Šta je novo?

Фасаде / Fasade

@Zenitizam Skoro sve što si rekao je na mestu, ali bih hteo da razjasnim jednu grešku, naime "cecesija" nema problem sa ornamentima, nego sa proporcijom i neskladom. Odlikuje se lepljenjem stilski neusklađenih ornamenata na zgradu čije dimenzije, a naročito dimenzije otvora na fasadi ne podržavaju takav stil. Naravno, i takvu zgradu je moguće ukrasiti, ali plićim i kompleksnijim reljefima, a ne lepljenjem neoklasičnih stubova. Dakle, u pitanju je kičerica jer se prostim i jeftinim podražavanjem pokušava uzdići jedna prosečna zgradica. Investitor ne želi da uloži novac u arhitektu koji bi umeo da zaista projektuje zgradu u nekom od istorijskih stilova, ne želi da plati majstore (ako je uopšte moguće naći) da izvedu tako nešto, niti da žrtvuje prostor zarad estetike (što je neizbežno ako pri projektovanju akcentuje estetiku). Sve ovo u cilju privlačenja skorojevića kojima to liči na stare zgrade iz centra.

Tako da, nije svaka zgrada koja koristi istorijske elemente "cecesija" i ako neko tako kaže izjednačava sebe sa ovim skorojevićima kojima je svaka cecesija super. Čak ima i par lepih primera po Beogradu, ali problem je što je većina zaista "cecesija".

A o našim arhitektama, naročito Lojanicama, sve najgore, nastavljaju scijalističko upropašćavanje Beograda.
 
Наше архитекте немају никаквог поштовања према окружењу у коме граде. Примери су тржни центар Рајићева као и нове зграде у Париској улици, једној од ретких која је представљала очувану целину. Немамо континуитет класичне стилске архитектуре, такве зграде смо почели касно да градимо из историјских и финансијских разлога а касније је наступила модерна и други светски рат. Са друге стране културни народи који имају архитектонско наслеђе у стилској архитектури поштују тај правац и граде нове зграде у том стилу. Пример су Немци, Аустријанци, Мађари, Чеси, Пољаци... Такве зграде наведени граде из више разлога: јер их сматрају европском културном тековином, због поштовања амбијента и старог градског језгра, као и због туризма и показивања пред другим народима. Туристи долазе у неко град управо да би се дивили уметности и архитектури, нико се неће дивити демит зградуринама и стакленим теглама у строгом центру града. Са друге стране иако је комунизам прошлост код нас и даље постоји јака идеолошка обојеност у архитектури. Када је пар приватника почело да гради зграде које опонашају старе орнаментиране зграде, многи су као опарени скочили да осуђују и исмевају скоројевићку (читај буржоаску) и кич (све што није раван зид и не изгледа као кутија за ципеле) "цецесију". Разлог томе је идеолошке природе, јер се ето неко дрзнуо да опет ставља мрске им орнаменте на зграде па је такав напад и извртање руглу требало да и то мало приватника примора да и они почну да граде "модерне" кутије за ципеле по граду. Идеолошко можемо видети и у томе да многа вредна предратна остварења нису обновљена, да например уместо библиотеке на Косанчићевом венцу гради се подрекин парк, док за зграду генералштаба наше архитекте траже обнову у оригиналу и инсистирају да се на згради ништа не сме променити. у односу на оригинал. Са друге стране ту су и тајкуни празилуковићи који гледају само свој џеп и који би порушили и то мало културно историјског наслеђа којег имамо да би на његовом месту сазидали вишеспратнице без трунке естетике и укуса. Затим ту су неталентоване и неоригиналне архитекте које сем генеричке копи - пејст архитектуре нису способни ништа лепо, оригинално да понуде и који копирају најгоре узоре у архитектури, узоре које полако и на западу одбацују. Градске власти су незаинтересоване за изглед центра главног града (које је огледало једне земље у очима странаца и света) и допуштају у строгом центру инвеститорски урбанизам, где може да зида ко шта хоће и да то изгледа како се инвеститору и његовом архитекти хоће. Резултат је једно шаренило зграда које чак није ни еклектицизам већ вашар и циркус најгоре врсте.
Uglavnom se slazem, a osim ideoloske indoktriniranosti, dodao bih i politicke uticaje, na primer onaj deo oko Bajlonijeve pijace bi bio predivan kada bi se pijaca nekako sredila , okolne zgrade tip-top okrecile i rekonstruisale a ono ruglo poplocalo i pretvorilo u neku vrstu trga sa pijacom na njemu. Ocigledno bi taj deo grada zalicio na neki normalan prosecni evropski trg.

Kao da postoji neko kome to ne bi odgovaralo, vec mu namerno odgovara postojece favela stanje (i ne samo tu, nego i inace).
Ili je zlonamernost u pitanju, ili su neki dublji psiholoski problemi gradskih ocuha i slicnih ''nadleznih'' nesto poput samomrznje, autodestrukcije ili cega vec.
 
Kada je u Beogradu pocela da se gradi klasicna stilska arhitektura i to je tada bilo nesto novo. Ne bih izgradnju modernih zgrada prepisivao ovdasnjoj ideoloskoj ostavstini, to je normalna mainstream praksa u citavom svetu, svi grade moderno, a i kod nas je moderno oduvek bilo nesto uzbudljivo i pozeljno. Rusenje istorijskih zgrada da bi se gradila nova arhitektura je vec druga stvar, to bih mogao slobodno da nazovem kriminalom. Takodje, rekonstrukcija jedne nestale, stare zgrade koja postoji samo na fotografijama, je isto nesto drugo, ali kod nas se to NIKAD desilo nije. Mozda tek u posleratnoj obnovi, ako je zgrada bila znamenita, ali i toga je bilo vrlo malo.

To sto @Zenitizam zeli gotovo da ne postoji, a gde postoji onda je to "Skoplje". Svaki pokusaj imitacije klasicne arhitekture je bio promasaj i pored autenticne stare arhitekture je stajalo jos gore nego neka moderna zgrada. Nije ni stvar estetike, jer kada bi se uspelo sagraditi nesto sto bas izgleda kao da je zidano pre 150 godina, to bi bilo ravno laznom predstavljanju, uvreda i bruka za gradjane kada bi se otkrio njen datum izgradje. Znaci, i pored sve dobre volje - ne ide.

Ne mislim da je nemoguce uklopiti staro i moderno, naprotiv, za to imamo stvarno puno dobrih primera, problem je sto danasnji kapitalizam zahteva kvadraturu i profit, a ono sto mi zelimo da vidimo je - izuzetnost.
 
Наше архитекте немају никаквог поштовања према окружењу у коме граде. Примери су тржни центар Рајићева као и нове зграде у Париској улици, једној од ретких која је представљала очувану целину. Немамо континуитет класичне стилске архитектуре, такве зграде смо почели касно да градимо из историјских и финансијских разлога а касније је наступила модерна и други светски рат. Са друге стране културни народи који имају архитектонско наслеђе у стилској архитектури поштују тај правац и граде нове зграде у том стилу. Пример су Немци, Аустријанци, Мађари, Чеси, Пољаци... Такве зграде наведени граде из више разлога: јер их сматрају европском културном тековином, због поштовања амбијента и старог градског језгра, као и због туризма и показивања пред другим народима. Туристи долазе у неко град управо да би се дивили уметности и архитектури, нико се неће дивити демит зградуринама и стакленим теглама у строгом центру града. Са друге стране иако је комунизам прошлост код нас и даље постоји јака идеолошка обојеност у архитектури. Када је пар приватника почело да гради зграде које опонашају старе орнаментиране зграде, многи су као опарени скочили да осуђују и исмевају скоројевићку (читај буржоаску) и кич (све што није раван зид и не изгледа као кутија за ципеле) "цецесију". Разлог томе је идеолошке природе, јер се ето неко дрзнуо да опет ставља мрске им орнаменте на зграде па је такав напад и извртање руглу требало да и то мало приватника примора да и они почну да граде "модерне" кутије за ципеле по граду. Идеолошко можемо видети и у томе да многа вредна предратна остварења нису обновљена, да например уместо библиотеке на Косанчићевом венцу гради се подрекин парк, док за зграду генералштаба наше архитекте траже обнову у оригиналу и инсистирају да се на згради ништа не сме променити. у односу на оригинал. Са друге стране ту су и тајкуни празилуковићи који гледају само свој џеп и који би порушили и то мало културно историјског наслеђа којег имамо да би на његовом месту сазидали вишеспратнице без трунке естетике и укуса. Затим ту су неталентоване и неоригиналне архитекте које сем генеричке копи - пејст архитектуре нису способни ништа лепо, оригинално да понуде и који копирају најгоре узоре у архитектури, узоре које полако и на западу одбацују. Градске власти су незаинтересоване за изглед центра главног града (које је огледало једне земље у очима странаца и света) и допуштају у строгом центру инвеститорски урбанизам, где може да зида ко шта хоће и да то изгледа како се инвеститору и његовом архитекти хоће. Резултат је једно шаренило зграда које чак није ни еклектицизам већ вашар и циркус најгоре врсте.

Mađarska je dobar primer obnove i očuvanja arhitektonskog nasleđa, dok je Nemačka veoma loš primer, mozda i gori od nas.
Naš najveći problem, sto se gradnje i zaštite nasleđa tiče, su raširena mafija i korumpirani političari.
 
То није баш тачно, Немачка је цео Дрезден реконструисала

Гажење по немачком архитектонском наслеђу неким пролазним модернизмом је карактеристичније за Источну Немачку из очигледних разлога.

Апсолутно је тачно да то код нас није рађено по идеолошкој основи која и даље има јаке поборнике, поготово по државним факултетима. Зато би "стручној јавности" рушење послератних хрушчовки било богохуљење али предратне куће и виле се руше малтене сваки месец, без неког отпора.

Такође треба напоменути да постоји разлика између "имитирања" класичне архитектуре и архитектуре која се у њу уклапа без да штрчи. Ово друго би морало да буде стандард у културно-историјским целинама Београда као што је у цивилизованим земљама.

И за крај, напоменуо бих само да је цео неокласицизам у Европи у суштини "ново да личи на старо", само вештије одрађено у односу на Скопље. Бечки парламент није ништа узвишенији или мање кич од Скопља, само је боље урађен

austrian-parliament-building-pallas-athene-fountain-wien-wiener-parlament-vienna-austria-austrian-parliament-building-170350630.jpg
 
У целој Немачкој је био популаран тренд уклањања фасадне пастике у периоду од 1920их до 1980их познат као Entustuckung. Сличног је било и код нас у периоду 50их. Ево једног примера.
1646043684883.png
 
Такође треба напоменути да постоји разлика између "имитирања" класичне архитектуре и архитектуре која се у њу уклапа без да штрчи. Ово друго би морало да буде стандард у културно-историјским целинама Београда као што је у цивилизованим земљама.

И за крај, напоменуо бих само да је цео неокласицизам у Европи у суштини "ново да личи на старо", само вештије одрађено у односу на Скопље. Бечки парламент није ништа узвишенији или мање кич од Скопља, само је боље урађен

austrian-parliament-building-pallas-athene-fountain-wien-wiener-parlament-vienna-austria-austrian-parliament-building-170350630.jpg

Uh, pa ne bih bas rekao da becki parlament nije nista manje kic od Skoplja. Poceo bih od toga kakvim su materijalima gradjene one zgrade u centru Skoplja (spoiler: ima stiropora na fasadama).
Arhitektura prati odredjeni kultuno-umetnicko-filozofski zanos svog vremena, kao sto je, recimo, bilo prosvetiteljstvo, i u toms svom istorijskom prostoru ovakvo projektovanje ima smisla. Vrhunske arhitekte su radile na tim starim zdanjima, da ne uporedjuem dalje. Danas, takodje, zivimo drugacijim stilom zivota, gde je funkcijalnost moderne arhitekture neophodna.
Ne iskljucujem tu mogucnost da bi neki slicni istorijski stilovi ponovo mogli da se vrate u "modu", samo ja i dalje ne vidim dobre primere za tu novu-staru arhitekturu o kojoj se ovoliko prica. Time ne mislim na Drezden i Varsavu, u kojima su rekonstrisane zgrade koje su na tom mestu vec postojale.
 
То није баш тачно, Немачка је цео Дрезден реконструисала

Гажење по немачком архитектонском наслеђу неким пролазним модернизмом је карактеристичније за Источну Немачку из очигледних разлога.

Апсолутно је тачно да то код нас није рађено по идеолошкој основи која и даље има јаке поборнике, поготово по државним факултетима. Зато би "стручној јавности" рушење послератних хрушчовки било богохуљење али предратне куће и виле се руше малтене сваки месец, без неког отпора.

Такође треба напоменути да постоји разлика између "имитирања" класичне архитектуре и архитектуре која се у њу уклапа без да штрчи. Ово друго би морало да буде стандард у културно-историјским целинама Београда као што је у цивилизованим земљама.

И за крај, напоменуо бих само да је цео неокласицизам у Европи у суштини "ново да личи на старо", само вештије одрађено у односу на Скопље. Бечки парламент није ништа узвишенији или мање кич од Скопља, само је боље урађен
Generalno gledajući, nakon potpunog razaranja mnogih nemačkih gradova, nije se išlo na obnovu, već na zidanje novih zgrada u skladu sa novim vremenom.
 
To sto @Zenitizam zeli gotovo da ne postoji, a gde postoji onda je to "Skoplje".
Да, да Француска и Париз су Скопље зато што поново граде стилску архитектуру.
Новоградња у Паризу:
51893107529_4707abacf0_h.jpg


А такође да је то пракса и у другим европским градовима, можемо видети овде:
https://www.skyscrapercity.com/thre...aditional-architecture-style.1022349/page-714
 
Video sam na drugim fotkma kako izgleda citvo ovo naselje u Parizu i ne dopada mi se, i dalje je previse kich kako god okrenes. Vidim da Rusi i Arapi prednjace u ovakavim "stilovima", po cemu se najbolje vidi kakva je ovo pseudo arhitektura, slicna kao u Diznilendu. Postoji taj osecaj blefa i prevare, a mogu zamisliti da vecina ovih zgrada jako lose stari. Pricam o naseljenim mestima, a ne o kojekakvim privatnim vilama, koje su egal. Ne znam na kakvim to arhitektonskim fakultetima misle da je ovakvo projektovanje odlicno. Mogu na fasadama da se stave razne stvari, ali unutrasnjost ne moze biti na nivou funkcionalnosti iz 19. veka. sto je druga prica.

Nemam nameru da iz petnih zila dokazujem kako je sve to bezveze, postoji nekoliko, u najmanju ruku, dobro odradjenih gradjevima. Dopada mi se organizovanost blokova na klasican nacin, bez previsokih zgrada itd. samo nema niceg dovoljno ubedljivog sto bi opravdalo ovakava nacin izgradje. Ovde je pseudo klassican stil sam sebi cilj, umesto da se np. krene od materijala i okoline, pa da se tim putem dodje do neceg novog i uzbudljivog, sto bi se dobro uklopilo uz staru arhitekturu itd. Dakle, neceg jos boljeg od ove najcesce lose imitacije, bez pokrica.
 
Video sam na drugim fotkma kako izgleda citvo ovo naselje u Parizu i ne dopada mi se, i dalje je previse kich kako god okrenes. Vidim da Rusi i Arapi prednjace u ovakavim "stilovima", po cemu se najbolje vidi kakva je ovo pseudo arhitektura, slicna kao u Diznilendu. Postoji taj osecaj blefa i prevare, a mogu zamisliti da vecina ovih zgrada jako lose stari. Pricam o naseljenim mestima, a ne o kojekakvim privatnim vilama, koje su egal. Ne znam na kakvim to arhitektonskim fakultetima misle da je ovakvo projektovanje odlicno. Mogu na fasadama da se stave razne stvari, ali unutrasnjost ne moze biti na nivou funkcionalnosti iz 19. veka. sto je druga prica. pokrica.
Pa da, jedno je obnoviti poruseno iz temelja sto snazno podrzavam (Djumrukanu, Narodnu biblioteku Srbije na Kosancicevom vencu, predratno Ministarstvo vojno na mestu rusevina Generalstaba....), a sasvim drugo izmisljati istoriju tipa Skoplja.
 
Radovo na Bristolu pršte, radi se na svim delovima hotela, biće ovo biser grada. Skida se krov, postavlja se skela za fasadu ka reci, unutra su radnici, ka Karađorđevoj se već radi fasada...
20220302_120949.jpg
20220302_120936.jpg
 
Poslednja izmena od urednika:
Stavljanje skela očigledno ne znači ništa.. Smrdi na izborna kampanja.
 
Било би лепо да низводно од Савског моста не буде више нових објеката, већ да прошире парк до обале па да Бристол доминира у погледу на тај део са Саве.
 
Otkad nisam posjetio ovu temu. Sjecam se kad je negdje 2014 zapocet ajmo reci podvig rekonstrukcije historijskih objekata i kako sam sve pazljivo pratio do negdje 2019.
Drago mi je da se ne odustaje i da su i privatnici poceli obnavljati.
 
Vrh