Тврђаве, манастири, цркве...

[boca-ica]

Rondajuci za gornjim sličicama naletih na neki tekst gde piše i ovo

још увек није пронађенa Селтик тврђава Сингидунум.

Nisam shvatio jer to posebna Bgd tvrdjava
ili samo jedna Kalemegdanska kula ?
:roll:
evo i linka celog teksta http://gyorkos.uw.hu/VARAK-2.htm
moze da se čita i preko google prevodioca

 

[Пантограф]

boca-ica » 29 Nov 2016 09:27 pm[/url]":3cqhr9ib]izGooglano na brzaka
a ima još podosta sličica gde se vide druge tvrdjave a preko puta Kalemegdana

Боцо, питај неког археолога и рећи ће ти да ли је било тих утврђења.
Ја питао Марка Поповића, одавно, он рекао да није.

 

[boca-ica]

Ma, postujem ja naučnjake ,
a znamo da odavnina našim arhelozima manjka para da išta ozbiljno istražuju
a i Dunav voli da šeta levo desno, odrediti tačno mesto i nije lako
a za istorisko ,, potkivanje,, turističkih atrakcija .....preostaju nam samo sličice , legde , i priče.....
dok se jednog dana arheolozi ne opare , pa krenu u i ozbiljnija skopavanja....

Imaj na umu da je svrha ove rasprave revitalizacije ,,avenije Dunavskih tvrdjava,,
jer ako drugi pare mlate i na plastičnim dvoricima po Dizniledima i koje kude ...
a mi bi onda ovde za revitalizovne prave tvrdjave i dvorce
možemo sve u suvom zlatu inkasirati

Evo vidi i sam ,, potkivanje,,- na sličici sa leve strane je jedno od mnogih (a mladje) utvrdjenje
(za koje rece da nikad nije postojalo ... )
Ne na Savi, nego na Dunavu iz koga napadaju Bgd

 

[JohnnyLee]

истина, Сава и Дунав у оно време и данас су два различита тока. врло вероватно су остаци тих тврђава, ако су постојале, данас под водом

 

[boca-ica]

Naprotiv, od (rečnog ) Vinimicijuma Dunav je utekao. tako sto se pomerio severno
i on ostao na ,,suvom,,.....a secam se kroz maglu i neke mape
da je Dunav Bgdu za sličnu udaljenost i prišao, pomerajuci se južno - ka zidinama

ako tu mapu ,, iskopam ,, kačim je ovde
jer u tom slučaju delovi Donjeg grada se nalaze i u samom koritu
a to znači da ostaci tvrdjava branioca Kalemegdana, dosta su severnije tj. dublje
što mozda važi i za Golubačke tvrdjave branioca, sa one strane Dunava
pa nije ni čudo kad kažu da ih uz sadašnji tok nema

Rame uz rame pored Dunavskih tvrdjava tu je i Djerdapska klisura koja sa svojim tajnama
čini poseban još uvek ne istražen biser Evrope
( uopšte nije adekvatno ni prikazana svetu ni istriažena)

Kada bi donekle otkrili i prikazali sve ,,naše,, Dunavske tajne i nj. vrednosti
turisti bi morali da svoj odmor, produže na 12 meseci , uz naše zadovljno trjanje ruku 8)

 

[Galeks]

Ovo je tacno. Djerdapska klisura i regija istocne Srbije je turisticki totalno zanemarena. Mozda je Golubacka tvrdjava prekretnica, odnosno, barem se nadam.

 

[boca-ica]

Kako je vec najavljeno nakon Golubacke tvrdjave
na red ce doci i Ramska tvrdjava, a iza nje mozda krenu radovi i na obnovi ostalih

Arheološka mapa Dunava

Beogradska tvrđava
Castrum ad Octavum
Kаrаburmа i Rоspi ćupriја
Vinča
Zеmunskа tvrđаvа
Lepenski Vir
Ritopek / Castra Tricornia
Dubravica / Margum
Kostolac / Viminacium
Trajanov put-Trajanov kanal-Trajanov most / Via Traiana
Trajanova tabla / Tabula Traiana
Trajanov kanal na Dianinim kataraktama
Trajanov most
Tekija / Transdierna
Kostol - Pontes / Transdrobeta
Hajdučka vodenica
Diana/Statio Cataractarum Diana
Kladovo - Rimska tvrđava
Brza Palanka / Egeta
Fortelizabet / Elisabethfort
Mala Vrbica / Livade

.Sve to sa sa pojedinačnim opisima i arheloškom mapom na
virtuelnom muzeju Dunava koj nudi mnogo više ....
link : http://virtuelnimuzejdunava.rs/pocetna/pocetna.1.html

Meni interesantan je tvrdjava Fetislam koja je izgradjena na ostacima grada Zenus a on izgradjen na ostacima .... i tako do praistorije

 

[Drakche]

boca-ica » 02 Dec 2016 08:32 pm[/url]":28b8pu13]

.Sve to sa sa pojedinačnim opisima i arheloškom mapom na
virtuelnom muzeju Dunava koj nudi mnogo više ....
link : http://virtuelnimuzejdunava.rs/pocetna/pocetna.1.html

Jako lepo. Jedino je greska sto na linkovima svih lokacija ne postoje fotografije samih lokacija, vec samo fotografije predmeta koji su tamo pronadjeni i koji su deo muzejske postavke.

 

[Galeks]

mogli su da se potrude malo sa dokumentovanjem. Fortelizabet je zanimljiv izuzetno

 

[boca-ica]

Velika misterija je i potopljeno ostrvo Ada Kale
koje zapravo bila najveca i najznačajnija Dunavska Tvrdjava
a izgradjena od nepoznatih graditelja i nepoznatom tehnologijom.....
isti graditelji su izgradili i danas vidljivi i Sipski kanal koj je kasnije nadogradjen....

.....Na ostatke kanala, nalik onim pominjanim u Platonovoj priči o Atlantidi, srpski inženjeri, angažovani od Ministarstva narodne privrede naišli su 1889. godine: ''Komisija je izašla na lice mesta kod Sipa da pregleda projekat koji će se u Dunavu izvršiti i našla je da se od Sipa pa na 2.800 metara uzvodno nalaze tragovi staroga prokopa - ''rimskog'' - 60 metara širokog na krajevima; danas postoje nasipi od nekih 10 metara visine, koji su ograničavali pomenuti kanal- dakle, jedan kanal na ovoj strani i u istoj dužini postojao je već u stara vremena'' (8).

Po Kanicovim merenjima iz 1889. godine, dužina kanala koji je od stenovite obale bio udaljen u proseku 150 metara, iznosila je sa blagom krivinom izbočenom prema jugu 3220 metara. Dno mu je bilo široko 57 metara, visina dva, većim delom veštački stvorena nasipa, iznosila je 14 metara. Kanal je u podnožju imao širinu 10 metara, a razmak između njihovih kruna bio je 75 metara. Radi zaštite južnog nasipa od jakih potoka Kosovice i Kašajne, izgrađeni su na tri mesta kameni zidovi debljine 1,2 metra, da bi njihove vode odbijali u stranu. Krajem XIX veka od ovih, kako Kanic zapaža-kao stena čvrstih brana- još su se videli 61,5 metara dugi, dva metra visoki ostaci, a na Kašajni je postojao deo zida dužine 25 metara (9).

Posmatrajući doista zadivljujuće rezultate pothvata izmeštanja toka Dunava, izgradnje kanala u reonu sela Sip, daje se primetiti da izvođenje tako grandioznog dela nije moglo biti rezultat napora rimskih legija u jednom relativno kratkom razdoblju. Suviše je malo vremena, energije, donekle i znanja koncem prvog veka nove ere njima bilo na raspolaganju, da bismo ih danas označavali neospornim autorima poduhvata......

 

[Galeks]

Zanimljivo dosta.
Poznata mi je novija istorija Ade Kale, ali da, malo podataka i o tome ima, a i skoro pa se i ne zna za to.
Ostrvo je bilo Rumunsko pre potapanja, jel tako?

 

[boca-ica]

Ada Kale ,,naša,, (potopljena) prava i opipljiva mitološka Tvrdjava
čij koreni sežu od samog nastajanja čovečanstva povezana je sa Herkulom i nj, delima
( a koje je najverovatnije Trajan samo ,,okrpio,, i prisvojio )

..... Сведочанство о реченом налази се у чињеници да је Ада Кале имало раздробљену структуру тла, на чему почива веровање да је вештачки створено од великих камених блокова покривених слојем земље.

Приликом археолошких ископавања пред потапање острва услед изградње хидроелектране Ђердап, румунски истраживачи наишли су на трагове темеља сачињених од истоветних камених громада од којих је саздано и острво. То их је, скупа са остацима стеновите преграде допируће готово до краја речног корита, навело на закључак да је у антици Ада Кале било део великог бедема – бране, у склопу изградње пловидбених канала скренутим речним током.

Један марљиви проучавалац старина 1857. године, обишавши дунавско острво сажео је своје импресије у реченици : „Аустријанци су чудесно са многим лагумима и сводовима подземним на њему град сазидали“ (7). Ова слика указује на постојање инфраструктуре из ранијих времена, која је потоњим градитељима омогућила релативно брзи довршетак фортификацијских радова......

 

[boca-ica]

Da li su delovi stubova Trajanovog mosta iz iste epohe i istog arhitekte ?
sa naših istraživanja , više slika i izvor : http://www.aquaetarchaeologia.org.rs/sr/127

 

[Galeks]

Steta sto nema neki tekst da opise rezultate istrazivanja.
Super su slike, i mnogo je zanimljiva istorija tog mosta.

 

[boca-ica]

Postoje neki tekstovi na primer

..Arhitekta iz Damaska, Apolodor, je o gradnji mosta izveštavao redovno u svom spisu koji je kasnije izgubljen, a podatke o mostu, njegovom izgledu i gradnji zapisali su istoričari
Dion Kasije i Polibije, kao i pesnik iz Vizantije Ceces. Most je bio izgrađen od kamena, dugačak 1.097,5 metara, sa lukovima visoko iznad vode imao je 20 stubova i portale na pristupu i na jednoj i na drugoj dunavskoj obali. Dimenzije stubova su oko 18-19 puta 33-34 metara, a bili su orijentisani dužinom upravno na tok reke s kljunastim dodacima na prednjoj i zadnjoj strani kojima je umanjivao pritisak. Temelji stubova i portali bili su veoma tvrdog cementa napravljenog od šljunka utisnutog u malter, iznad toga su postavljeni redovi opeke, a stubovi su imali jezgro od maltera, oplaćenog tesanicama i opekama....

...Dvadeset stubova se još moglo videti 1856. godine, kada je vodostaj Dunava bio rekordno nizak. Godine 1906. Međunarodna komisija za Dunav je odlučila da uništi dva stuba koji su ometali navigaciju. Ostaci 16 stubova Trajanovog mosta su locirani 1932. godine. Pola veka kasnije arheolozi su uspeli da lociraju njih 12, a četiri je verovatno u međuvremenu odnela voda. Ostaci prvih stubova na obe strane i danas se mogu videti na obalama Dunava...

.....Projektom ministarstva kulture Srbije, predviđeno je da se na mestu nekadašnjeg monumentalnog zdanja naprave laseri koji će svojim snopovima iscrtavati nekadašnji izgled mosta. Laser bi svetleo noću, a kada bi ga dotakao neki brod, iluzija bi nestala...

Izvor : Arhi amateri
http://www.arheo-amateri.rs/2012/03/trajanov-most/
slične podatke nudi i http://virtuelnimuzejdunava.rs/srbija/k ... st.83.html
Gradnju sličnih objekta kroz epohe vidimo i kroz naš Kalemegdan
a sad nedavno smo imali izgradnju Kineskog mosta peko Dunava koja je otvorila nekoliko pitanja
Poredjenje planiranja, upotrebe ,dostupnost i obrada materijala
Poredjenje vreme trajanja izgradnje u 21 veku sa svim tehničko tehnološkim dostignucima
ii još čitav niz pitanja....
koja dovode u ozbiljnu sumlju i ukazuju da je Trajan samo okrpio zatečene ostatke mosta
te pripisao sebi (nj.njužne) lažne zasluge celokupnog tvorca

Nikada se nije ozbiljnije pristupilo istraživanju, sagledavanj, pa ni raspavi
oko takvog neverovatnog istoriskog mega projekta ...

Ostade je još jedna misterija Dunavskih starih objekata i spomenika
čije razrešavanje bi poljuljalo poimanje same istoriju Evrope i arhiktekture


Pogledajte prilog 1

 

[Galeks]

Jasno, ali ipak iskustva danas i standarda koji mostovi danas moraju da ispunjavaju uz snagu Dunava, ne mogu da se porede sa tadasnjom rekom i potrebama naroda tog doba.
Treba iznova postavljati pitanja na tu temu, a tako cemo jedino doci do istine i pravih podataka.

Poprilicno bih se iznenadio ako bi se ista promenilo, Rimsko carstvo nije bilo samo dominantno u vojnom smislu, vec i na naucnom, kulturnom pa i u ostalim oblastima tog doba.

 

[astrodule]

Pa nije počela tehnologija za renesansom.
Antički narodi su svašta znali da naprave (bez pomoći vanzemaljaca). Evropu je srednji vek unazadio vekovima.

Iako sve to znam, meni je izgradnja tog mosta u to vreme i dalje fascinantna.

Poslato sa telefona

 

[boca-ica]

....Treba iznova postavljati pitanja na tu temu, a tako cemo jedino doci do istine i pravih podataka..

.
Izmedju interesa egzistencijalne svakodnevnice i interesovanja 24 h TV-rijalitijija
a bez značajnih aktivnosti kulturno istoriskih turističkih aktera
naš čovečuljak ostaje izgubljen, dezorjentisan i prazan...

Nedavno sam na studiu B gledao prilog Bg za početnike
o Beogradskoj svetoj gori - Kosmaj
gde se nalazi mnoštvo srednjovekovnih kamenih ostataka objekata, uglavnom od Nemanjica
a evo i ovde o tome ni reči....

 

[boca-ica]

Srbija danas ima jedan stariji prilog:
https://www.srbijadanas.com/zabava/zani ... 2016-12-17
evo i nj. delova

I Beograd ima svoju SVETU GORU, a tek kad čujete gde se TAČNO nalazi...
.... Međutim, mnoge će iznenaditi saznanje da je nadomak prestonice smešteno više srednjovekovnih manastira koji se zbog svog velikog značaja za srpsku kulturu i duhovnost nazivaju beogradskom Svetom gorom.....
.... Na ovom skrivenom mestu despot je zatekao crkvu iz 14. veka, iz vremena kralja Dragutina, i obnovio je. Sposobni ratnik, plemeniti vladar i talentovani pesnik, Stefan Lazarević, ovde je stvorio utočište za sve učene ljude koji su bežali pred najezdom Osmanlija....
....Na šumovitim obroncima Kosmaja nicali su i drugi manastiri, poput Pavlovca, čiji je ktitor takođe despot Stefan Lazarević, jedan od najprosvećenijih državnika Evrope.

Izgrađen u maloj uvali, skriven strmim liticama i senovitom šumom, ovaj manastir je pružao izvesnu sigurnost i mir, pa je slavni srpski despot ovde obavljao svoje državničke poslove, čitao, pisao, lovio. Zanimljivo je da je patrijarh Arsenije Čarnojević upravo u ovom manastiru služio jednu od poslednjih liturgija pred polazak sa narodom u Ugarsku 1690. godine. Nažalost, monasi nisu uspeli da napuste svetinju, te su ih Turci sve pobili, a manastir razorili.....

Kosmaj krije i drugee dragulje srpskog pravoslavlja. nažalost još uvek nisu svi ni locirani

 

[boca-ica]

Malo ozbiljniji i poduži tekst donosi Eparhija šumadiska na svom sajtu
http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/i ... -&catid=56
a evo i dela sa istog

.....Први писани подаци из даље прошлости о црквеном животу у Космају налазе се у турским пописима Београда и околине из XVI века које је приредио др Хазим Шабановић. Ако се зна да је половину XIX века у овом подручју сачекало само три цркве (Бељина, Сибница, Неменикуће) и ниједан манастир, Шабановићеви подаци три столећа старији, о десет свештеника и четворици синова попова, упућују на доста развијен црквени зивот у Космају и њихово потоње страдање у том далеком и магловитом времену.

На подручју данашњег Београда, и мањем делу Смедерева, у Шабановићевим пописима налази се укупно четрнаест манастира и претпоставка о још три које није могао идентификовати.
Од космајских светиња у пописима су Кастаљан, Тресије и Павловац,
док су Анатема (Ропочево), Сеона (Сибница) и Црквине само наговештени,
а Кокорин и Велика Иванча нису ни наговештени.

Из доступних података, истина веома скромних и узгред поменутих, може се закључити да су космајски манастири били најбројнији братством и да су били најбогатији имовином, па самим тим и да је Космај био
извориште духовних утеха, промишљања, идеја и слободарских прегнућа народа овога подручја.....

 

[Pendolino]

24 sata

 

[Drakche]

Maglic je mozda najlepsa tvrdjava na brdu u Srbiji, zasluzuje da budu na vrhu prioriteta za rekostrukciju.

 

[Galeks]

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/srbija-danas/2583606/nova-staza-u-dolini-vekova.html

 

[trialin]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=FGjQYVkgk5E[/youtube]

 

[milos.tro]

izvor.tvrdjava Golubački grad