kroz istoriju pa su gradovi bili zgusnuti. Kvadrati su bili najskuplji na nizim spratovima jer liftova nije bilo, prevoz nije postojao pa se islo konjima ili peske, u takvim uslovima je nastao barok. Ali da se ne vezujem barok vec su u istoj klasi svi predmoderni stilovi, sve do doba industrijalizacije kad se javljaju nove teorije i materijali, ali i tehnologije.

Problem u Beogradu kod slicnih koncepcija je sto su gradjeni samo stambeni delovi a zanemareni poslovni kako je planirano. A jos uz to, cak i tamo gde susedstva imaju neke aktivnosti u prizemljima na nekim mestima su uzurpirane od strane izbeglica ili nekih drugih lica pa se ne koriste kao javne funkcije kako je planirano, kao na ceraku npr. Novi beograd bi sasvim drugaciji utisak odavao da je planirani potez izveden izmedju nikad izgradjene zel.stanice i siva. Zato sad imamo utisak besmislenih bulevara sa periodicnim aktivnostima svuda ima negde necega ali u globalu nigde nicega. Dok Vidikovac kao sto mozemo videti postaje sve aktivniji gde centralne funkcije uz glavnu ulicu nadopunjuju beskrajno stanovanje u pozadini, ali jedno drugo ne ugrozavaju.

Dakle ne moze se dati formula za urbanizam e treba tako. Multiplikacija je dosadna i naporna za zivot. Svako zeli da ima lep pogled, da ima zelenila ispred kuce/zgrade, prostor gde ce da se igraju deca, gde ce da proseta a da ga ne ugrozava saobracaj. To su stvari koje su kroz vekove cinile napredak ljudskih potreba. A sa druge strane klasicni stilovi su bili formalni kao i celo vreme a moderni sve neformalniji.

https://www.google.com/maps/@44.8318256 ... 312!8i6656

https://www.google.com/maps/@44.8274333 ... 312!8i6656

https://www.google.com/maps/@44.81097,2 ... 460!8i4730

Devastirani brutalizam:

https://www.google.com/maps/@44.7265974 ... 312!8i6656

https://www.google.com/maps/@44.7388422 ... 312!8i6656

Ali i poslovni brutalizam, kakvih tu atriuma ima, to je fantazija.

https://www.google.com/maps/@44.8169501 ... 312!8i6656

U proseku ovako izgleda jedan stambenjak iz doba klasicizma, dosadno i ubistveno.

https://www.google.com/maps/@59.9282734 ... 312!8i6656
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=676499#p676499:bj2x0vtw je napisao(la):
Johnest_Hon » Нед Нов 03, 2019 8:42 am[/url]":bj2x0vtw]Teodora Drajzera
IMG-20191102-140029.jpg


Бела, и сива се по правилу слажу са жутом, али има ту неколико других детаља који ремете утисак... Украси су могли да буду бели, тј. да фасада буде двобојна, прозори из три дела су последица својевремене преправке, не иду уз класичне стилове и најзад улазне вратнице, можда ипак само нису стигле на ред ...
 
Praksa je pokazala da kad su ukrasi iste boje kao fasada onda uvek bude manje efektno nego da postoji druga nijansa za ukrase.
 
"Svako zeli da ima lep pogled, da ima zelenila ispred kuce/zgrade, prostor gde ce da se igraju deca, gde ce da proseta a da ga ne ugrozava saobracaj. To su stvari koje su kroz vekove cinile napredak ljudskih potreba. " од Ventilator_BGD


Али много векова је прошло док те потребе нису постале стварност. Први јавни вртови су у Европу стигли на крилима француских освајања с почетка 19. века тако што су по европским градовима вртови племићких вила и двораца претварани у јавне, али су стварани и нови. Тако да упркос нашој дугој издвојености из токова европских достигнућа и нисмо толико заостали што се јавних вртова тиче.

Топчидерски настаје тридесетих година, истина као дворски, али касније делом, па сасвим и као јавни, Карађорђев врт је из 1848., а средином 19. века настаје и врт код данашњег хотела Бристол у Карађорђевој ул. на чијем се делу налази данас БАС. Примера ради, Земун у тада културно најнапреднијој царевини је добио Градски врт тек 1880.

п.с. стамбена улица из Осла коју си навео као лош пример из доба класицичних стилова, није уопште тако лоша, улица би била сасвим лепа да нема неколико сивих кућа и да има дрвећа. Те куће имају украсе, али има много стамбене архитектуре из ранијих векова са сасвим простим фасадама, без и једног украса, тако да једноличност безличних фасада није почела са модерном - увек је постојала. Украси се шире са дворске и црквене архитектуре на стамбену баш у градовима индустријског доба у 19. веку, када нараста богатство и сами градови, али и због још једног разлога...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=675820#p675820:3m37tfcl je napisao(la):
dziggy » 01 Нов 2019 03:20 am[/url]":3m37tfcl]Ne secam se gde sam ovo slikao, verujte mi,al ovako treba da izgleda BG. SLika je od 07.11.2018.

A opet stolarija fali. Tuki---

QqMwBfM.jpg

Зграда за рентирање трговца Јована Андрејевића, изграђена према нацртима архитекте Ђуре Борошића 1935. године. Један од последњих Борошићевих објеката у пројектантској каријери. Налази се у данашњој улици Кнегиње Зорке (Врачар).
 
Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića...obnova državne vile...poznatije po Jovanki Broz...
IMG-20191103-142725.jpg


Smetanina
IMG-20191103-104639.jpg
 
Evo tek sredjene fasade u Glavnoj u Zemunu.....Ovo treba da se zabrani, pored ovolikog izloga oni stavljaju i bilbord ili sta je vec ovo. Uzasno.

7jBnltd.jpg
 
Vrh