ja bih postavio pitanje gde je ta linija kada drzava/grad treba da počne da se meša i da relugiše ovakve stvari? Stanari su imali 30 godina da shvate da je to njihovo vlasništvo, da je to njihov kraj i očigledno im ne ideSrpska posla - red izolacije, red inata, red jedne boje, red druge... Braće Jerković - svaka zgrada ima minimum jednog (a često i više) invalida koji odbije da se stavi izolacija kad svi ostali skupljaju pare i ulažu. Rezultat su ovakve papazjanije. Kad bismo mogli da izvozimo inat, bili bismo prva ekonomska sila sveta.
Pogledajte prilog 128385
Pogledajte prilog 128384
Pogledajte prilog 128386
Pogledajte prilog 128383
Da li se zna zasto je ovoj zgradi trebalo toliko da se zavrsi? Fasada je uradjena stvarno pre nekih 15-ak godina i prava je steta sto nije tada i zavrsena. Sa ovolike vremenske distance je izgubila na svojoj ekskluzivnosti. Znam da su prizemlje radili, pa rusili, pocinjali ponovo i tako je stajalo godinama... Šteta!Konačno se privodi kraju, posle 15 godina, sa lepim primercima ukrasnih četinara:
Pogledajte prilog 128378
Trotoar je izgranitiran:
Ako je staklenac savršeno uklapanje sa okolinom, onda stvarno... Jedino pohvala za visinsko uklapanje.
''Cecesija'' bi bila bolja uklopljena od staklenca, al ajde.Pa nerealno je očekivati da će se tu graditi zgrada u stilu ovih susednih, za modernu zgradu ovo je više nego ok znajući šta se gradi po gradu.
Upravo zbog toga što je mnogima nerealno da se novogradnja uklapa sa okolnim zgradama, grad liči na vašariše.Pa nerealno je očekivati da će se tu graditi zgrada u stilu ovih susednih, za modernu zgradu ovo je više nego ok znajući šta se gradi po gradu.
Наше архитекте немају никаквог поштовања према окружењу у коме граде. Примери су тржни центар Рајићева као и нове зграде у Париској улици, једној од ретких која је представљала очувану целину. Немамо континуитет класичне стилске архитектуре, такве зграде смо почели касно да градимо из историјских и финансијских разлога а касније је наступила модерна и други светски рат. Са друге стране културни народи који имају архитектонско наслеђе у стилској архитектури поштују тај правац и граде нове зграде у том стилу. Пример су Немци, Аустријанци, Мађари, Чеси, Пољаци... Такве зграде наведени граде из више разлога: јер их сматрају европском културном тековином, због поштовања амбијента и старог градског језгра, као и због туризма и показивања пред другим народима. Туристи долазе у неко град управо да би се дивили уметности и архитектури, нико се неће дивити демит зградуринама и стакленим теглама у строгом центру града. Са друге стране иако је комунизам прошлост код нас и даље постоји јака идеолошка обојеност у архитектури. Када је пар приватника почело да гради зграде које опонашају старе орнаментиране зграде, многи су као опарени скочили да осуђују и исмевају скоројевићку (читај буржоаску) и кич (све што није раван зид и не изгледа као кутија за ципеле) "цецесију". Разлог томе је идеолошке природе, јер се ето неко дрзнуо да опет ставља мрске им орнаменте на зграде па је такав напад и извртање руглу требало да и то мало приватника примора да и они почну да граде "модерне" кутије за ципеле по граду. Идеолошко можемо видети и у томе да многа вредна предратна остварења нису обновљена, да например уместо библиотеке на Косанчићевом венцу гради се подрекин парк, док за зграду генералштаба наше архитекте траже обнову у оригиналу и инсистирају да се на згради ништа не сме променити. у односу на оригинал. Са друге стране ту су и тајкуни празилуковићи који гледају само свој џеп и који би порушили и то мало културно историјског наслеђа којег имамо да би на његовом месту сазидали вишеспратнице без трунке естетике и укуса. Затим ту су неталентоване и неоригиналне архитекте које сем генеричке копи - пејст архитектуре нису способни ништа лепо, оригинално да понуде и који копирају најгоре узоре у архитектури, узоре које полако и на западу одбацују. Градске власти су незаинтересоване за изглед центра главног града (које је огледало једне земље у очима странаца и света) и допуштају у строгом центру инвеститорски урбанизам, где може да зида ко шта хоће и да то изгледа како се инвеститору и његовом архитекти хоће. Резултат је једно шаренило зграда које чак није ни еклектицизам већ вашар и циркус најгоре врсте.Upravo zbog toga što je mnogima nerealno da se novogradnja uklapa sa okolnim zgradama, grad liči na vašariše.