Šta je novo?

Фасаде / Fasade

Usput, "država d'uradi nešto'' je fraza koja se izrodila među radnicima državnih službi krajem 2000ih. Kao reakcija na sve češće i sve brojnije žalbe građana na (ne)rad mnogih državnih organa i službi. Znam jer sam još tada naletao na prve upotrebe te fraze na našim forumima. Naravno, koristili su je isključivo trutovi zaposleni u državnim institucijama, jedan konkretno je bio zaposlen u opštini u Vojvodini. Kad god bi se neko požalio na nešto vezano za državu i njen aparat, on bi ih fanatično branio. A s druge strane, kad bi bila priča o nečemu lošem ili tužnom, fanatično je ispisivao ''država d'uradi nešto''. Kao vrhunac svoje ironije.

To ''država d'uradi nešto'' služi da se kroz ironiju predstavi kako razmaženi narod ovde očekuje previše od jadne, prepoštene države. Na primer, u novinama se objavi članak o nesnosnoj buci koju trpe mnogi delovi grada u Beogradu, i odma se javljaju državni trutovi sa komentarima ''uh uh, država d'uradi nešto''. Kao da je sramota što neko ko plaća 300 poreza očekuje od svoje države da mu nekad da nešto zauzvrat. Ili se pojave kritike na račun toga što bolesna deca idu u inostranstvo da se leče, a onda državni i partijski službenici ironično komentarišu '' da da, sramota, država d'uradi nešto''. U realnosti pak, ljudi od državnih organa očekuju da rade ono za šta su i plaćeni. A kome se pak ne dopada da radi na nekom radnom mestu gde će biti izložen kritikama i žalbama, uvek može da nađe drugi posao. I da, zapravo u mnogim slučajevima na koje se narod žali, država zaista i TREBA DA URADI NEŠTO. I jeste joj u nadležnosti, jeste joj u opisu posla, jeste joj propisano zakonom.


Sve u svemu, ne vidim čemu to postovanje i podržavanje ''država d'uradi nešto'' mantre i davanje municije toj bolesnoj ideji (koju je SNS odveo na novi nivo) da narod treba da se stidi što očekuje nešto od svoje države. Podržavati tu ironičnu frazu znači podržavati državne organe, podržavati Partiju, podržavati aljkavost i lenjost. Ispada da narod treba da postoji da bi radio kao konj a onda davao nenormalne sume na razne poreze, infostane, EDBove, takse ove, takse one i trutove koji od toga žive... a zauzvrat narod treba da se sam stara o svemu. Mislim da treba biti opičen pa zastupati takav stav. No dobro, ovaj forum je uvek bio i ostao pun iznenađenja, tako da me ništa više ne iznenađuje, pa tako ni da ljudi koji su kao s jedne strane protiv SNS i Partije, s druge strane podržavaju i promovišu ironičnu mantru koja implicira da građani postoje zarad države, a ne država zarad građana...
 
Poslednja izmena:
Kralja Petra, vracaju ornamente.

6DE96FC2-8D2D-4B50-9E36-4AC63FDEFDBC.jpeg
 
U stvari ne. Zrtva protoka vremena i nemara. Bila je ogoljena do cigle, sa par ornamenta koji su nekim cudom preziveli. Zadnjih 20-tak godina okovana potpornom
mrezom. Bice zadovoljstvo sedeti u basti Suvobora preko puta j posmatrati je.
 
Usput, "država d'uradi nešto'' je fraza koja se izrodila među radnicima državnih službi krajem 2000ih. Kao reakcija na sve češće i sve brojnije žalbe građana na (ne)rad mnogih državnih organa i službi. Znam jer sam još tada naletao na prve upotrebe te fraze na našim forumima. Naravno, koristili su je isključivo trutovi zaposleni u državnim institucijama, jedan konkretno je bio zaposlen u opštini u Vojvodini. Kad god bi se neko požalio na nešto vezano za državu i njen aparat, on bi ih fanatično branio. A s druge strane, kad bi bila priča o nečemu lošem ili tužnom, fanatično je ispisivao ''država d'uradi nešto''. Kao vrhunac svoje ironije.

To ''država d'uradi nešto'' služi da se kroz ironiju predstavi kako razmaženi narod ovde očekuje previše od jadne, prepoštene države. Na primer, u novinama se objavi članak o nesnosnoj buci koju trpe mnogi delovi grada u Beogradu, i odma se javljaju državni trutovi sa komentarima ''uh uh, država d'uradi nešto''. Kao da je sramota što neko ko plaća 300 poreza očekuje od svoje države da mu nekad da nešto zauzvrat. Ili se pojave kritike na račun toga što bolesna deca idu u inostranstvo da se leče, a onda državni i partijski službenici ironično komentarišu '' da da, sramota, država d'uradi nešto''. U realnosti pak, ljudi od državnih organa očekuju da rade ono za šta su i plaćeni. A kome se pak ne dopada da radi na nekom radnom mestu gde će biti izložen kritikama i žalbama, uvek može da nađe drugi posao. I da, zapravo u mnogim slučajevima na koje se narod žali, država zaista i TREBA DA URADI NEŠTO. I jeste joj u nadležnosti, jeste joj u opisu posla, jeste joj propisano zakonom.


Sve u svemu, ne vidim čemu to postovanje i podržavanje ''država d'uradi nešto'' mantre i davanje municije toj bolesnoj ideji (koju je SNS odveo na novi nivo) da narod treba da se stidi što očekuje nešto od svoje države. Podržavati tu ironičnu frazu znači podržavati državne organe, podržavati Partiju, podržavati aljkavost i lenjost. Ispada da narod treba da postoji da bi radio kao konj a onda davao nenormalne sume na razne poreze, infostane, EDBove, takse ove, takse one i trutove koji od toga žive... a zauzvrat narod treba da se sam stara o svemu. Mislim da treba biti opičen pa zastupati takav stav. No dobro, ovaj forum je uvek bio i ostao pun iznenađenja, tako da me ništa više ne iznenađuje, pa tako ni da ljudi koji su kao s jedne strane protiv SNS i Partije, s druge strane podržavaju i promovišu ironičnu mantru koja implicira da građani postoje zarad države, a ne država zarad građana...
Ne kapiram čemu toliko pisanije...
Fotku grafita sam postavio kao ironičan odgovor na jedan post koji je ili obrisan ili mi se greškom prikazao (meni ova nova skripta malo čudno radi).
 
Rođen i odrastao ovde, u porodici koja je skoro pa 100 godina u Beogradu.
Poznajem svoj grad jako dobro, a uz to sam obišao i mnoge druge u svim pravcima sveta od Srbije.
Ne vidim ništa lepo u onoj fotografiji oronulog bloka a zbijenog bloka i zgrada.

Osim u slučajevima gde je nešto rustično sa razlogom ili usled akcenta na funkcionalnost (pa zato izgleda zapušteno ali na lep način), moderne trendove da se nešto namerno drži u raspadu ili rekonstruiše tako da namenski izgleda ''rustično'' i raspadnuto smatram bolešću mozga. I odrazom istrošenosti i ispuvanosti moderne umetnosti i kreativnosti (svih oblika - enterijer, građevina, spomenici...) da proizvede nešto valjano. A u umetnosti postoji taj neki trip da je degutantno ponavljati se (iako realno nije) pa se izmišlja topla voda, i od raspada pravi nova umetnost. Po toj opičenog logici, Pripjat je onda novi Ermitaž. Jeste malo morgen.

Unutrašnjost bloka kod Beograđanke treba rekonstruisati tako da ti zidovi zgrada izgledaju kao nekad, kad su pravljene. I, po potrebi i mogućnostima, dodati im puzavice i vertikalno zelenilo. I izgledaće kao bombona. Kao što izgledaju pojedina dvorišta u Zmaja od Noćaja ili Jovanovoj, a koje ću da slikam pa da okačim ako treba.


P.S.
Žalim onog pacijenta koji je projektovao i izgradio ovu zgradicu usred ovakve sive džungletine, pa sve i da je bio Gaudi. A još više žalim one koji kupiše stanove u tome. Još pre WW2 i nacionalizacija.

Ljudi gore su lepo rekli. To jeste svojevrsna favela Beograda, odnosno element favele. Predratna favela. Kakvih je bilo i prekoputa Palate Albanija. I zato je taj blok (prekoputa Albanije) i dan danas jedno od najogavnijih mesta u gradu. Zato što je bio i ostao favela. A ja, i mnogi drugi ljudi, ne vidim ništa ni lepo ni korisno u tome.

OK.
I obavezno javi da obeležimo 100 godina od doseljavanja Rodrigeza u Beograd. 😀
 
Jasta. :D (y)Naravno, racunam da ces i ti da zoves na svoju godisnjicu rodjenja ili doseljenja tvojih u Beograd. :) Zelim da vidim uzivo kako izgledaju next-level Beogradjani koji su toliko evoluirali da su spoznali lepotu raspada i zapustenosti. Ima toliko toga da se nauci u tome. :)
 
Jasta. :D (y)Naravno, racunam da ces i ti da zoves na svoju godisnjicu rodjenja ili doseljenja tvojih u Beograd. :) Zelim da vidim uzivo kako izgledaju next-level Beogradjani koji su toliko evoluirali da su spoznali lepotu raspada i zapustenosti. Ima toliko toga da se nauci u tome. :)
Mislim da je ta okrugla godišnjica nama već prošla, ne bi mi palo na pamet da ti prvi nisi spomenuo, evo tek sad, tako da sa naše strane od toga ništa...
Svako dobro.
 
Pa nema veze de, zovite za sledecu. 150, 200, 300... koliko god. Ja kazem, ja i moji ocigledno nemamo toliki staz, cim ne uvidjamo lepotu rustik i raspad fasada. Zato i trazim nacin da spoznam to, jer ocigledno zaostajemo, ne kapiramo...
 
Nisam odavno pisao na građevinskom delu foruma, ali ovo moram da prokomentarišem. Što bi Rusi rekli "eto Njipal".

Kao što se ježim od nelegalnih (ili legalnih/legalizovanih, whatever) naselja s karakondžulama bez fasade, komiblokova starijih od 1970 i skrnavljenih od 90-ih na ovamo, te od ovog savremenog uglavi-natrti fušer-kičeraja (a posebno loše rešenih i nezgodno pozicioniranih lamele demituša) tako se ježim od tih zapuštenih golubarnika-tamnica s po kojim spratom više, ponekom tumor-kućom, začinjenim različitim krovovima i prozorima. O da, umalo da zaboravim zagađenje Novog Beograda savremenim kopijama takvih oronulih tamnica u blokovima 29 i 32. Tumor se širi i tu ni fasadna opeka očito ne pomaže.

Btw. gledaj samo te ograde terasa, pa prozore "s rešetke d'im ne provaaali komšika". Tende, nadstrešnice, samo fali Čkalja da muze kozu na terasi da bi atmosfera bila upotpunjena. Ad hoc arhitektura, nema šta.

Neki delovi Tokija su ultrahumani za ovo. Kombinacija porodičnih kuća i setback zgradica. Po meni je najbolje da u zoni metro stanica budu neke krštene kule u parku eventualno s dobro uklopljenim aneksima, a u zoni stanica regionalnog metroa, recimo u Kusatku s druge strane pruge plansko naselje ko u Brizbejnu s kombinacijom više tipova bungalova različite kvadrature sa dvorištima, bazenima ili bez jednog i drugog (za svačiji džep). Otmenija naselja oko Avale i pored Dunava i Save mogu postati oaze za atrijumske kuće poput kalifornijskih Eichlerovih (Mid Century Modern). Dok atrijum daje inside-outside duh bungalovu kroz prirodno osvetljenje i otvorenost prostora uz istovremenu odbranu porodične intime ove lamele i atrijumski blokovi stvaraju kontraefekat.

Imamo blažu, humaniju verziju u centru Zemuna (Donji Grad) kod Keja. Tu se baš vidi razlika u odnosu na Stari Grad. Ni Vračar, Dimitrijala, od skoro i Banovo Brdo s investitorskom tiranijom zatvorenih blokova nisu mnogo humaniji. Nažalost, planska naselja sa velikim zelenim površinama poput Medaka 2, Konjarnika, Banjice 2, Vidikovca sve više propadaju i bivaju skrnavljena budževinama samih stanara. Svaka zgrada ima neki dodatak koji štrči kao otečen prst. Urušavaju se ne samo estetski već i ozbiljno zaostaju po sadržajima u odnosu na atraktivnije natrpane lokacije. Ako izuzmemo natrćene novogradnje, dobar primer "oživljavanja nekadašnje spavaonice" mogu biti Bežanijski blokovi. Čak se limene hale savršeno uklapaju u ambijentalnu celinu. Novogradnje štrče na sredini kao piletu sisurde.

Kad smo već kod sadržaja, ne može mi promeniti mišljenje nikakva kafe-kultura nekog kvarta ako izostaje slobodan prostor. Možda banjički soliteri za neke izgledaju kao primer urbane betonske distopije, ali ipak nude a) zelenilo, b) prostor/veću udaljenost od komšijskih prozora i c) pogled. To skupa otvara prostor, čak i kada objekti prevazilaze humanu dimenziju. Ako bi ubacili nove između atmosfera bi bila drastično promenjena, a isto bi za stanare nižih spratova važilo i u slučaju umetanja P+7 lamela. Kuće u nizu nikome ne bi smetale, osim što bi se potencijalni stanari osećali zarobljeno "ograđeni" kulama.
 
Kako da prijavim svoju zgradu za ovo skidanje grafita? Je l' sufinansira opština Stari grad?
 
Oni imaju tu uslugu, našao sam cenovnik, nego me zanima ovo što @Posejdon slika, što je nastavljeno, kakva je to akcija u pitanju? Ako će već opština da uskoči, verujem da ću lakše da ubedim komšije.
 
Vrh