Није одложила, радили смо задатке из логике уз "помоћ пријатеља" (свеске из логике).
Nije se otada mnogo promenilo: majčina najbolja prijateljica koja je prof.matematike u OŠ u Beogradu nam je pričala da još pre par god. deca nisu bila u stanju da formule zapisane na panou primene na kontrolnom, a kaže da je posle pandemije još gore (to se odnosilo na zadatke koje su ko zna koliko puta vežbali na času, u pitanju je regularno odeljenje).
Regularna (ne kupljena) intelektualna dostignuća naravno da su teško moguća za osobe za niskim IQ-om ali takođe da visok IQ ne obavezuje na intelektualnu karijeru govori i podatak kada je pre par godina čovek iz MENSA-e govorio da je među članicama koje imaju najviši registrovani IQ u Srbiji frizerka iz Beograda (samo se za to školovala, nije bio neki kurs "iz nužde").
@mariks Vama svaka čast kao roditeljima koji ste reagovali na uočen problem kod deteta, većina ne želi da uoči. Mali rođak mog zeta je takođe bio drugačiji od ostale dece (prilično kasno je progovorio), međutim i njegovi roditelji su reagovali na vreme, privatno počeli da ga vode kod koga treba i on je sada sa nepunih 6 veoma inteligentno dete koje dobro zapaža, igra šah, dobro pamti i u većini ostalih stvari i situacija je kao sva ostala deca (ovde isključujem neku vrstu emotivne distanciranosti/povezivanja, ne znam da li je u pitanju neki problem "iz spektra" tipa Asperger, ali ne pitam jer ne želim da povredim, a pošto je dete u dobrim rukama ne želim i nema potrebe da se mešam).
Slažem se sa
@BillHicks neke statistike koje sam imala prilike da vidim upućuju da roditelji koji vodeći se
linijom manjeg otpora daju deci prerano mobilne telefone se češće nađu u situaciji da im deca imaju kasniji razvoj govora. To ima smisla jer ukoliko se nedovoljno obraćate sopstvenom detetu, "ne pričate" dovoljno sa njim, ni ono nema potrebe za interakcijom, što svakako ima i psihološke i govorne posledice (češće sam viđala majke koje gledaju i kuckaju po mob. nego što sam viđala majke da pevuše svojoj deci, osmehuju im se ili tepaju).
Brat od tetke, zbog izuzetnog visokog IQ uočenog pri upisu u školu (bio je te godine i prethodnih među najvišima u Beogradu za taj uzrast), je dugo praćen (ne znam do kog uzrasta jer je prilično stariji od mene) ne verujem da je
ispunio očekivanja procenitelja u vezi intelektualne karijere, tetka je pratila njegova interesovanja ali nije ništa forsirala.
Mislim da se ne treba porediti nečiji novčani uspeh (način kako se do novca dolazi) u državi poput naše i IQ, štaviše u nekim slučajevima deluje da je obrnuto proporcionalan.