Фасаде / Fasade

[Somi303]

Јел постоји негде на форума тема која се бавим само оваквим зградама? Много ми се свиђају такве старије згарде, волео бих да знам нешто више о таквим грађевинама (година изградње, стил итд).

 

[spatiotecte]

Na koju zgradu tacno mislis Somi?

 

[Somi303]

Мислим на ово последњу, изгледа ми као предратна вила, а такве зграде су ми нешто најлепше.

 

[Analiza]

kkorisnikk » Thu Dec 15, 2016 11:58 pm[/url]":ur2xcoi7]Sve što ne valja u današnjem odnosu vlasnika stanova prema zgradi u kojoj žive
se može sumirati u ovom tekstu i slici.

NI jedna osuda novinara, čak šta više članak je pozitivno nastrojen prema glavnim akterima.

Užas.

http://www.blic.rs/vesti/beograd/st...balkon-krije-jos-cudnovatniji-prostor/r21zez3

A još manje se u članku spominje istorijat odnosno kretanje vlasništva i kontinuitet tog kretanja...a što bi inače sve objasnilo.
Objasnilo bi odnos države prema pojmu i vrednovanju vlasništva i odnos prema vlasnicima. Gde država taj odnos imovine i vlasnika ne štiti tu ne može biti ni odnosa između vlasnika i imovine.

Zgrada je nekome pripadala pa je oteta.
I sada očekujete domaćinski odnos otimača ...

 

[kkorisnikk]

Ako već daješ da ti nadograde zgradu, onda se potrudi i traži da to izgleda koliko toliko pristojno
i da srede komletnu fasadu kao što su ovde uradili. Potrudio se, izašao i fotografisao Kalenić sa SSC-a.


Stanje pre....

Stanje posle...

Lokacija u neposrednoj blizini zgrade Politike.


foto by: Kalenić

 

[spatiotecte]

Lepo je ovo nasminkano ali s'oprostenjem, ovo je MUTANT.

Dakle ovde ima cak 3 razlicita stila arhitekture:
Izvorna zgrada sadrzi elemente pozne Secesije, dakle neki svedeni Art Nouveau, sto me navodi da mislim da prva 2 niza nivoa datiraju iz 1910-1925.
Onda dolazi klasicna posleratna socijalisticka nadogradnja koja nije postovala vertikalne prozore vec je nudila resenje sa horizontalnim prozorima klasnicni za modernizam 50ih-60ih.
I na kraju krajeva je zgrada nadogradjena u sklopu ove rekonstrukcije u nekom tranzicionom stilu nama veoma poznatom na prostoru balkana sa sve demit fasadom i obaveznim cardakom...

 

[kkorisnikk]

Stoji sve to Spatio, ali znamo gde živimo, i znamo kakve strahotne nadogradnje
postoje. Ne znači da sada trebamo da spuštamo kriterijume i da utišamo kritike, samo
ovo je nažalost u ovim uslovima jedna od pristojnijih nadogradnji.

A ovako je isprva izgledala zgrada, u suštini prošla je kroz dve nadogradnje, tako da tvoja
pretpostavka je tačna.

 

[kkorisnikk]

Danas konačno, posle ko zna koliko pokušaja prodaje, otišla je zgrada Jugoeksporta za
7,3 miliona evra. Kupac nadaleko poznati Matijević.

Nadam se da to znači da ćemo uskoro moći da vidimo skele i na toj zgradi.

P.S.

Još jedna stvar veliki vođa je danas rekao da je republika prebacila na račun grada tranšu
od 250 miliona dinara za račun sređivanja fasada.

 

[direktor]

To je naime podizanja turisticke ponude kosancic posto grad nema a mali kaze da nam dobro ide
Ladno su zgradu namjestili matijevicu strasno
Samo fali da je ofarba u zuto plavo i crveni natpis matijevic

 

[Bukira]

Biće lukaviji od toga: staviće skele, kao fol radi fasadu, a zatim će preko skela staviti ogromno platno sa reklamom za Matijevića. Eto velike reklame narednih pet godina u najstrožem centru grada.

 

[arapski investitor]

bitno da su unificirali sahte i suncobrane, bukira je u pravu.

 

[And7rey]

ЗГРАДА “ЈУГОЕКСПОРТА” ПРОДАТА ПО ШЕСТ ПУТА НИЖОЈ ЦЕНИ ОД ТРЖИШНЕ
26. децембра 2016.Саопштењe Приватизација
Пословна зграда „Југоекспорта“ у центру Београда продата је данас компанији „Матијевић“ за 7,3 милиона евра, а прошле године је њена вредност процењена на 48,5 милиона евра. За сада нема детаља, али је извесно да су се незваничне најаве да ће репрезентативна зграда од 5.500 квадрата бити продата по шест пута нижој цени одабраном купцу обестиниле. Све пљачкашке приватизације у Србији су урадјене из стечаја, а продаји Југоекспортове зграде претходила је промена стечајног управника који је тек добио лиценцу за рад.

Југоекспорт је у стечају од 2001. године. Зграда у Коларчевој процењивана је годинама на 57,4 милиона евра и није се мењала од 2011. године кад је први пут дата у продају. Било је девет неуспешних покушаја продаје, а недавно је незванично “Блиц” најавио да би могла да је купи једна страна банка по цени неколико пута нижој од реалне.

“Вредне објекте у центру Београда, међу којима је и чувена зграда „Југоекспорта“ у Коларчевој улици, али и локали у Француској и на Тргу републике, укупне површине око 9.300 квадрата, држава продаје по багателној цени од 7,5 милиона евра” писао је Блиц.

Вредност имовине некадашњег гиганта изненада је умањена више од шест пута јер је при последњем покушају продаје, у марту 2015, процењена на 5,85 милијарди динара, односно 48,5 милиона евра. А нуђено је 3.500 квадрата мање него сада.

Агенција за лиценцирање стечајних управника (АЛСУ), под чијом је ингеренцијом „Југоекспорт“ (у стечају од 2001. године), ангажовала је у септембру ове године судског вештака да поново утврди вредност имовине. Тако се дошло до цене по којој је „Југоекспорт“ понуђен на тржишту.

Како је „Блиц“ незванично писао, једна државна институција је прошле године утврдила да је само вредност зграде у Коларчевој (5.500 квадрата) око 14 милиона евра, односно 2.500 евра по квадрату. Очигледне су индиције да се циљано ишло на продају далеко испод реалне цене.

Чињеница је да је због курсне разлике вредност падала, јер је пре четири године то било око 57,4 милиона евра, а 2015. скоро 10 милиона евра мање (48,5). Ипак, од последње продаје до данас испада да је имовина, и то за већу квадратуру, чак шест пута појефтинила, што је у најмању руку више него чудно.

Продаји је претходина промена стечајног управника. Локали „Југоекспорта“ у центру Београда пре неколико година успешно су продати по цени од око 7.000 евра по квадрату. Након измене закона о АЛСУ, крајем прошле године, „Југоекспорт“ је предат у руке новом стечајном управнику, који је тек добио лиценцу за рад. Тада крећу притисци да се продаја обави што пре. Агенција за лиценцирање стечајних управника, према писању “Блица” ангажовала је у септембру ове године судског вештака за економско-финансијску област да поново утврди вредност имовине „Југоекспорта“. Према документима до којих је „Блиц“ дошао, услуге независног судског вештака плаћене су 430.000 динара. Занимљиво је да је, према предлогу стечајног управника, само неколико недеља касније, у октобру, његова накнада повећана на 600.000 динара.

http://dostaje*******ilo.rs/zgrada-jugoeksporta-prodata-po-sest-puta-nizoj-ceni-od-trzisne/

 

[spatiotecte]

Somi303 » 24 Dec 2016 10:24 pm[/url]":6w7kjuen]Мислим на ово последњу, изгледа ми као предратна вила, а такве зграде су ми нешто најлепше.

Evo Somi da ti odgovorim sa malo zakaznjenja,
Ne vidi se dobro kuca na slici, tj detalji koji bi mogli da otkriju period tj stil, ono sto je sigurno je da je predratna vila kao sto si rekao, meni deluje ovako na prvu loptu da vuce na akademizam ali uzeti ovo sa odredjenom dozom rezerve. Raspon moguce izgradnje 1890 - 1920.

 

[Galeks]

Da je zgrada vredela vise, sto se neko nije javio sa boljom ponudom?
Trziste diktira cenu, a ako trzista nema, vrednost je manja. Tender je bio otvorenog tipa koliko sam upoznat.

 

[spatiotecte]

kkorisnikk » 25 Dec 2016 01:39 pm[/url]":619douep]Stoji sve to Spatio, ali znamo gde živimo, i znamo kakve strahotne nadogradnje
postoje. Ne znači da sada trebamo da spuštamo kriterijume i da utišamo kritike, samo
ovo je nažalost u ovim uslovima jedna od pristojnijih nadogradnji.

A ovako je isprva izgledala zgrada, u suštini prošla je kroz dve nadogradnje, tako da tvoja
pretpostavka je tačna.

@kkorisnikk
Hvala puno na ovoj slici koja mnogo toga otkriva,
Moram da korigujem moj komentar vezan za 2 najniza nivoa izvorne zgrade gde sam napisao da se radi o poznoj secesiji zbog svedene dekoracije, zapravo ova slika iz 1911 demantuje ovo sto sam napisao u odnosu na slike danasnjeg stanja.

Dakle,
Zapravo se ne radi o kasnoj secesiji kao sto sam predpostavljao vec o pravom primeru beogradske secesije jer ako se uporede obe slike videcete da je tokom rekonstrucije mnogo detalja uklonjeno sa fasade sto je naravno veliki istorijski gubitak za ovu zgradu.
Ova zgrada imala je 1911 sve elemente secesije od pilastra koji su se produzivali iznad venca tj iznad ugaone atike do raznih girlandi sa vegetalnim ornamentima koji su krasili gornje delove prozora krunisani zenskom glavom na sredisnjem delu iznad prozora . Takodje troprozorije u vidu elipse koje se nalazi iznad venca izbocene ugaone kule potvrdjuje da se radi o klasicnoj secesiji.
Dakle moram takodje korigovati moguci raspon izgradnje za koji bi sada procenio da je 1905-1911 posto je utvrdjeno da je slikano 1911.

 

[And7rey]

Matijević kaže da će zgrada Jugoexporta biti hotel Baš neočekivano.

 

[Drakche]

i zvace se hotel Matijevic? Da li neko zna nesto vise o istoriji ove zgrade?

Jasno je da postoji taj trend da se neupotrebve zgrade pretvaraju u hotele, sto je donekle logicno, ali to ne moze biti dobro resenje za svaku zgradu gde je to moguce i isplativo.

 

[kkorisnikk]

Spatio plusić na tako stručnoj analizi.

Na konto zgrade Jugoeskporta, s ozbirom na lokaciju osim hotela ne vidim ništa smisleno što
bi se moglo tu odraditi.

Samo neka propisno odrade fasadu, i dekorativno osvetljenje i biće odlično.

 

[Johnest_Hon]

I jednog dana trg...

 

[Max15]

Super sto je konacno prodata zgrada. Ovako ima ko da je sredi i spreci dalje propadanje.
Lokacija je savrsena za hotel.

 

[relja]

Drakche » 27 Dec 2016 11:35 am[/url]":2zhzswgc]i zvace se hotel Matijevic? Da li neko zna nesto vise o istoriji ove zgrade?

Jasno je da postoji taj trend da se neupotrebve zgrade pretvaraju u hotele, sto je donekle logicno, ali to ne moze biti dobro resenje za svaku zgradu gde je to moguce i isplativo.

Strana 11.
http://beogradskonasledje.rs/wp-content ... d-prag.pdf

 

[HoRuS]

Изгледа да је на овој згради саниран и кров, а свакако је већ добила белу боју, можда је то само основна боја...видећемо

 

[And7rey]

Otkad reklama za BgH2O na tramvajima?

 

[Sreda]

Teska je sramota sto se Bg fasade finansiraju iz Republickog budzeta. Nemam reci za toliku bahatost i bezobrazluk. Mogao bih knjigu da napisem zasto je takav potez idiotski, takodje i finansiranje GSP-a iz drzavnog budzeta.

 

[direktor]

reasvjeta dekorativna dorada provjera sta li

detalj bg fasade resavska