Поштовани,
Да представим своје мишљење на ову тему, покренула ме следећа мисао г. Дошљака:
"Да има памети, па лекс специјалис за све те недовршене и напуштене зграде на атрактивним локацијама..."
Као пример недовршене зграде дајем слику зграде у Булевару деспота Стефана, која таква ту стоји деценијама, као нека кулиса за снимање филмова страве и ужаса.
Мени би било логично да није потребан никакав изванредан закон, већ да град има прописе којима санкционише неодржавање земљишта и зграда по стандардима града. Рационална процедура би била:
1. град досадашњим власницима (били они приватни или не, колико год их било и ма какве судске парнице водили), након прописане процедуре од неколико упозорења, казни и медијације, и земљиште и зграду одузима,
2. њих продаје новом власнику, који даје гаранције да ће земљиште и објекте у одређеном року довести у стандардно стање, и држати их у таквом,
3. део новца од продаје даје старом власнику, део за градске трошкове, а део задржава као резерву у случају да се ни нови власник не покаже способан.
Власништво није дозвола да се оно чега сте власник може држати у било каквом стању. Или да можете држати зграду у изградњи деценијама.
Ако неко не може држати властито дете по минималним стандардима друштва, оно му то дете одузима да би се о њему неко боље бринуо.
Ако друштво неком, због небриге може одузети рођено дете, зар није логично да неком може одузети и зграду и земљиште о којој не може или неће да брине?
Да представим своје мишљење на ову тему, покренула ме следећа мисао г. Дошљака:
"Да има памети, па лекс специјалис за све те недовршене и напуштене зграде на атрактивним локацијама..."
Као пример недовршене зграде дајем слику зграде у Булевару деспота Стефана, која таква ту стоји деценијама, као нека кулиса за снимање филмова страве и ужаса.
Мени би било логично да није потребан никакав изванредан закон, већ да град има прописе којима санкционише неодржавање земљишта и зграда по стандардима града. Рационална процедура би била:
1. град досадашњим власницима (били они приватни или не, колико год их било и ма какве судске парнице водили), након прописане процедуре од неколико упозорења, казни и медијације, и земљиште и зграду одузима,
2. њих продаје новом власнику, који даје гаранције да ће земљиште и објекте у одређеном року довести у стандардно стање, и држати их у таквом,
3. део новца од продаје даје старом власнику, део за градске трошкове, а део задржава као резерву у случају да се ни нови власник не покаже способан.
Власништво није дозвола да се оно чега сте власник може држати у било каквом стању. Или да можете држати зграду у изградњи деценијама.
Ако неко не може држати властито дете по минималним стандардима друштва, оно му то дете одузима да би се о њему неко боље бринуо.
Ако друштво неком, због небриге може одузети рођено дете, зар није логично да неком може одузети и зграду и земљиште о којој не може или неће да брине?