Тврђаве, манастири, цркве...

[G23]

Da li neko zna kako napreduje obnova uzicke tvrdjave?

Poslato sa SNE-LX1 pomoću Tapatoka

 

[Marc23]

Uroš985 » Uto Feb 02, 2021 8:42 pm[/url]":3r1lvy1e]

I zašto je Dragana Mirković potpuno obnovila dvorac u (j)Ebenfurtu ili kako se već zove to mesto kod Beča, a nije sredila ovaj u Srbiji? Zatšto, pitam! :rant:

Dragana, ako si ovde, molim te objasni mi

Nisam Dragana, ali mislim da je dvorac Bissingen vracen grofovima von Bissingen-Nippenburg koji zive sad u Nemackoj, a da su oni rentirali ili samo nastavili reniranje dvorca na neki duzi period (tipa 99g) nekoj firmi iz Italije ili tako nesto. E sad, zasto isti nije obnovljen, to je pitanje za vlasnika i firmu kojoj se izdaje.

Ako neko zna bolje o novijoj sudbini ovog dvorca, neka me ispravi.

Hvala.

 

[Dart]

Srbija je jedina drzava koja vraća imovinu potomcima nacista...

 

[Earthmoving]

Sto bi se mi petljali u strani konflikt komunista i nacista i uzimali jednima da bi davali drugima, jeste dobro? Ovde kao da se zaboravlja kolko su imovine komunisti uzeli (e bas sam srecan sto su komunisti uzeli nacistima), pa to bi trebalo pola Srbije se prevrne da se njima oduzme.

 

[Marc23]

Dart » Čet Feb 04, 2021 7:26 pm[/url]":mg4iswxe]Srbija je jedina drzava koja vraća imovinu potomcima nacista...

Biti Nemac ne znaci automatski biti nacista.

 

[Прле]

Ти којима се враћа у великом случају и јесу. И васпитају своје потомке у том духу. Откуда толики анимозитет? Па сматрају да је њихово...

 

[Uroš985]

Pa jel problem ako je neka građevina, važna za arhitekturu i kulturu države, u privatnom vlasništvu? Mislim jel problem da ona jednim delom bude izložena za posetu turista?

I dvorski kompleks na Dedinju je samo delimično otvoren za građanstvo.

 

[Marc23]

Uroš985 » Ned Feb 14, 2021 11:47 am[/url]":bo0r9swl]Pa jel problem ako je neka građevina, važna za arhitekturu i kulturu države, u privatnom vlasništvu? Mislim jel problem da ona jednim delom bude izložena za posetu turista?

I dvorski kompleks na Dedinju je samo delimično otvoren za građanstvo.

Naravno da nije. Kompleks na Dedinju jos uvek nije vracen u vlasnistvo kraljevskoj porodici, vec im je omoguceno da ga koriste.

Ranije je uz neki dvorac ili tvrdjavu islo i veliko imanje koje je omogucivalo vlasniku da finansira odrzavanje dvora, imanja, pa i same porodice.

Danas je sve manje takvih slucajeva, pa se vlasnici odlucuju da otvore svoje dvorce, vile ili palate koji se nalaze i dalje u privatnom vlasnistvu za posetioce u vidu hotela, muzeja, prostora za svadbe, iznajmljivanje u kongresne svrhe i tako uspeju na neki nacin zarade neki novac koji ce im omoguciti da zadrze to sto imaju, jer su troskovi odrzavanja jako veliki. Vlasnici takvih objekata obicno i dalje zive u jednom krilu kompleksa i apartmanima unutar kompleksa i vezani su za njegov menadzment i odrzavanje, sto automatski znaci da je znacajno i za tu drzavu, regiju gde nalazi jer privlaci turiste. Oni ce koristiti druge usluge, tako da obicno vlasnici i drzava idu jedni drugima u korist, cak i ako se to ne vidi. Ako priliv novca od svega ipak nije dovoljan za odrzavanje, vlasnici ce se odluciti na prodaju, a ako je kompleks arhitektonsko/istorijski znacajan za tu drzavu, ona ce ga otkupiti.

Ovo govorim kao neko ko je obisao dosta takvih tvrdjava i dvoraca po Evropi, a koji i dalje u privatnom vlasnistvu. Jedina razlika je u tome sto neki vlasnici ne dozvoljavaju slikanje tokom obilaska, jer je privatno vasnistvo, neki da, uz doplatu, a negde je fotografisanje omoguceno u sklopu cene same karte/ulaznice. Po tome se razlikuje od muzeja u drzavnom vlasnistvu gde je vecinom slikanje dozvoljeno.

 

[Marc23]

Uroš985 » Ned Feb 14, 2021 11:47 am[/url]":5t72thjg]Pa jel problem ako je neka građevina, važna za arhitekturu i kulturu države, u privatnom vlasništvu? Mislim jel problem da ona jednim delom bude izložena za posetu turista?

I dvorski kompleks na Dedinju je samo delimično otvoren za građanstvo.

Evo bas danas je izasao tekst na engleskom o dvorcu Marienburg i sta se desava kada se otac i sin sukobe, pa otac koji je poklonio dvorac sinu tuzi istog sudu jer se protivi se njegovoj odluci da ga proda drzavi Donja Saksonija, koja ce znati da ocuva "njegovo kulturno nasledje".

https://www.france24.com/en/live-news/2 ... man-castle

Vlasnik dvorca je princ Ernst August od Hanovera junior, sin Ernsta Augusta seniora, poznatijeg po pijanstvu i braku sa Karolinom od Monaka, starijom sestrom kneza Alberta II koji je u oktobru prosle godine bio u zvanicnoj poseti Srbiji.

 

[patrick]

Uroš985 » Uto Feb 02, 2021 9:42 pm[/url]":1oh7knc7]

Babyaardvark » Sub Okt 19, 2019 5:18 am[/url]":1oh7knc7]Većina dvoraca Srednjeg i južnog Banata je doživela tužnu subinu, a izgleda će i ovaj koji se nalazi u samoj blizini Vršca , a na nešto više od 70 km od Beograda

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=SD8qrJrJQic[/youtube]

I zašto je Dragana Mirković potpuno obnovila dvorac u (j)Ebenfurtu ili kako se već zove to mesto kod Beča, a nije sredila ovaj u Srbiji? Zatšto, pitam! :rant:

Dragana, ako si ovde, molim te objasni mi

Hvala na ideji za sledeći izlet, taman može da se poseti Vršac i okolina, takođe i dvorac Kapetanovo i porodice Lazarević koji su u blizini.

 

[Drakche]

Za vojvodjanske dvorceve je krajnje vreme da se ili prodaju ili da ih drzava obnovi. Posto se ovo drugo ne desava, onda ne postoji bolje resenje od prodaje pod definisanim uslovima. Plasim se da se ni tada nece zaletiti da ih kupe.

Dvorac "Fantast" je sada u privatnom vlasnistvu, ali vidi se spolja da nije dobro odrzavan. Gledao sam emisiju gde ekipi RTSa nisu dozvili da udju unutra da snimaju. To mi je bilo bas cudno.

 

[DzonTravolta]

I ja podržavam ideju. Dakle, ili da se privatizuju, ili da se stave pod koncesiju, pa neka služe kao ugostiteljski objekti.

 

[Uroš985]

http://www.politika.rs/scc/clanak/47313 ... Q9LMv1TOKU

 

[Vondarkhol]

Да не буде да безвезе оживљам тему, али јако ме занима шта мисле људи са овог форума о квалитету пар већих реконструкција као што су Голубац, Рам, Вршачка кула и Момчилов град...? На основу свега што сам видео, мислим да досадашњи рад на обновама средњовековних утврђења заслужује далеко више критике него што добија. Прво, у реконструкције сваке тврђаве, осим Рама, је изгледа коришћен бели цемент који логично није историјски аутентичан материјал и ствара неки ефекат лажног каменог зида у хипстерском кафићу. Зна ли се како ће проток времена да утиче на тај везивни материјал, хоће ли се лепо уклопити или ће да овако штрчи и сија као на вршачкој кули?

Оно што ми делује као већи проблем је да се шкртари на камену, просто ставља се мања количина у зидине него што би требало тако да се ствара неаутентичан однос камена и везива, као у случају ове катастрофе са конзервираним бедемима на Хисару. Покушавао сам да нађем информације на интернету и уопште нема довољно података, да ли се у иностранству користе сличне методе или је ово фушерај карактеристичан за Србију. Веома ме плаши то с обзиром да се у скоријем периоду предвиђа обнова Фетислама (финансира ЕУ) и Солотника (не финансира, што значи апсолутну произвољност).

 

[Babyaardvark]

Стари град – нова атракција

Замисао је да ужичка тврђава, на основу планова сачуваних у бечком ратном архиву, буде обновљена тако да изгледа као у 18. веку, с цитаделом, кулом и казаматом
Ужички Стари град (Фото С. Јовичић)
Ужице – С првим топлијим пролећним данима настављени су радови на обнови и реконструкцији ужичког Старог града, тврђаве зидане у 14. веку. То је вишегодишњи подухват на коме се, уз значајну државну помоћ, посвећено раде последњих година. Замисао је да тврђава буде обновљена како би изгледала као у 18. столећу. То се ради на основу планова сачуваних у бечком ратном архиву са аутентичним изгледом горњег ужичког града из 1737. године: с цитаделом, кулом, казаматом. Стари град постаје не само атракција за туристичко разгледање, него и галеријско-музејски простор погодан за разна дешавања. До њега ће са оближњег „златиборског пута” водити атрактиван пешачки мост (дуг 105 метара) високо над реком Ђетињом.

До сада је за реконструкцију држава преко министарстава туризма и културе издвојила око 35 милиона динара, град је уложио 16, а са осам милиона помогла америчка амбасада. Урађена је конзервација горњег и средњег града тврђаве, приводи се крају конзервација доњег града, подигнута су и два спрата главне куле. Овог пролећа раде се бедеми, казамати, улазна капија, па су најаве да би до краја јуна прва фаза могла бити завршена. Упоредо се припрема документација и обављају се геомеханичка испитивања за градњу пешачког моста.

Будући изглед Старог града (Анимација с портала „Ужице огласна табла)
Према речима заменика градоначелника Драгољуба Стојадиновића, завршетком радова на Старом граду, уз најстарију хидроцентралу „Под градом” и први археолошки парк на отвореном код Стапарске бање (на шеталишту проглашеном „европском зеленом стазом”), Ужице добија заокружен и привлачан туристички потенцијал. Охрабрује, додаје он, што је држава спремна да и убудуће улаже у ужички Стари град.

Ни простор око тврђаве није заборављен. Директор ЈП „Ужице развој” Никола Максимовић најављује да се, уз пешачки мост са видиковца код магистрале, у подножју утврђења планира изградња малог моста Бањица, као и осветљење Старог града, уз инфраструктурно повезивање са оближњом Шарганском улицом.

Izvor: Politika
Link: https://www.politika.rs/scc/clanak/4774 ... -atrakcija

 

[Marc23]

Izgleda da se jedino Beogradska tvrdjava zaobilazi u planovima za obimnije rekonstrukcije. Steta.

 

[Arahne]

Vondarkhol » 08 Apr 2021 01:41 pm[/url]":14cwx1o8]Да не буде да безвезе оживљам тему, али јако ме занима шта мисле људи са овог форума о квалитету пар већих реконструкција као што су Голубац, Рам, Вршачка кула и Момчилов град...? На основу свега што сам видео, мислим да досадашњи рад на обновама средњовековних утврђења заслужује далеко више критике него што добија. Прво, у реконструкције сваке тврђаве, осим Рама, је изгледа коришћен бели цемент који логично није историјски аутентичан материјал и ствара неки ефекат лажног каменог зида у хипстерском кафићу. Зна ли се како ће проток времена да утиче на тај везивни материјал, хоће ли се лепо уклопити или ће да овако штрчи и сија као на вршачкој кули? Pogledajte prilog 1

Оно што ми делује као већи проблем је да се шкртари на камену, просто ставља се мања количина у зидине него што би требало тако да се ствара неаутентичан однос камена и везива, као у случају ове катастрофе са конзервираним бедемима на Хисару. Покушавао сам да нађем информације на интернету и уопште нема довољно података, да ли се у иностранству користе сличне методе или је ово фушерај карактеристичан за Србију. Веома ме плаши то с обзиром да се у скоријем периоду предвиђа обнова Фетислама (финансира ЕУ) и Солотника (не финансира, што значи апсолутну произвољност).

Za sve što ste napisali u pravu ste. Mislim da mogu odgovorno da tvrdim da u Srbiji ne postoji niko ko zna da gradi sa krečnim malterom, zbog toga koriste cement. Brojne su situacije kada se koristi sivi cementni malter na strukturama u kojima je izvorno korišćen beli krečni malter, ili hidraulični sa dodacima tucane opeke.
Osnovni problem u realizaciji zaštite spomenika kulture su nekompetentni konzervatorski nadzori.
Relano ne postoji nikakva ozbiljna komisija pri npr. ministarstvu kulture koja bi mogla da vrši superviziju konzervatorskih komisija koje opet vrše nadzor.
Fetislam se uveliko već radi (od prošlog leta). I to će biti još jedna priča pojeo vuk magarca.

 

[johnny_s]

Što se tiče obnova, mislim da smo Golubac pošteno iskritikovali, a za ostalo, bar ja lično nemam dovoljno informacija. Verujem da je tačno sve navedeno, ali kad sam na ovom forumu na temi o Kalemegdanu govorio kako koriste cementni malter u obnovi Sahat kapije, većina forumaša nije videla problem. A ako je takva reakcija ovde, možemo da zamislimo koliko prosečne ljude zabole za sve to. Jednostavno kod nas ne postoji kultura, na samo konzervacije i restauracije, već ni samog istraživanja. Sve je to minimalno i bez većih ulaganja.

Što se tiče baš maltera, krečni malter bi morao da se koristi pri svakoj obnovi, a to se regularno ne radi kod nas. Što se boje tiče on može biti beo, svetlo siv ili žuto-braon u zavisnosti od količine i tipa peska i drugih primesa (zemlje, dlaka, slame...).

Cementni malter u suštini može biti koje god boje poželiš, ali obično je siv. Izuzetno je štetan za kamen jer ima veću čvrstinu od kamena pa kada dođe do prirodnog pomeranja i sleganja zida, umesto da se naprave sitne pukotine u malteru (koji se kasnije može opet obnoviti), prave se velike pukotine kroz ceo zid i to u samom kamenu. Dakle, stavljanjem cementnog maltera ne samo da narušavaju autentičnost, već i direktno devastiraju ostatke.

 

[Arahne]

To oko cementnog maltera je čudna stvar. Negde se dobro drži već decenijama (Severoistočni bedem Donjeg grada BT), negde je katastrofa (Konzervacija Gamzigrada 60-ih).
Ključna stvar je u građevinskom iskustvu. Mnogi kvalitetni konzervatori, koji su veoma dobro poznavali materijale i tehnike zidanja tokom istorije, su jednostavno ostarili i zamenili ih mlađi i nezainteresovani (po pravilu). Tu leži koren problema.....Kada pravi stručnjak vodi računa o konzervaciji i konstantno prati šta se dešava tokom radova, nisu moguće greške.

 

[Vondarkhol]

@Arahne , @johnny_s Хвала пуно на одговору. Не знам што сам помислио да може код нас нешто да се уради добро од почетка до краја . Погледаћу тај бедем кад будем у пролазу. Иначе, први пут видим овакав рендер/слику старог ужичког града (из ове вести коју је објавила политика). Има ли негде да се нађу те аустријске скице према којима се врши реконструкција, или је ово са фотографије само уметничка слобода?

 

[Vondarkhol]

https://www.google.com/amp/s/www.kurir. ... svete-gore

Једини извор за ово је курир, колико сам до сад могао да видим

 

[Babyaardvark]

https://www.youtube.com/watch?v=EQaaCUIVdQU&t=25s

Interesantan intervju sa Prof. dr Mirkom Kovačevićem na podkstu "Razgovori" koji je veci deo svoje karijere posvetio konzervaciji i rekonstrukciji nasih manastira. Deceniju svog zivota i rada je posvetio obnovi Hilandara ,pa iako je godinama u penziji i dalje se vodi kao glavni arhitekta obnove

 

[kivalo]

https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyy ... id=1927868
""Tokom svih dosadašnjih radova izvršena je restauracija i konzervacija gornjeg srednjeg i donjeg grada, napravljena kula, kazamat i ti radovi su pri kraju. Ostalo je da se iznad kazamata uradi hidroizolacija i završi uređenje staze sa koje će se pružati prelep pogled na naš grad. Dobili smo sredstva od Ministarstva trgovine turizma i telekomuinikacija u iznosu od 10 milona dinara za geotehnička i geomehanička istraživanja za budući most koji bi trebalo da poveže magistralu i tvrđavu. Tender je raspisan i očekujemo da uskoro dobijemo izvođača, kako bi sledeće godine mogli da krenemo u izgradnju mosta koji će, sam po sebi, zaista biti atrakcija", rekao je za RINU Dragoljub Stojadinović zamenik gradonačelnice Užica.
"

 

[Babyaardvark]

REKONSTRUKCIJA SREDNJOVEKOVNE TVRĐAVE MAGLIČ: Most do turističke atrakcije trebalo bi da bude sagrađen dogodine

KRALJEVO - I pored otežanih okolnosti, stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo i dalje aktivno rade na rekonstrukciji srednjovekovne tvrđave Maglič, udaljene 25 kilometara od grada na Ibru, a za prvu fazu projekta konzervatorsko - restauratorskih radova Ministarstvo kulture i informisanja izdvojilo je 5,5 miliona dinara.

Prema rečima Katarine Grujović Brković, direktorke Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo, finansijska sredstva za konzervaciju tvrđave preneta su iz prethodne godine, jer stručnjaci zbog vanre...

Izvor: Kurir.rs
Link: https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3...atrakcije-trebalo-bi-da-bude-sagradjen-godine

 

[Прле]

Па можда би смо погледали на тај одобрени пројекат...

Овај мост који се недавно и срушио, је био изграђен силама фирме из Краљева која је правила вагоне, био је привремен, у нади да ће држава да га некад замени на прави мост. Међутим и тај привремен поједе зуб времена.

Искрено се надам да мост неће бити савременог дизајна већ да су се потрудили да га изгледом макар упишу у амбијент тврђаве.
Али боље икакакв него никакав.