relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.810
- Pohvaljen
- 18.845
Mlatishuma":2aqu8vo2 je napisao(la):Homer Jay":2aqu8vo2 je napisao(la):Ne znam kada su okrečili ovu zgradu u Kralja Milana, ali ja tek juče primetih.
Ja sam cuo da je ova zgrada jedna od bas bas retkih izgradjenih za vreme nacisticke okupacije. Je li to istina?
Genijalna zgrada, "Beograd kakav je mogao biti".
Naš član MMilovan je istraživao arhitektu Teobalda Šnajdera:
http://www.politikin-zabavnik.co.rs/pz/ ... ment-79259
Da se prisetimo jednog Šnajderovog dela, reč je o prvom većem beogradskom stambenom "soliteru" projektovanom i izvedenom u nezgodno okupaciono vreme (ovaj objekat Teobarld Šnajder je radio sa arh. Aleksandrom Sekulićem) za oca i braću Vukojičić (Vukojčić?), trgovce tekstilom. Danas je ova zgrada obnovljena u neku neautentičnu glet masu iako je pre restauracije imala zanimljivu fasadu boje terakote. Svi lepi detalji ove zgrade (ulazna vrata, markiza i tome slično) koji su nastajali teškom mukom u ono okupaciono vreme, zamenjeni su danas beslovesnom i zanatski neukom bravarijom.
O Šnajderu se ne zna mnogo. Više se znao o njegovoj supruzi Radmili Šnajder:
Radmila Šnajder je rođena 12.3.1906. godine. Po drugim podacima rođena je 1916. Otac joj se zvao Manojlo a majka Draga Ranković. Bila je udata, bez dece, demaćica. Stanovala je u Braničevskoj ulici broj 21, na drugom spratu. Nedićevci su je uhapsili 15.4.1942. godine. Specijalna policija ju je preuzela 27.4.1942. U logoru na Banjici je bila od 5.12.1942.11. septembra 1944. godine, zajedno sa još 11 logorašica, iz sobe 38, povedena je na streljanje. Prilikom sprovođenja, u hodiniku logora, te hrabre žene napale su čuvare i vojnike. 4 logorašice su odmah ubijene , a ostalih 7 je odvedeno na jevrejsko groblje i tamo streljano. Među njima je bila i Radmila Šnajder.
(izvor: https://www.facebook.com/13543170323170 ... nt_count=1)
Šnajder je bio zaposlen kod najvećih prestoničkih arhitekata onog doba i smatra se, kako su mi govorili neki stariji arhitekti koji su to pamtili, da je on jedan od najzaslužnijih za konačno oblikovanje palate Trgovačkog fonda:
Kako god bilo, kada se osamostalio početkom četrdesetih, na Šnajderovom arhitektonskom rukopisu, može se očitati ono što je poneo iz Marinkovićevog biroa, mada je bio saradnik i drugih arhitekata.
Ovde sam napisao i neka svoja sećanja na ovog stvaraoca koja su mi govorili ljudi koji su neke stvari pamtili:
http://www.skyscrapercity.com/showpost. ... tcount=325
Kada već pričamo o ovim arhitektima, vesnicima novog, treba spomenuti i još jedno ime. Bio je, naime, kod Branislava Marinkovića zaposlen jedan napredni mladi arhitekta po imenu Teobald Šnajder - muž Radmile Šnajder koju su ubili na Banjici. Imali su pre rata dete koje je umrlo vrlo brzo, od neke progresivne tuberkuloze ili slične strašne bolesti. U policijskim spisima o ubistvu žene Rade, pominje se da ima muža "nekog Šnajdera". Policiji nije značio mnogo. A ni čaršiji.
. Vlasnik nije jos video - mislim da ce biti neprijatno iznenadjen. Komunalna dosla i otisla - kazu nije njihovo da obavestavaju vlasnike parkiranih vozila... Da je neko prolazio tada u to vreme - ostao bi bez glave, parce koje je palo je bas veliko... Dakle, jos jedna fasada u nizu ove godine....
