Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.351
- Pohvaljen
- 48.116
Vidim ja da će ova tema da se pretvori u onu o Cvetnom trgu.
Neki ljudi izgleda zaboravljaju da je umetnost, i sve što je sadrži makar i u malim tragovima, akt koji se sastoji od dve komponente - 1) perspektive umetnika i 2) perspektive ostalih za koje se umetničko delo izlaže. Umetnik možda može da napravi vrhunsko umetničko delo u koje je utkao 1000 svojih ideja i izražaja, ali ako to uradi na takav način da to niko drugi (sem eventualno ljudi sa njemu sličnim mentalitetom) ne kapira, onda je to umetničko delo promašaj. Primera radi, mogu ja da naslažem gajbice sa pijace u 100 oblika i formacija, i da tu prikažem 100 svojih ideja i utisaka. Al ako svi ostali u tome vide samo smeće, i ne uspevaju da otkriju moju zamisao bez višesatnog obrazloženja, onda to realno jeste samo smeće.
Iskreno, dobijam probavu kad gledam ovu današnju ''modernu umetnost'' i šta se sve trpa tu. A pogotovu mi prorade creva, a i onaj famozni prst do kažiprsta, kad se na svaku kritiku takvih stupidarija odgovara sa šablonskim odgovorom ''maa vi ne kapirate umetnost''. Kao, ''glupi ste vi za to''. To što se dosta umetničkih ideja do dana današnjeg ''istrošilo'' i što je prostora za inovacije sve manje, ne znači da današnji umetnici treba da idu u degeneraciju, i da sklepotine, prazna platna (ona idiotska plava slika sa jednom belom štraftom što je prodaše za 50 miliona dolara), žvrljotine na zidu i šta sve još... predstavljaju kao vrhunsku umetnost.
To što rade pojedini moderni umetnici (i dizajneri, arhitekte i svi drugi koji imaju veze s umetnošću) je kao kad bi programeri pravili sajtove na kojima se ništa ne vidi ili ne otvara osim ako nemate poseban ''ključ'', pod izgovorom da je to ''produkt njihove inspiracije i poimanja interneta...'' Naravno da bi dobili odgovor ''e, aj ne svirajte k... '' i svi redom bi im se napili krvi. Al kad to rade umetnici i ove profesije srodne njima, onda se to toleriše, pa čak i podržava.I tu se potežu razni besmisleni izgovori i objašnjenja za nešto što je puko proseravanje i/ili nedostatak mašte.
A ajd' da vidimo i ta neka dela...
Ovo za mene nije nikakva umetnost nego pokušaj da se nešto što se narodski kaže socijala upakuje u oblande umetnosti. Kao da Beograd nije već dovoljno raspadnut, jadan, štrokav, haotičan i bedan, sad se još promovišu ovakvi stilski i dizajnerski trendovi gde se takve stvari uzdižu kao nešto ''in'' i kao nešto što treba da postane obeležje grada. Umesto da nam obeležja budu stara zdanja, lepe ulice, spomenici, zelenila, sređenost i urednost... nama su obeležja postali ''rustik'' kafići, klubovi u podrumima i skladištima, diskoteke na plutajućim ambarima, razne ''andergraund'' scene i subkulture i gala-socijala arhitektura i umetnost.
Što nije smak sveta, naravno. Nismo ni prvi ni poslednji koji prolazimo kroz to. Samo onda nemojte da se čudite što nas ostatak kontinenta a i sveta posmatra kao neku zabit iz Istočnog bloka s kraja 80ih i početka 90ih. Drugim rečima - kao poslednju zapuštenu rupčagu.
Neki ljudi izgleda zaboravljaju da je umetnost, i sve što je sadrži makar i u malim tragovima, akt koji se sastoji od dve komponente - 1) perspektive umetnika i 2) perspektive ostalih za koje se umetničko delo izlaže. Umetnik možda može da napravi vrhunsko umetničko delo u koje je utkao 1000 svojih ideja i izražaja, ali ako to uradi na takav način da to niko drugi (sem eventualno ljudi sa njemu sličnim mentalitetom) ne kapira, onda je to umetničko delo promašaj. Primera radi, mogu ja da naslažem gajbice sa pijace u 100 oblika i formacija, i da tu prikažem 100 svojih ideja i utisaka. Al ako svi ostali u tome vide samo smeće, i ne uspevaju da otkriju moju zamisao bez višesatnog obrazloženja, onda to realno jeste samo smeće.
Iskreno, dobijam probavu kad gledam ovu današnju ''modernu umetnost'' i šta se sve trpa tu. A pogotovu mi prorade creva, a i onaj famozni prst do kažiprsta, kad se na svaku kritiku takvih stupidarija odgovara sa šablonskim odgovorom ''maa vi ne kapirate umetnost''. Kao, ''glupi ste vi za to''. To što se dosta umetničkih ideja do dana današnjeg ''istrošilo'' i što je prostora za inovacije sve manje, ne znači da današnji umetnici treba da idu u degeneraciju, i da sklepotine, prazna platna (ona idiotska plava slika sa jednom belom štraftom što je prodaše za 50 miliona dolara), žvrljotine na zidu i šta sve još... predstavljaju kao vrhunsku umetnost.
To što rade pojedini moderni umetnici (i dizajneri, arhitekte i svi drugi koji imaju veze s umetnošću) je kao kad bi programeri pravili sajtove na kojima se ništa ne vidi ili ne otvara osim ako nemate poseban ''ključ'', pod izgovorom da je to ''produkt njihove inspiracije i poimanja interneta...'' Naravno da bi dobili odgovor ''e, aj ne svirajte k... '' i svi redom bi im se napili krvi. Al kad to rade umetnici i ove profesije srodne njima, onda se to toleriše, pa čak i podržava.I tu se potežu razni besmisleni izgovori i objašnjenja za nešto što je puko proseravanje i/ili nedostatak mašte.
A ajd' da vidimo i ta neka dela...
Ovo za mene nije nikakva umetnost nego pokušaj da se nešto što se narodski kaže socijala upakuje u oblande umetnosti. Kao da Beograd nije već dovoljno raspadnut, jadan, štrokav, haotičan i bedan, sad se još promovišu ovakvi stilski i dizajnerski trendovi gde se takve stvari uzdižu kao nešto ''in'' i kao nešto što treba da postane obeležje grada. Umesto da nam obeležja budu stara zdanja, lepe ulice, spomenici, zelenila, sređenost i urednost... nama su obeležja postali ''rustik'' kafići, klubovi u podrumima i skladištima, diskoteke na plutajućim ambarima, razne ''andergraund'' scene i subkulture i gala-socijala arhitektura i umetnost.
Što nije smak sveta, naravno. Nismo ni prvi ni poslednji koji prolazimo kroz to. Samo onda nemojte da se čudite što nas ostatak kontinenta a i sveta posmatra kao neku zabit iz Istočnog bloka s kraja 80ih i početka 90ih. Drugim rečima - kao poslednju zapuštenu rupčagu.