Šta je novo?

Фасаде / Fasade

Naleteh na nekoliko članaka o Barseloni, tj. kako je 80ih godina Barselona bila jedan siv i oronuo grad. 1985. godine, Grad Barselona (pre nego što dobili organizaciju Olimpijskih igara), odlučuje da je vreme da se situacija promeni, i kreće u veliku kampanju obnove grada, pod sloganom Barselona, ulepšaj se.

Sigurno da Barselona nije jedini primer, i gradska vlast bi trebalo da istraži dobru prasku iz Barselone i drugih gradova, i to primeni i kod nas, kako bi grad počeo da liči na nešto.

Iz nekih tekstova koje sam čitao, evo šta sam saznao:

Ova inicijativa se odvijala kroz dva programa:
  • preobražaj stambenih zgrada, poslovnih i komercijalnih prostora. Ovo se postiglo uz subvencije koje je davao Grad, kao i poreskih olakšica.
  • renoviranje spomenika i velikih arhitektonskih kompleksa, uz podršku velih lokalnih kompanija (npr. El Corte Ingles robnih kuća, banaka, naftne industrije, isl).
Sve se odvijalo preko sistema jednog šaltera i jednog telefonskog broja, odnosno sve informacije su se dobijale na samo jednom mestu, bez potrebe da iko ide na više adresa.

Grad je finansirao tehnički plan, bez troška za građane, i bez obaveza po iste, tako da bi svako znao šta treba da uradi, i koji su troškovi koji slede.

Kao primer, između 1987 i 1988. godine, obavljeno je preko 22.000 telefonskih poziva, i 24.000 poseta kancelarijama. Ovo je rezultiralo radovima na 2.325 objekata samo u ove dve godine (program je trajao daleko duže), a Grad je subvencionisao radove sa 321 miliona peseta, i dodatno sa 118 miliona peseta umanjenja poreza. 36% radova se obavilo u Eixemple (bogatijem delu grada) – što bi kod nas bio uže gradsko jezgro (npr. Dorćol i Vračar)

Posebna pažnja, pored fasada, posvećena je i žaluzinama-roletnama, balkonima, kao i bočnim zidovima, i vitražima po kojima je Barselona poznata. Grad je učestovao sa 20% troškova u obnovi vitraža.

Takođe, kao deo kampanje, Grad Barselona je dao subvencije za ozelenjavanje grada, i uređivanje unutrašnjih dvorišta, i to u iznosu od 20% do 40%.

Takođe, uređivanje javnih toaleta u barovima i restoranima je bio deo projekta, a Barelona je ovo takođe subvencionisala. Budući da je 40% grada izloženo buci većoj od 70 decibela (a 20% noću), Barselona je takođe subvencionisala uvođenje zvučne izolacije.

Pored navedenih kompanija, jedna kompanija koja proizvodi baštensku opremu je pomogla kampanja Barselona u cveću, tako što je smanjila cenu 300.000 žardinjera

Retrospektiva - 25 godina kasnije (titlovano)
Vikipedija o projektu:
https://es.wikipedia.org/wiki/Barcelona_ponte_guapa
TV reklama:

Barselona - 10 godina akcije - Poštanska marka.jpeg
Barselona - Ulepšaj se - Barselona u cveću.jpg
Barselona - Ulepšaj se 2.jpg

Barselona - Ulepšaj se.jpg



Suština je da sve se može kada bi neko hteo. Nismo jedinstven primer na svetu, i drugi su prolazili kroz to, i svojom istrajnošću uspeli.
 
Fasada u boji 😭
Fasada u sivoj nijansi 😭
Fasada u crnoj nijansi 😭
Fasada u beloj varijanti 😭
Jednobojna fasada 😭
Fasada u više boja 😭
Fasada sa dekorativnom plastikom 😭
Fasada sa ošišanom dekorativnom plastikom 😭
Fasada sa istaknutom fasadnom plastikom 😭
Fasada bez istaknute dekorativne plastike 😭
Fasada sa metalnim elementima 😭
Fasada bez metalnih elemenata 😭
Fasada sa staklom 😭
Fasada koja nije sređena 😭
 
Posebna pažnja, pored fasada, posvećena je i žaluzinama-roletnama, balkonima, kao i bočnim zidovima, i vitražima po kojima je Barselona poznata. Grad je učestovao sa 20% troškova u obnovi vitraža.

Takođe, kao deo kampanje, Grad Barselona je dao subvencije za ozelenjavanje grada, i uređivanje unutrašnjih dvorišta, i to u iznosu od 20% do 40%.

Nema od toga ništa kod nas. Prosečni Srbin samo ako mu država plati 100% je zadovoljan. U zgradi mojih reoditelja jedva su zamenjeni motori liftova, soliter 22 sprata, gde je grad učestvovao sa 70%. U mojoj zgradi ne možemo da zamenimo stolariju koja se raspala jer nikoga to ne interesuje, kažu treba pisati opštini.
 
Znaci neverovatno da nemoze da de nešto kvalitetno uradi kod nas. Sećam se da je zgrada skoro renovirana i evo već pao deo fasade. Bruka bruka. Pitam se zašto se to desava? Dali nemamo kvalitetni materijal ili se pola ukrade od para pa daj šta daš samo da se uradi nesto ?
 
Problem kod nasih fasada je upravo to sto je od maltera. Kamene i fasadne fasade mogu stotinama godina da potraje bez da se vrsi nekakva velika intervencija.
 
Vrh