Па највише би смо урадили када би им понудили сигурност ван кланова, братства, странака. Када човек има осећај да нема шта да изгуби, да ништа није вредно...
Само да се интегришу у неки систем вредности, да буду део нечега другог. Ако се постављамо према њима као према олошу, ако их изопштимо, олош ће и остати па ће још више да се везују међусобно и поносе тиме.
Треба их колико год тешко некој глави то било, посматрати као млађег буразера који греши и којег треба научити, одбранити и повести са собом. А има увек модела како се грешке плаћају, најбољи је искупљење преобраћеног, који схвата шта је урадио. То је навећа корист за друштво.