Ako niste znali alegorijsko značenje skulptura na zgradi tehničkih fakulteta.
Pogledajte prilog 1
Алегоријске скулптуре на атици прочеља посебно се издвајају својом позицијом у највишој зони, али и на целој згради Техничког факултета. Ове скулптуре изведене у вештачком камену дело су академских вајара Илије Коларевића и Ивана Лучева. Шира примена фасадне скулптуре у Београду везана је за осамдесете године 19. века, када скулптура почиње да се употребљава у српском грађанском друштву као симбол заштите куће и породице или покровитељства делатности и предузетништва. Време између два рата било је период процвата ауторске скулптуре и рељефа у архитектури Београда, време кад их је готово свака већа зграда добијала, а имали су првенствено естетску функцију. И скулптура и рељеф извођени су од најразноврснијег, мање или више постојаног материјала. Нажалост, употребљаван материјал – теракота, гипс, цемент, бетон, вештачки камен, временом је показао неотпорност на спољне утицаје и већина скулптура је претрпела озбиљна оштећења или је уништена.
Шест алегоријских представа мушкараца и жена складних пропорција, са атрибутима појединих наука и уметности, делују као заустављене у покрету.
Прва скулптура на балустради изнад левог крила зграде јесте фигура мушкарца са чекићем и торзом и представља
“Вајарство”. До ове скулптуре је фигура жене са муњама која представља алегорију
“Електротехнике” односно
“Физике”. На врху централног дела зграде изнад тимпанона постављена је фигура мушкарца са свитком и озиданим делом зида који симболише
“Грађевинарство”. Уз њега је фигура жене ослоњене на стуб са јонским капителом која представља
“Архитектуру”. На балустради изнад десног крила зграде смештене су фигура мушкарца са индустријским точком, алегоријом
“Машинства”, односно
“Индустрије” и фигура жене са четкицом и палетом која симболише
“Сликарство”. Једноставна симболика акцесорија који су представљени уз фигуре олакшава њихово тумачење. Избор тематике, односно симболизам представљених скулптура, има за функцију да додатно истакне намену зграде и на најбољи могући начин крунише зграду Техничког факултета. Међутим, стиче се утисак да је то ауторима само делимично успело, да скулптуре нису у потпуном сагласју са архитектуром и да представљају засебан ентитет.
Централни ризалит завршен је тимпаноном у који је смештена композиција
“Градитељске технике” изведена у вештачком камену. Аутори ове алегоријске композиције су, такође, вајари Илија Коларевић и Иван Лучев. У центру је представљена жена с књигом и оловком, са страна су по две фигуре са техничким инструментима и архитектонским и грађевинским елементима. Симболика је одмах уочљива. Жена је симбол
школства, науке, док су фигуре са стране алегоријске представе
техничких наука, чиме је поново подвучена функција објекта.
http://beogradskonasledje.rs/wp-content ... broj-7.pdf