Фасаде / Fasade
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.415
- Pohvaljen
- 5.264
JohnyBgood wrote: ,,Po meni stanica metroa uopste ne treba da bude na trgu nego na Terazijama.,,
Tačnije u Teraziskom parku i to iz više razloga
Dovoljno prostora za neometane veoma duge nadzemne radove
Kosina parka olakšava pristup radovima stanice
Moguća rešenja izgleda ulaza je mnogo lakše uklopiti u odnosu na dominatne okolne fasade (pamentne zgrade i hotela)
I sam park bi se napokon na zavidnom nivou uredio
a sa sobom bi povukao i sprovođenje one čuvene zelene zone od Terazija do Save . . .
Eh . . . .
Tačnije u Teraziskom parku i to iz više razloga
Dovoljno prostora za neometane veoma duge nadzemne radove
Kosina parka olakšava pristup radovima stanice
Moguća rešenja izgleda ulaza je mnogo lakše uklopiti u odnosu na dominatne okolne fasade (pamentne zgrade i hotela)
I sam park bi se napokon na zavidnom nivou uredio
a sa sobom bi povukao i sprovođenje one čuvene zelene zone od Terazija do Save . . .
Eh . . . .
JohnyBgood
Advanced
boca-ica":hb46ff3c je napisao(la):
To bi imalo vise smisla sa toliko aspekata da to nije normalno. Ili MI nismo normalni. Provlacenje trase metroa ivicom Novog Beograda samo da bi se zakacio TCU je suludo. Metro treba da ide (nadam se plitkim usekom) Bul. Z. Djindjica jer se tako sa svake stanice pokriva veliko naseljeno podrucje dok stanicama u Bul. M. Pupina pokrivas naseljeno podrucje samo sa jedne strane dok sa druge strane pokrivas park, tako da vrapci, prepelice, skakavci i drugi stanovnici ne moraju puno da pesace do metroa. O tome da je tu i Arena i koliko je banaka tu niklo da se ne govori.
A sa druge strane "u gradu" Terazije su i puno centralnije od TR, em je zaranjanje pod zemlju posle mosta puno lakse na terazijskog padini jer je kako kazes tu teren cistiji, uklapanje u okolinu je puno lakse, a i ako ima nesto na putu verovatno je i tako za rusenje.
Gledajuci sve te bilborde, repliku Terazija na Novom Beogradu, i neumitno guranje BLMa ne mogu se oteti utisku da su kod nas "ludaci" odavno preuzeli kontrolu, a mi svi drugi smo samo statisti u jednoj velikoj farsi.
http://www.youtube.com/watch?v=7aItpjF5vXc
CBET
Intermediate
Не можете да поредите споменик бану Јелачићу и кнезу Михаилу. То су бабе и жабе.
Наравно да ће споменик Јелачићу боље да изгледа, из простог разлога што тај споменик тамошње власти одржавају. И наравно да тамо народни музеј није затворен. Зашто би био?
Хрвати, за разлику од Срба, нису одговорни ни за један рат на простору бивше СФРЈ, нити су икада, за разлику од Срба, починили геноцид. Према томе, имају сва права да се поносе својом историјом, традицијом и културом и да одржавају споменике од историјског значаја. Србима, с друге стране, због њихове злочиначке прошлости, то није дозвољено.
То је један од разлога зашто Трг Републике изгледа како изгледа. Ко није схватио иронију, ја му не могу помоћи. А други разлог је што власт користи бајку о метроу као изговор за нерад. Тај метро, ако уопште буде израђен, неће туда проћи бар још 15-20 година. И шта, због тога до 2030. не треба ништа радити на Тргу?
Па ништа онда, нека пропада и даље. Свако има онакве тргове какве заслужује.
Наравно да ће споменик Јелачићу боље да изгледа, из простог разлога што тај споменик тамошње власти одржавају. И наравно да тамо народни музеј није затворен. Зашто би био?
Хрвати, за разлику од Срба, нису одговорни ни за један рат на простору бивше СФРЈ, нити су икада, за разлику од Срба, починили геноцид. Према томе, имају сва права да се поносе својом историјом, традицијом и културом и да одржавају споменике од историјског значаја. Србима, с друге стране, због њихове злочиначке прошлости, то није дозвољено.
То је један од разлога зашто Трг Републике изгледа како изгледа. Ко није схватио иронију, ја му не могу помоћи. А други разлог је што власт користи бајку о метроу као изговор за нерад. Тај метро, ако уопште буде израђен, неће туда проћи бар још 15-20 година. И шта, због тога до 2030. не треба ништа радити на Тргу?
Па ништа онда, нека пропада и даље. Свако има онакве тргове какве заслужује.
Lako je biti defetista i reći kako:
a) ovde ništa ne valja niti će ikada valjati
b) kako je sve ovo svetska zavera protiv nas
Jednostavni izgovori za ono što je očigledno - nerad. I ništa drugo. Moje mišljenje je da Trg republike za pet godina može da dobije sasvim novi, daleko reprezentativniji izgled.
1. METRO - Ne bih da baksuziram, dugo sam bio najveći pesimista u vezi sa metroom, ali ovog puta su planovi zaista daleko odmakli. Sačekaćemo još par meseci da dobijemo konačnu potvrdu, ali signali koji nezvanično dolaze do nas su ohrabrujući. Kao što rekoh i ranije, metro menja Trg u dva aspekta. Prvo - zato što će omogućiti da se saobraćaj izmesti sa Trga i da se on pretvori u pešačku površinu i drugo - zato što će se ispod Trga graditi najveća beogradska metro stanica što će samo po sebi izazvati raskopavanje Trga.
2. NARODNI MUZEJ - Projekat rekonstrukcije je spreman. Ostaje sporno pitanje preseljenja eksponata jer niko od genijalaca nije na vreme razmišljao o tome. Verujem da će se sve to rešiti u narednih godinu dana. Muzej već proizvodi dosta negativnog publiciteta. Istini za volju, još uvek to nije problem koji bi oborio Vladu ili makar smenio ministra, ali jeste nešto zbog čega bi mogli da se osećaju neprijatno. Tu je i činjenica da će Beograd 99% postati Evropska prestonica kulture 2020. što znači da rekonstrukcija Muzeja ne treba uopšte da se dovodi u pitanje - ona je time naša primarna obaveza.
3. NARODNO POZORIŠTE - Iako se o tome ne priča u javnosti, Narodno pozorište je u rekonstrukciji. Renovirana je mala scena, otvoren je Muzej pozorišta, za ovu godinu je planirano novo dekorativno osvetljenje fasade, a za narednu šlag na torti - rekonstrukcija velike dvorane
u svakom slučaju, reprezentativniji izgled pozorišta će pojačati kontrast u odnosu na raspali Trg, čime će se pojačati imperativ za rekonstrukcijom.
4. BEOGRAD 2020. - Već sam i ranije pomenuo kandidaturu za Evropsku prestonicu kulture. Iako ona uglavnom izaziva podsmeh na ovom forumu, reč je o veoma ozbiljnoj stvari za koju bi bilo bolje da držimo palčeve da je dobijamo jer pored toga što bi dobijanje tog zvanaj pokrenulo ozbiljne planove na polju kulturne i gradske infrastrukture uopšte, ono omogućava pristup evropskim fondovima koji nam u ovoj nemaštini mogu biti samo od koristi. Zvanje Evropske prestonice kulture bi možda sa mrtve tačke pokrenulo i pitanje izgradnje Gradske galerije (ili nečeg sličnog) umesto Staklenca.
Tu je još nekoliko stvari - nisu zanemarljivi ni pretvaranje zgrade Jugodrva u Coirtyard hotel, izgradnja luksuznog hotela na kraju Uznun Mirkove, mogućnost izgradnje garaže ispod Studentskog trga itd.
Uglavnom - kratkoročno (pre 2014.) ne očekujem neki veliki pomak na Trgu, ali dugoročno gledano, mislim da će na kraju ove dekade Trg republike izgledati potpuno drugačije, lepše i onako kao dolikuje centralnom gradskom prostoru.
I za kraj - možda bi moderatori mogli diskusiju o Trgu mogli da premeste u drugu temu da ne spamujemo Fasade
a) ovde ništa ne valja niti će ikada valjati
b) kako je sve ovo svetska zavera protiv nas
Jednostavni izgovori za ono što je očigledno - nerad. I ništa drugo. Moje mišljenje je da Trg republike za pet godina može da dobije sasvim novi, daleko reprezentativniji izgled.
1. METRO - Ne bih da baksuziram, dugo sam bio najveći pesimista u vezi sa metroom, ali ovog puta su planovi zaista daleko odmakli. Sačekaćemo još par meseci da dobijemo konačnu potvrdu, ali signali koji nezvanično dolaze do nas su ohrabrujući. Kao što rekoh i ranije, metro menja Trg u dva aspekta. Prvo - zato što će omogućiti da se saobraćaj izmesti sa Trga i da se on pretvori u pešačku površinu i drugo - zato što će se ispod Trga graditi najveća beogradska metro stanica što će samo po sebi izazvati raskopavanje Trga.
2. NARODNI MUZEJ - Projekat rekonstrukcije je spreman. Ostaje sporno pitanje preseljenja eksponata jer niko od genijalaca nije na vreme razmišljao o tome. Verujem da će se sve to rešiti u narednih godinu dana. Muzej već proizvodi dosta negativnog publiciteta. Istini za volju, još uvek to nije problem koji bi oborio Vladu ili makar smenio ministra, ali jeste nešto zbog čega bi mogli da se osećaju neprijatno. Tu je i činjenica da će Beograd 99% postati Evropska prestonica kulture 2020. što znači da rekonstrukcija Muzeja ne treba uopšte da se dovodi u pitanje - ona je time naša primarna obaveza.
3. NARODNO POZORIŠTE - Iako se o tome ne priča u javnosti, Narodno pozorište je u rekonstrukciji. Renovirana je mala scena, otvoren je Muzej pozorišta, za ovu godinu je planirano novo dekorativno osvetljenje fasade, a za narednu šlag na torti - rekonstrukcija velike dvorane
u svakom slučaju, reprezentativniji izgled pozorišta će pojačati kontrast u odnosu na raspali Trg, čime će se pojačati imperativ za rekonstrukcijom. 4. BEOGRAD 2020. - Već sam i ranije pomenuo kandidaturu za Evropsku prestonicu kulture. Iako ona uglavnom izaziva podsmeh na ovom forumu, reč je o veoma ozbiljnoj stvari za koju bi bilo bolje da držimo palčeve da je dobijamo jer pored toga što bi dobijanje tog zvanaj pokrenulo ozbiljne planove na polju kulturne i gradske infrastrukture uopšte, ono omogućava pristup evropskim fondovima koji nam u ovoj nemaštini mogu biti samo od koristi. Zvanje Evropske prestonice kulture bi možda sa mrtve tačke pokrenulo i pitanje izgradnje Gradske galerije (ili nečeg sličnog) umesto Staklenca.
Tu je još nekoliko stvari - nisu zanemarljivi ni pretvaranje zgrade Jugodrva u Coirtyard hotel, izgradnja luksuznog hotela na kraju Uznun Mirkove, mogućnost izgradnje garaže ispod Studentskog trga itd.
Uglavnom - kratkoročno (pre 2014.) ne očekujem neki veliki pomak na Trgu, ali dugoročno gledano, mislim da će na kraju ove dekade Trg republike izgledati potpuno drugačije, lepše i onako kao dolikuje centralnom gradskom prostoru.
I za kraj - možda bi moderatori mogli diskusiju o Trgu mogli da premeste u drugu temu da ne spamujemo Fasade
JohnyBgood
Advanced
CBET":3gc3c7h4 je napisao(la):
Da smo aljkavi i da to treba da se promeni - svakako. Da smo sami krivi za izgled TR - takodje. Ali idi, majke ti, prodaj nekome drugome "tlapnje" kako Hrvati, eto za razliku od nas, nisu nikada pocinili genocid.
I sasvim mi je svejedno ako admin, zato sto ovakvim diskusijama ovde nije mesto, izbrise oba ova posta. Ali da samo ova prva provokacija stoji, e to ne dam. Samo zato sam napisao odgovor, pa neka ili oba lete, ili neka stoji moja primedba.
Bivis
Higher intermediate
.:Aleph:.":34ryosjw je napisao(la):
Bivis
Higher intermediate
Obnova još dve gradske fasade
Beograd,
12:30, 02.07.2012.
Autor: E.P.K.
Radovima je predviđeno novo malterisanje sa izradom dekorativne plastike i bojenje fasade
Foto:beoinfo
BEOGRAD- Na još dve fasade, u Svetozara Markovića 52a i Prote Mateje 52, koje su pod zaštitom države, započeti su radovi na revitalizaciji. Oba objekta biće obnovljena do kraja godine, a radovi se finansiraju iz gradskog budžeta.
Dvospratna stambena zgrada u Svetozara Markovića 52a nalazi se na uglu sa Birčaninovom ulicom i izgrađena je dvadesetih godina prošlog veka.
Objekat je u maniru akademizma i odlikuje se bogatom i izražajnom dekorativnom plastikom, sa dva balkona i dve kapije kvalitetne umetničko-zanatske izrade.
Radovima je predviđeno novo malterisanje sa izradom dekorativne plastike i bojenje fasade. Oštećene površine biće od novog veštačkog kamena, a „zdrave” će se očistiti i oprati. Biće zamenjen dotrajali krovni pokrivač, fasadna limarija, balkoni, spoljna krila drvene fasadne stolarije, a postojeća bravarija biće restaurirana.
Objekat u Prote Mateje 52 izgrađen je 1912. godine u duhu akademizma, sa elementima secesijske plastike na fasadi.
Podeonim vencem glavna fasada objekta podeljena je na zonu prizemlja i sprata. Zgrada je ukrašena raskošnim floralnim motivima, a ulazna kapija izrazite je stilske i zanatske vrednosti.
Obe zgrade su u okviru celine „Stari Beograd”, koja uživa status prethodne zaštite.
http://www.kurir-info.rs/obnova-jos-dve-gradske-fasade-clanak-299929
Beograd,
12:30, 02.07.2012.
Autor: E.P.K.
Radovima je predviđeno novo malterisanje sa izradom dekorativne plastike i bojenje fasade
Foto:beoinfo
BEOGRAD- Na još dve fasade, u Svetozara Markovića 52a i Prote Mateje 52, koje su pod zaštitom države, započeti su radovi na revitalizaciji. Oba objekta biće obnovljena do kraja godine, a radovi se finansiraju iz gradskog budžeta.
Dvospratna stambena zgrada u Svetozara Markovića 52a nalazi se na uglu sa Birčaninovom ulicom i izgrađena je dvadesetih godina prošlog veka.
Objekat je u maniru akademizma i odlikuje se bogatom i izražajnom dekorativnom plastikom, sa dva balkona i dve kapije kvalitetne umetničko-zanatske izrade.
Radovima je predviđeno novo malterisanje sa izradom dekorativne plastike i bojenje fasade. Oštećene površine biće od novog veštačkog kamena, a „zdrave” će se očistiti i oprati. Biće zamenjen dotrajali krovni pokrivač, fasadna limarija, balkoni, spoljna krila drvene fasadne stolarije, a postojeća bravarija biće restaurirana.
Objekat u Prote Mateje 52 izgrađen je 1912. godine u duhu akademizma, sa elementima secesijske plastike na fasadi.
Podeonim vencem glavna fasada objekta podeljena je na zonu prizemlja i sprata. Zgrada je ukrašena raskošnim floralnim motivima, a ulazna kapija izrazite je stilske i zanatske vrednosti.
Obe zgrade su u okviru celine „Stari Beograd”, koja uživa status prethodne zaštite.
http://www.kurir-info.rs/obnova-jos-dve-gradske-fasade-clanak-299929
JohnyBgood
Advanced
Eh kad bi se to radilo na vreme, ne bi morala ponovo i iznova da se pravi "dekorativna plastika" pa bi tako bilo i jeftinije. Siromah, kao i bu****, placa i na mostu i na cupriji.
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1512915
Njima treba poslati dopis i obavestiti ih da je rekonstrukcija fasada ove dve zgrade u toku već neko vreme, a jedne od njih barem od prošle godine................... Šta kog đavola?
Njima treba poslati dopis i obavestiti ih da je rekonstrukcija fasada ove dve zgrade u toku već neko vreme, a jedne od njih barem od prošle godine................... Šta kog đavola?
Bivis
Higher intermediate
Od bisera arhitekture do neugledne zgrade
Autor: I. Milićević 09.07.2012. - 00:02 Komentara (0)
Zgrada Pošte 6 kod Glavne železničke stanice u Savskoj ulici nekada je bila najlepše zdanje u savskom amfiteatru, a danas je neugledna građevina u koju Beograđani pogledaju samo kada ih zanima tačno vreme i trenutna temperatura, jer se ti podaci očitavaju na displeju postavljenom na zgradi.
RAT - Palata Pošte sagrađena je 1929. godine i po mnogim kritičarima predstavljala je vrhunac stvaralaštva arhitekte Momira Korunovića. Projektovana je u srpsko-vizantijskom stilu koji je jedini autentični pravac u arhitekturi nastao na ovim prostorima. U istom stilu izgrađena je i zgrada Muzeja PTT u Palmotićevoj i stari DIF u Deligradskoj ulici.
Palata je pretrpela velika oštećenja u nacističkom i savezničkom bombardovanju, da bi nakon Drugog svetskog rata doživela potpunu rekonstrukciju. Arhitekta Pavle Krat, napravio je novi projekat, po kome je zdanje skraćeno za dva sprata, a sa fasade su skinuti svi dekorativni elementi i ornamentika. Na zaprepašćenje mnogih tadašnjih Beograđana, najlepše zdanje u savskom amfiteatru nakon rata je pretvoreno u bezličnu četvrtastu građevinu pravih linija, koja se nikako nije uklapala u postojeći ambijent.
Lepota i veličina nekadašnje palate su neiscrpne teme razgovora ljubitelja starog Beograda. U javnosti su se često pojavljivali komentari zvaničnika koji su obećavali da će obezbediti sredstva i finansirati potpunu obnovu fasade na Pošti i vratiti joj predratni izgled.
- Moguće je izvesti takve radove, ali je bitno odraditi posao maksimalno profesionalno. Arhitekta koji bi radio projekat rekonstrukcije, morao bi dobro da poznaje srpsko-vizantijski stil, kao i da primeni tehnologiju i materijale tog vremena. Adaptacijom ovog objekta, grad bi bio bogatiji za još jednu zgradu rađenu u nacionalnom stilu, pa bi svakako ovakvu inicijativu trebalo podržati, jer Beograd je to zaslužio - kaže Nenad Grujić, profesor Arhitektonskog fakulteta.
http://www.24sata.rs/vesti/beograd/vest/od-bisera-arhitekture-do-neugledne-zgrade/46786.phtml#
Autor: I. Milićević 09.07.2012. - 00:02 Komentara (0)
Zgrada Pošte 6 kod Glavne železničke stanice u Savskoj ulici nekada je bila najlepše zdanje u savskom amfiteatru, a danas je neugledna građevina u koju Beograđani pogledaju samo kada ih zanima tačno vreme i trenutna temperatura, jer se ti podaci očitavaju na displeju postavljenom na zgradi.
RAT - Palata Pošte sagrađena je 1929. godine i po mnogim kritičarima predstavljala je vrhunac stvaralaštva arhitekte Momira Korunovića. Projektovana je u srpsko-vizantijskom stilu koji je jedini autentični pravac u arhitekturi nastao na ovim prostorima. U istom stilu izgrađena je i zgrada Muzeja PTT u Palmotićevoj i stari DIF u Deligradskoj ulici.
Palata je pretrpela velika oštećenja u nacističkom i savezničkom bombardovanju, da bi nakon Drugog svetskog rata doživela potpunu rekonstrukciju. Arhitekta Pavle Krat, napravio je novi projekat, po kome je zdanje skraćeno za dva sprata, a sa fasade su skinuti svi dekorativni elementi i ornamentika. Na zaprepašćenje mnogih tadašnjih Beograđana, najlepše zdanje u savskom amfiteatru nakon rata je pretvoreno u bezličnu četvrtastu građevinu pravih linija, koja se nikako nije uklapala u postojeći ambijent.
Lepota i veličina nekadašnje palate su neiscrpne teme razgovora ljubitelja starog Beograda. U javnosti su se često pojavljivali komentari zvaničnika koji su obećavali da će obezbediti sredstva i finansirati potpunu obnovu fasade na Pošti i vratiti joj predratni izgled.
- Moguće je izvesti takve radove, ali je bitno odraditi posao maksimalno profesionalno. Arhitekta koji bi radio projekat rekonstrukcije, morao bi dobro da poznaje srpsko-vizantijski stil, kao i da primeni tehnologiju i materijale tog vremena. Adaptacijom ovog objekta, grad bi bio bogatiji za još jednu zgradu rađenu u nacionalnom stilu, pa bi svakako ovakvu inicijativu trebalo podržati, jer Beograd je to zaslužio - kaže Nenad Grujić, profesor Arhitektonskog fakulteta.
http://www.24sata.rs/vesti/beograd/vest/od-bisera-arhitekture-do-neugledne-zgrade/46786.phtml#
Bivis
Higher intermediate
+1
Samo mi nije jasno kada će im doći pamet da odjednom rekonstruišu fasade više zgrada u nekoj ulici, tada bi se stvarno video efekat njihovog sređivanja. A takvih ulica ima na pretek, prve koje mi padaju na pamet jesu one zgrade pored gradske vlade, ono je velika sramota. Valjda će im doći pamet u glavu pa da počnu da sređuju grupno.
Samo mi nije jasno kada će im doći pamet da odjednom rekonstruišu fasade više zgrada u nekoj ulici, tada bi se stvarno video efekat njihovog sređivanja. A takvih ulica ima na pretek, prve koje mi padaju na pamet jesu one zgrade pored gradske vlade, ono je velika sramota. Valjda će im doći pamet u glavu pa da počnu da sređuju grupno.
Iskrrno ne znam sad u kojoj temi se govorilo o rekonstrukciji fasade crkve Sv Kozme i Damjana u okviru KCSa ali eto juce prodjoh, i desilo se to sto smo svi pretpostavljali, krenuli su da "vizantiraju" crkvu. Vec su joj dodali centralnu kupolu inaravno napravili opet od necega klasicistickog (pretpostavljam), opet nesto pseudo/fuj... Meni stvarno nije jasno to vizantiranje crkava, samo cekam dan kada Sabornu crkvu krenu da rekonstruisu jer je nedovoljno srpska.
mekbejn
Advanced
WTF?
Radi se neka dogradnja crvke a ne samo rekonstrukcija fasade?
Radi se neka dogradnja crvke a ne samo rekonstrukcija fasade?
Ovde se pričalo o tome: http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?id=1755&p=4
Mogu misliti kako ta kupola izgleda. Sad mi je jasno zašto je pola zida srušeno. Šteta za ovaj objekat.
Mogu misliti kako ta kupola izgleda. Sad mi je jasno zašto je pola zida srušeno. Šteta za ovaj objekat.