Malo stajališta izvan centra grada.
Ovča, stajališta Agro-koka u oba svera, blago receno bez bilo kakve infrastrukture.
Sama stajališta se nalaze kod novog naselja na Ovčanskom putu, neposredno kod raskrsnice sa severnom tangentom. MOram da stavim letnje fotografije, jer n eznam kako bi vam na zimskim fotkama objasnio o kojim stajalištima pričam, jer sumnjam da biste mogli da naslutite njihovu poziciju.
Da... na fotografiji su 2 stajališta. Ako napregnete oči, možda vidite na sred trotoara stub na kom bi trebalo da stoje brojevi prevoza 105 i 105L.
Isto stajaliste sa druge strane, ako niste videli stub na prvoj fotografiji
Stajalište u smeru ka gradu je malo prostranije i, naravno, bez bilo kakve infrastrukture.
Glupo mi je i da počnem da pričam o tome da nema bilo kakve nadstrešnice, jer, iskreno, ne znam ni gde bi smeli da je stave, a da se čitava konstrukcija ne nađe u kanalu u koji se obrušava trotoar. Dakle, ovde možda možemo da krenemo od činjenice da je u opšte stajati na trotoaru i čekati prevoz ka Ovči i železničkoj stanici, blago rečeno nebezbedno. Od kanala vas ništa ne deli. Eventualno šipražje može da vam ublaži pad... ako vas u istom ne izujedaju zmije leti.
Dakle, stajališta su potpuno neobeležena. Nema broja prevoza, nema reda vožnje, nema horizontalne signalizacije na asfaltu (odnosno potpuno je izbledela.
Na ovim stajalištima možete da zaboravite na kišobran. Surova je vetrometina i ako u gradu pirka vetar, to znači da tamo čupa kišobran iz ruku. Obična nadstrešnica, kakve se prave u prigradskim naseljima, ovde ništa ne bi značila.
E sad... zamislite sve to noću, pa još zimi - nema nikakvog osvetljenja, nema ulične rasvete, nema pešačkog prelaza, a o semaforima i ležećim policajcima da ne pričam, da ne bih ispao smešan. Prst pred okom se ne vidi, a prelazite jednu od najopasnijih beogradskih saobraćajnica.
Da dočaram (kvalitet je očajan, jer je bukvalno mrkli mrak):
Divljački se vozi tuda... ne moram o tome ni da pričam, pošto i sami znate da se ginulo na raskrsnici sa severnom tangentom. Obilaze se autobusi koji stoje na stajalištu i svaki prelazak Ovčanskog puta je stavljanje glave u torbu. U novom naselju ima jako puno male dece, koja idu u osnovnu školu u Ovču i roditelji moraju da ih dočekuju i ispraćaju i dopraćaju do i sa stajališta. Niko ne sme da pusti samo dete...