Šta je novo?

Тврђаве, манастири, цркве...

"Istražni arheološki radovi unutar Golubačke tvrđave na mestu na kojem je do nedavno bio put. Spuštamo se u prošlost Golubačke tvrđave tragajući za vremenima despota Stefana Lazarevića. Skinut je sloj zemlje debeo 2 metra. Gore na vrhu se vidi sloj asfalta."

izvor.Danube Serbia
 
Završetak krova na kuli 3

15123071_1767568966826341_1200728100016914370_o.jpg

Izvor Fb stranica Tvrđava Golubački grad

Radovi vidljivo napreduju i tempo je za sada dobar. Cini se da ih je finanisjki fiks koji su pre par meseci dobili pokrenuo.

Jedva cekam prolece
 
Ako se dobro secam osamdesetih godina je postojala neka vrsta plana ili makar zelje/inicijative za obnovom kalemegdanskih kula i zidina...

Nazalost, revitalizovan je samo onaj jedan deo koji gleda prema beton hali...secam se kad sam bio mali, te zidine se pre renoviranja nisu cak ni videle...sve je nekako bilo zatrpano zemljom i vegetacijom.
 
http://urbancityradio.org/ramska-tvrdava-turci-daju-milion-evra-za-obnovu/

RAMSKA TVRĐAVA – Turci daju milion evra za obnovu

Ramska tvrđava, jedno od najimpozantnijih i najstarijih utvrđenja na Dunavu, biće obnovljena uz pomoć Turske. Pre obnove, arheolozi su istraživali tvrđavu do detalja.

IMG_7085.jpg


Ostaci staklenih bombi iz 17. veka, rimski, austrijski i turski novčići, keramika u kojoj je pripremana hrana za vojnike u tvrđavi, turske lule za pušenje, samo su neki od arheoloških nalaza koji su otkriveni ove godine. Obnova tvrđave Ram, koja je izgrađena 1483. godine na obali Dunava, počeće sledeće godine uz pomoć Turske.

Dejan Radovanović, arheolog i v.d. direktora Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu, kaže da ovogodišnja arheološka istraživanja prethode početku konzervacije i restauracije tvrđave.

IMG_7063.jpg


– Projekat za obnovu je urađen 2014, i mi se nadamo da će sledeće godine krenuti radovi, koji će se finansirati preko turske Agencije za kulturnu saradnju TIKA. Mi arheolozi već drugu sezonu radimo istraživanja, koja smo počeli lane, kada nam je Ministarstvo kulture i informisanja izdvojilo 260.000 dinara, a ove godine milion dinara – kaže Radovanović. On dodaje da su tim novcem izvodili arheološka istraživanja unutrašnjeg prostora i međuprostora između spoljašnjeg i glavnog bedema tvrđave.

– Tvrđava je iz perioda turske vladavine i bila je topovsko utvrđenje, samo za smeštaj vojnika na ovom važnom strateškom mestu. Mi smo pronašli i tanak sloj starijih utvrđenja poput rimske faze, a našli smo neke zidove i iz vizantijskog perioda, i to ukazuje da se Ram i pre turske vladavine koristio kao strateško mesto – kaže Radovanović.

Arheolozi su u tvrđavi pronašli najviše keramiku, koja se upotrebljavala u svakodnevnom životu, kao na primer za pripremanje jela: zdele, lonce, krčage, ali i dosta turskih lula za pušenje. Otkrili su i rimske, turske i austrijske novčiće. Radovanović kaže da su među nalazima i ostaci staklenih bombi, koje najverovatnije potiču iz 17. veka.

– Imale su oblik kugle, a u sredini su bile šuplje. Za paljenje je korišćen fitilj, što znači da su radile na sličnom principu kao „Molotovljev koktel“. Na neprijatelje su bacane sa zidina – kaže on.

Dragan Jacanović, arheolog Narodnog muzeja u Požarevcu, ističe da je naročito važno otkriće potpuno novog prizemlja Donžon kule, kule poslednje odbrane. Interesantan je i prilaz, koji je gotovo kao lavirint.

– Zanimljivo je i to da se putanja ljudi koji ulaze u tvrđavu lomi. Mi kuli prilazimo s njene južne strane, idući u pravcu zapad-istok. Na jugozapadnom uglu skrećemo pod uglom od 90 stepeni, dolazimo pred ulaz u kulu, ponovo pravimo 90 stepeni i ulazimo u kulu, a onda skrećemo u kontra pravcu pod uglom od 90 stepeni. Da se ovako ulaz u jednu tvrđavu lomi, do sada nigde nismo našli. Zanimljivo je da ne postoji komunikacija između prizemlja i međuulaznog dela i viših spratova, jer se u kulu i na više spratove ulazi iz dvorišta uz stepenice pored zapadnog bedema. Neobično je i da ne postoji komunikacija između Donžon kule i zapadnog dunavskog bedema, koji je najviše bio izložen neprijatelju – kaže Jacanović.

IMG_7051.jpg


U opštini Veliko Gradište očekuju da će obnova Ramske tvrđave obogatiti turističku ponudu. Turska Agencija TIKA raspisala je tender i do kraja ove nedelje biće odabrana firma koja će izvoditi radove. Koliko sam upućen, vrednost projekta je oko milion evra, a radovi bi trebalo da krenu iduće godine, s početkom građevinske sezone – kaže Slađan Marković, zamenik predsednika opštine Veliko Gradište.
 
Galeks wrote : ....Ramska tvrđava, jedno od najimpozantnijih i najstarijih utvrđenja na Dunavu, biće obnovljena uz pomoć Turske. Pre obnove, arheolozi su istraživali tvrđavu do detalja...

Ramska tvrdjava + 1 :D

Svaka Dunavska tvrdjava imala je na suprutnoj obali obavezno po jednu ili dve tvrdjavice
koje su je branile sa ,,vodene strane,, a njihovi ostaci retko gde da su ostali vidljivi
O njima se malo zna još retko priča a još manje istražuje ......

Petrovaradinska tvrdjava imala je prekoputa dve manje tvrdjave
Beogradska tvrdjava imala je preko puta više tvrdjavica jedna je u Jojkicevom kanalu
Smederevska tvrdjava imala je prekoputa više tvrdjavica- donekle jedna sačuvana je u Kovinu
Siguran sam i da je tako imala Golubačka tvrdjava kao i ostale

Ne samo što se o njima malo zna , a još manje priča a nikako istražuje ......
vec se njihove lokacije, ostaci pa i priče aktivno zatiru....
 
Boco, imas li neki detaljniji izvor za tvrdjave o kojima pricas ili barem poziciju na google maps-u? Bilo bi interesantno istraziti o tome.
 
Pre neki dan bio je i TV prilog - sigurno ga je još neko gledao-makar zbog voditeljke :)
o malo poznatim dvema NS tvrdjavama i to preko puta Petrovaradinske
a izdnad koih se grad izgradio ....
na zalost nisam zapamtio TV kanal (naj verovatnije baš TVNS)
 
Kriv sam nema šta a voditeljka je bila sasvim OK :D

Za svaki slucaj da ,,potkujem,, napisano : Da, Novi Sad je imao dve tvrdjave mimo Petrovaradina

Tadašnja tehnika, taktika i metodika podrazumevala je da se
svaka glavna tvrdjava na Dunavu - brani sa jednom ili dve tvrdjave prekoputa - sa druge obale a to znači i Kalemegdan je imao tvrdjave prekoputa , Smederevo još uvek ima Kovinsku tvrdjavu , a treba tražiti i za Golubačku tvrdjavu i ostale .....
Ono sto mi imamo retko ko u svetu ima
samo da to ovde nekog to zanima al ko sto rekoh nit se priča nit se o tome istražuje
a kamoli da se revitalizuje
pa da na AVENIJI Dunavskih zamkova i tvrdjava pare namlatimo
i pride istoriju sačuvamo
:sesir:

Da okratim pisanije a i za ne verne Tome:
evo dokaz karta Novog Sada iz 1697 god. gde se lepo vide te dve tvrdjave :dil:
na ovom linku ima još drugih karata NSa : https://graditeljins.wordpress.com/karte-grada/
 
Kafeterija u Vizitorskom centru i pogled na Tvrđavu

izvor.tvrdjava Golubački Grad
 
Izvor: Novosti - http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:636653-Srpski-Carigrad-na-Dunavu

Srpski Carigrad na Dunavu
Smederevska tvrđava - zanemareno graditeljsko čudo Evrope koje je preživelo sve osvajače

tur%20smederevo%20subasic%20(1)_620x0.jpg


CARIGRAD na Dunavu bilo je Smederevo u 15. veku, kada ga je despot Đurađ Branković gradio kao novu prestonicu despotovine Srbije. Tvrđava je projektovana po uzoru na Konstantinopolj, s trougaonom osnovom i zaštitom sa tri strane - vodama Dunava, Jezave i kanala koji su ih spajali.

Smederevski grad bio je graditeljsko čudo svog vremena, najveća ravničarska tvrđava Evrope, a po njemu je despot dobio nadimak Smederevac. Čim je 1428. počelo zidanje Smedereva, ono je postalo metropola gde se sleglo mnoštvo stranaca, od vizantijskih inženjera, preko dubrovačkih i ugarskih trgovaca do despotovih najamnika Nemaca, Francuza, Italijana, Mađara, Grka. Despot Đurađ je uspeo je da prihodima iz bogatih majdana, od Novog Brda do Rudnika, korumpira sultana i izgradi moćnu tvrđavu. Pravi je kuriozitet da nju Osmanlije nikad nisu uspele da osvoje oružjem, iako su je besomučno opsedale. O snazi despotovog grada svedoči i brdo kamene i gvozdene đuladi kojom su Osmanlije tukle njene zidine. One su atrakcija obližnjeg muzeja, kraj kojeg se obavezno slikaju mališani.

Dunavski Carigrad izdržao je 1453. čak i opsadu armija Mehmeda Osvajača, koje su iste godine osvojile Konstantinopolj, srušivši zidine za koje se verovalo da su neprobojne. Smederevski bedemi su preživeli Osmanlije, ali su teško oštećeni ratovima u 20. veku. Ipak, još uvek stoji najveći deo od 25 kula unutrašnjeg i spoljnog grada visokih od 15 do 25 metara, povezanih zidom sa šetnom stazom debelim i do 4,5 metara. Nažalost, najviša Branič kula u unutrašnjem rezidencijalnom gradu srušena je u Velikom ratu, kad su Austrougari tukli tvrđavu topovima kalibra 420 milimetara.

Tada se nakrivila i cela masivna Jerinina kula na ulazu unutrašnjeg grada, gde je od palate ostao samo nakrivljen zid prema Dunavu. Na njemu su lepi dvostruki prozori i kamene klupe pod njima, odakle je despot posmatrao veliku reku. Nekim čudom ostala je nedirnuta Krstasta kula s jedinstvenim desetmetarskim krstom na Golgoti i natpisom izvedenim crvenom opekom: "Hristu Bogu blagoverni despot Đurađ, gospodin Srbljem i pomorju zetskom. Naredbom njegovom sazida se ovaj grad u godini 6938 (1430)".

tur%20smederevo%20subasic%20(3).jpg


Zidine spoljne grada najviše su stradale 5. juna 1941, kada je eksplodiralo 450 železničkih vagona punih municije koji su stajali ispred tvrđave. Od eksplozije je 80 odsto zgrada u Smederevu bilo srušeno, oko 2.500 ljudi je poginulo. Ipak, despotovi bedemi su i to izdržali. Neke kule su ispucale, a jedna se tako nakrivila posle eksplozije, da se verovalo da će svakog časa pasti. Delo starih srpskih neimara se pokazalo čudesno jakim, pa i posle 75 godina ta kula stoji nagnuta kao atrakcija izazivajući i strah i divljenje kod posetilaca. Oštećenja je izazvalo i savezničko bombardovanje 1944, kad je tvrđava bila meta "prijateljskih" projektila.

Iako je Smederevska tvrđava poslednja prestonica srednjovekovne Srbije, u njenoj rekonstrukciji nije se odmaklo dalje od unutrašnjeg grada. Spoljni deo je praktično ostao neistražen, a zidine pucaju i krune se. Grafiti koji ruže zidine pokazuju kakva nam je kultura sećanja. Odnedavno je počela rekonstrukcija kula spoljnog bedema sredstvima EU. Možda je "stara dama" najzad prepoznala despotov grad kao poslednju odbranu Evrope od osmanske najezde u 15. veku.

tur%20smederevo%20subasic%20(5).jpg


UPORIŠTE HRIŠĆANSTVA

SRBIJI stešnjenoj izmeću Ugarske i osmanske imperije bila je neophodna zaštićena prestonica i luka, ali i više od toga. Veliki ratnik i još bolji diplomata, srpski despot Đurađ je bio formalno turski vazal, ali je tajno pokušavao da napravi veliku hrišćansku koaliciju upozoravajući zapadne vladare na opasnost od osmanlijskog širenja. Smederevo je trebalo da bude uporište rata za proterivanje Osmanlija iz Evrope, ali Zapad nije reagovao, što ga je ubrzo skupo koštalo.

tur%20smederevo%20subasic%20(2).jpg




O TRAGEDIJI Smedereva u Velikom ratu svedoči i natpis iznad dveri belog sabornog hrama posvećenog Svetom Đorđu, koji dominira popločanim centralnim gradskim trgom i šetačkom zonom. Ispod reljefa svetog ratnika Georgija, koji ubija aždaju, uklesano je da su austrougarski okupatori 1915. srušili staru crkvu koja se tu nalazila.

tur%20smederevo%20subasic%20(4).jpg


APOSTOLSKA CRKVA

Za basnoslovnu sumu od tridest hiljada dukata, despot Đurađ je uspeo da otkupi od Turaka mošti Svetog evangeliste Luke i svečano ih donese u Smederevsku mitropoliju, čiji su temeljni ostaci otkopani u tvrđavi. Njeni lepo obrađeni tesanici i kameni ukrasi mogu se videti na kulu koji su od materijala srušene mitropolijske crkve napravili Turci kraj Dunava.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=418831#p418831:tqfqt2hc je napisao(la):
boca-ica » 24 Нов 2016, 21:12[/url]":tqfqt2hc]Tadašnja tehnika, taktika i metodika podrazumevala je da se
svaka glavna tvrdjava na Dunavu - brani sa jednom ili dve tvrdjave prekoputa - sa druge obale a to znači i Kalemegdan je imao tvrdjave prekoputa , Smederevo još uvek ima Kovinsku tvrdjavu , a treba tražiti i za Golubačku tvrdjavu i ostale

Београд је имао, ако се сећам негде око Сајмишта, јбг давно сам видео ту мапу. не могу да се сетим да ли сам видео и у Крњачи. мислим да Голубац није имао, јер је он изграђен на најширем делу Дунава, тако да није ни било потребе. а Нови Сад је израстао из насеља које је било изграђено прво у тој тврђави, а потом се ширило даље

едит: нашао сам. била је и у Крњачи
 
Нису никада саграђене те београдске тврђаве преко Саве и преко Дунава - Аустријанци су имали план да их подигну, али су их јаничари благовремено најурили.
 
аха, ок. видим да су уцртане, па помислих да су их направили у време када су радили тврђаву, али биће да нису
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=420042#p420042:2wukeb63 je napisao(la):
Пантограф » 29 Nov 2016 10:28[/url]":2wukeb63]Нису никада саграђене те београдске тврђаве преко Саве и преко Дунава - Аустријанци су имали план да их подигну, али су их јаничари благовремено најурили.
Gledao sa davno neke mape od pre Austrougara čini mi se da ih je preko Dunava ipak bilo
kad ufatim vreme, potažiću ih i okačiti, ako ih nadjem :)
 
izGooglano na brzaka :)
a ima još podosta sličica gde se vide druge tvrdjave a preko puta Kalemegdana
 
Vrh