Šta je novo?

Тврђаве, манастири, цркве...

.... Општинско веће дало је сагласност Заводу за заштиту споменика културе у Панчеву у одговору на захтев од 20.01.2022, да се изврше статичке санације лесних наслага на темељима куле ковинске трврђаве, а у вези са реализацијом пројекта „Предлог санације и обезбеђење остатака куле са котрафорима ковинске тврђаве у сврху превентивне заштите и обезбеђења археолошких и конзерваторских радова“. Темељи куле су на парцели 4054 која се налази у јавној својини општине Ковин и биће изврше статичке санације лесних наслага непосредно испод њих, како не би долазило до даље деградације. Санација се врши на начин што ће се поред лесних наслага додати земља по целој њиховој висини, а до доње ивице темеља. Средства за извођење радова обезбедиће Завода за заштиту споменика културе у Панчеву....
tvrdjava.jpg
 
Smederevska tvrdjava je kao stvorena za Just Out festival, i onako nema nista unutar zidina osim atletske staze, ovo bi joj udahnulo bar malo zivota nekoliko dana godisnje, da ne pricamo koliko bi turisticki znacilo za samo Smederevo. A ne bi skodilo da se uradi i tematski park u duhu vremena, nekoliko objekata gde ljudi mogu da vide kako se zivelo u 14.ili 15.veku, kovacnica, pekara, apoteka, gostionica, mozda jos neki objekat izgradjen u srednjovekovnom stilu ovih prostora. Turistima se dopada tvrdjava ali su jako razocarani odsustvom sadrzaja, jer je bukvalno prazna.
 
Smederevska tvrdjava je kao stvorena za Just Out festival, i onako nema nista unutar zidina osim atletske staze, ovo bi joj udahnulo bar malo zivota nekoliko dana godisnje, da ne pricamo koliko bi turisticki znacilo za samo Smederevo. A ne bi skodilo da se uradi i tematski park u duhu vremena, nekoliko objekata gde ljudi mogu da vide kako se zivelo u 14.ili 15.veku, kovacnica, pekara, apoteka, gostionica, mozda jos neki objekat izgradjen u srednjovekovnom stilu ovih prostora. Turistima se dopada tvrdjava ali su jako razocarani odsustvom sadrzaja, jer je bukvalno prazna.
Пошто живимо близу, већ годинама идемо на средњовековни фестивал који се сваког пролећа одржава у француској покрајини Горња Савоја, и када размишљам шта би ту биле паралеле са Србијом, прве асоцијације су ми увек Космајски вашар, Љубичевске коњске игре и слично. Наиме, тамо су средњовековни фестивали народни догађаји. Они су тамошњи фолклор. Поред професионалних забављача (гутачи ватре, ходачи на штулама и слично), већина “статиста” који дочаравају дух средњег века су обичан свет из околних села и вароши којима је то прилика да се обуку у “ношње”, и до пет поподне сви су већ потпуно пијани, загрљени и деру се из свег гласа. И још нешто јако важно - они то не раде ради туриста, већ првенствено себи за душу.

Ово је сасвим разумљиво зато што је у том крају традиција средњег века жива и непрекинута; осим што су неколицини владара отфикарили главу, Французи практично имају континуитет државе, друштвених институција и обичаја од средњег века.

Ми нажалост немамо тај континуитет и због тога се увек бринем да сваки овакав покушај код нас не изгледа на крају као “Рањени орао” - извештачен, натегнут и, пре свега, ненародни. Тај ризик свакако не дисквалификује иницијативу, јер је она јако важна да бисмо могли још више да се заокружимо као народ, и емотивно и идентитетно. Међутим, она мора да буде подупрта озбиљном и дуготрајном посвећеношћу националних културних и образовних институција да би се осигурало да слика нашег средњег века не буде жртва комерцијалне политизације и политичке митологизације.
 
Након Ужичког старог града, вршачке куле, па донекле и Голупца, наставља се уништење (да не кажем силовање) српске средњевековне културне баштине, овај пут тврђаве Маглич. Тренутно је у току реконструкција, и као и у претходним случајевима, у питању је ужасни, у*рани фушерај где се зидине премазују огромном количином цемента тако да више личе на јефтине имитације зидова типа оне што приучени зидари постављају у дворишта кућа по периферији Београда. Крајњи резултат изгледа јадно, да постоји овај огромни размак између камена, који је још више наглашен сијајућим белим цементом. Овако нешто стварно нисам нигде видео у Европи, али нажалост чини се да нашим људима ово скрнављење не смета уопште, чим не постоји јавна дискусија.
20230116_200137.jpg
20230116_200203.jpg
20230116_200239.jpg
 
Овако изгледа из ваздуха, очај...посебно кад одмах поред, као контраст, још увек стоји стари аутентични део зидина. Да ли неко од форумаша зна да ли ће се овај цемент временом, и под утицајем атмосферских прилика, макар мало стопити са каменом, или је ово готова, непоправљива ствар? Колико сам читао, у богатијим европским земљама, техника реконструкција се састоји у растављању зидина, премазивању камена аутентичним везивним материјалом и поновним пажљивим слагањем. С друге стране, код нас, као што је то урађено са ситаделом у Ужицу, дивљаци не знају да сложе камене коцке ни кад се зидине граде од самог почетка, већ изгледа као на слици број 2. Превелики размак између камена потпуно негира практичну употребу средњевековних зидина које су требале да штите град од напада катапултима и топовима. Овако изгледа као бетонски зид са по неком индивидуалном каменом циглом, а не као права импозантна, неосвојива тврђава. Нажалост, будући да је ово једна пропала, корумпирана држава, питање адекватне обнове тврђава никада неће доћи не ред.
20230116_204012.jpg
20230116_210552.jpg
 
Apsolutno se slažem da je kvalitet radova očajan, ali moram da primetim jednu (možda) pozitivnu stvar - ako se beli toliko onda verovatno koriste krečni malter koji jedini sme da se koristi za ovako nešto. Kada se koristi cement, kao na Kalemegdanu na primer, pošto je on znatno čvršći od kamena koji je 500 godina stajao napolju, dolazi do pucanja kamena i uništavanja originalne strukture.
Tako da, ako zaista koriste krečni malter, kako god to estetski nekom delovalo, to je dobro jer čuva originalne zidine, a sa našim nestručnjacima, to je najbolje moguće rešenje, bolje nego da krenu da preslažu. Inače, preslaganje nije pravilo, zavisi od oronulosti strukture.

Takođe, ako je krečni malter, relativno brzo će dobiti "patinu" i stopiti se sa kamenom.

Naravno, ovo sve pod uslovom da su koristili krečni malter, a ne cementni, mada me ne bi iznenadilo da su uzeli beli fasadni... To je najbitnije za očuvanje zida, a to kako izgleda, sa arheološke i istorijske tačke gledišta je prilično nebitno.

Mala napomena što se tiče topova, srednjovekovne tvrđave nisu pravljene da ih izdrže, već strele i direktan napad jer topova nije bilo sve do pred kraj Srednjeg veka. Neke, poput Smedereva (Mali grad) i Beograda (severoistočni bedem), su naknadno ojačavane kad je postalo potrebno.
 
Apsolutno se slažem da je kvalitet radova očajan, ali moram da primetim jednu (možda) pozitivnu stvar - ako se beli toliko onda verovatno koriste krečni malter koji jedini sme da se koristi za ovako nešto. Kada se koristi cement, kao na Kalemegdanu na primer, pošto je on znatno čvršći od kamena koji je 500 godina stajao napolju, dolazi do pucanja kamena i uništavanja originalne strukture.
Tako da, ako zaista koriste krečni malter, kako god to estetski nekom delovalo, to je dobro jer čuva originalne zidine, a sa našim nestručnjacima, to je najbolje moguće rešenje, bolje nego da krenu da preslažu. Inače, preslaganje nije pravilo, zavisi od oronulosti strukture.

Takođe, ako je krečni malter, relativno brzo će dobiti "patinu" i stopiti se sa kamenom.

Naravno, ovo sve pod uslovom da su koristili krečni malter, a ne cementni, mada me ne bi iznenadilo da su uzeli beli fasadni... To je najbitnije za očuvanje zida, a to kako izgleda, sa arheološke i istorijske tačke gledišta je prilično nebitno.

Mala napomena što se tiče topova, srednjovekovne tvrđave nisu pravljene da ih izdrže, već strele i direktan napad jer topova nije bilo sve do pred kraj Srednjeg veka. Neke, poput Smedereva (Mali grad) i Beograda (severoistočni bedem), su naknadno ojačavane kad je postalo potrebno.
Хвала на добром објашњењу. Иначе, у тексту о реконструкцији ужичког старог града од пре 2 године помиње се да је у одређеној мери коришћен бели цемент.


 
Maglic je jedna od nasih najlepsih tvrdjava. Narod kao narod, kada dodje da vidi nesto novo, obnovljeno, uglancano, osvetljeno, svakako da ce biti odusevljen i ponosan.
Ne znaju oni koji je malter trebao da se koristi, ispasces jos zakeralo, ako se zalis da nije odredjeno kako treba.
Videcemo kako ce uraditi unutrasnjost tvrdjave.

Cinimi se da od kako je Kustrurica napravio Andricgrad i Kustendorf, da je time otvorio pandorinu kutiju pravljenja medieval Diznilenda, i to se polako sirilo i na nacine na koje su rekonstruisane prave istorijske lokacije poput srednjovekovnih tvrdjava.
Bilo je tu jos nekih skandala u vezi sa tim. Kradja kamena sa tvrdjava i dovlacenje istih u Andricgrad. Znaci, falsifikovanje bez granice i bez kontrole.
 
Maglic je jedna od nasih najlepsih tvrdjava. Narod kao narod, kada dodje da vidi nesto novo, obnovljeno, uglancano, osvetljeno, svakako da ce biti odusevljen i ponosan.
Ne znaju oni koji je malter trebao da se koristi, ispasces jos zakeralo, ako se zalis da nije odredjeno kako treba.
Videcemo kako ce uraditi unutrasnjost tvrdjave.

Cinimi se da od kako je Kustrurica napravio Andricgrad i Kustendorf, da je time otvorio pandorinu kutiju pravljenja medieval Diznilenda, i to se polako sirilo i na nacine na koje su rekonstruisane prave istorijske lokacije poput srednjovekovnih tvrdjava.
Bilo je tu jos nekih skandala u vezi sa tim. Kradja kamena sa tvrdjava i dovlacenje istih u Andricgrad. Znaci, falsifikovanje bez granice i bez kontrole.
Ne znam za ovo da je kamen kraden sa drugih tvrđava da bi se gradio Kusturičin Diznilend. Imaš li možda neki likn za neku vest?
 
Ne znam za ovo da je kamen kraden sa drugih tvrđava da bi se gradio Kusturičin Diznilend. Imaš li možda neki likn za neku vest?
Ima_ https://www.gradnja.rs/kusturica-rusi-tvrdavu-jer-mu-treba-kamen-za-andricgrad/

ali je zaustavljeno:

I tvrdjava nije iz srednjeg veka, vec austrijska, ali pod zastitom, naravno.
 
Ovo mi je promaklo. Kaže - spomenik okupatora? Ako ćemo precizno, koliko ja znam, Srbija je priznala austrougarsku aneksiju Bosne i Hercegovine. Bilo kako bilo, okupatori ili ne, makar zbog kulture sećanja, treba da se očuvaju i njihovi spomenici i tvrđave, poput tvrđave Ram, ili austrougarskih i mletačkih građevina u Boki Kotorskoj. Uostalom, sve te tvrđave su na našoj zemlji, njihovim konzerviranjima i restauracijama tamo gde je to moguće, može se očuvati sećanje na razne ličnosti i događaje, ali i zaraditi na posetama turista.

S obzirom da Hrvati Srbe smatraju okupatorima i agresorima, treba li Hrvati da poruše brojne spomenike koji svedoče o postojanju Srba u Dalmaciji kroz vekove (počev od crkve Svetog Mihaila u Stonu u kojoj se nalazi jedini zabeleženi ktitorski portret prednemanjićkog Kralja Mihaila Vojislavljevića pa nadalje)?
 
Zaboravi ko je bio graditelj i koji mu je bio cilj, ako nesto ima istorijsku vrednost, onda NE SME da se dira, ma na cijoj teritoriji se nalazilo.
Istorijski spomenici, arheoloski ostaci i sl. su iznad drzavne teritorije i nadleznosti iste. Ako rusis nesto sto nisu napravili "nasi" moras da odgovaras pred internacionalnim sudom.
Nazalost, u praksi nije tako, pa se i dan danas unistava svetska istorijska bastina.
Svako rusenje ili skrnavljenje istorijskih objekata (od kojih nisi svi pod zastitom, nazalost) je cist varvarizam.
 
Apsolutno. Nažalost, nismo svesni koliko bi očuvanje starih objekata (ma ko da ih je gradio) doprinelo, pre svega estetici od koje smo kao narod operisani, a onda i turizmu.
 
Нисам испратио хоће ли направити мост преко Ибра за Маглић? Онај стари што га направи Краљевачка фабрика вагона однела река....

Амбијент тражи да мост буде од камена, али не видех у плановима
 
 
 
Прво, поздрав свима.
Пар информација и коментара на
Након Ужичког старог града, вршачке куле, па донекле и Голупца, наставља се уништење (да не кажем силовање) српске средњевековне културне баштине, овај пут тврђаве Маглич. Тренутно је у току реконструкција, и као и у претходним случајевима, у питању је ужасни, у*рани фушерај где се зидине премазују огромном количином цемента тако да више личе на јефтине имитације зидова типа оне што приучени зидари постављају у дворишта кућа по периферији Београда. Крајњи резултат изгледа јадно, да постоји овај огромни размак између камена, који је још више наглашен сијајућим белим цементом. Овако нешто стварно нисам нигде видео у Европи, али нажалост чини се да нашим људима ово скрнављење не смета уопште, чим не постоји јавна дискусија.
Pogledajte prilog 152562Pogledajte prilog 152563Pogledajte prilog 152564
Прво, поздрав свима.
Пар информација и коментара на тему.

Оригинални средњевековни а поготово антички малтери су прављени пре свега од креча, песка и млевеног вулканског камена (који се у различитим земљама различито назива у зависности од локације где се вади и како га ко локално зове). Тај додатак је уствари природни туф или основа цемента. Тако је настао рисмки бетон. Тај туф у комбинацији са кречом даје изузетни квалитетан малтер који временом све више очвршћава. Из мог искуства на реконструкцијама, негде после 300-350 година такав малтер се скоро изједначава по чврстоћи са каменом.

Такав малтер је најчешће бео, беличаст, благо окер (слонова кост) и сл.

Иначе сваки нови малтер у старту изгледа НОВО, има начина да се то ублажи, уједначи и слично мада то многи не умеју. Са друге стране принцип у конзервацији јесте да се јасно и недвосмислено одвоји шта је оргинал а шта је ново како неко касније (за више десетина или стотина година не дође у недоумицу). То се ради или намерно другачијим слогом зидања, бојом фугне, оловном траком на споју старо-ново, неком широм фугном да се направи дилатација и слично.

Генерално проблем реконструкција које се сада ради јесте недостатак како обучене радне снаге (зидара који знају да раде на објектима под заштитом) тако и стручних инжињера и других стручних лица који то треба да воде.

Најгора је употреба сивог цемента који осим што је сив, може а немора бити чвршћи од камена али је сигурно чвршћи од опеке-теракоте због чега често долази да оригиналан теракота пропадне а малтер опстане, такође сиви цемент стално тражи и "вуче" воду у себи и зид.
 
Vrh