Sad kad smo iščitali legendu ovde imamo jedan mali skandal!
Ispostavlja se da je "tajna" ovako ambicioznog programa restauracije fasada to, što je za samo manji deo programa investitor gradski sekrertarijat (direktni korisnik gradskog budžeta), a u većem delu investitor je javno preduzeće! Skandal je u tome što to znači da ove fasade ne plaćaju svi građani Beograda, već isključivo oni građani koji su imaoci stambenog prostora i korisnici usluga stambenog preduzeća!
Onda je ovo flagrantan vid redistribucije i ekstraktivne ekonomije, gde jedan znatan deo građana plaća održavanje zgrade stambenom preduzeću, stambeno preduzeće im u većini slučajeva udeli samo mrvice (alpiniste koji raspadajuće fasade krpe zaštitnim mrežicama i lepkom protiv otpadanja fasadne keramike) a po slobodnom nahođenju vladajuće hunte vlasnike prostora na elitnim lokacijama u strogom centru čašćavaju kompletnom restauracijom fasade o trošku javnog preduzeća!
Sve ovo bi bilo prihvatljivo da se finansira iz gradskog budžeta, jer građani biraju gradsku vlast koja zatim preraspodeljuje pare kako najbolje misli da treba, ali pošto ovoliko fasada gradski budžet očigledno NE MOŽE da izdrži, kao spasonosno rešenje angažuje se javno preduzeće koje to finansira otimanjem para koje vlasnici stanova širom grada uplaćuju za održavanje svojih raspalih zgrada!
Interesuje me da li čelnici JP Gradskog stambenog mogu da zaglave robiju zbog ove pronevere privatnih para Beograđana! U najmanju ruku, Beograđani mogu da efektivno ugase ovaj program tako što će revoltirani da raskinu svoje ugovore sa JP Gradsko Stambeno!