To je tačno i kritika je na mestu! Čisto praktični razlozi. ...
Хвала! Никоме појединачно не замерам (сем онима који имају формалну одговорност и одговарајуће полуге за промене), али, особама с осећајем за језик, културу и државу "чисто практични разлози" нису довољни.
Јесте теже и непрактичније однети отпадак до канте, не паркирати тако да се загради пруга, тротоар, саобраћајна трака, не изразити се бојом на туђем зиду већ на неки други начин, одолети да не зарадиш још 10% нелегалном доградњом спрата, пребацити тастатуру на језик који једино одражава познавање више значајних ствари и одговоран однос према њима ..., али, у збиру тај појединачан напор, одлука и допринос чине разлику између цивилизованог појединца, одговорне заједнице и уређеног друштва, и - оног другог, познатог, што сви критикујемо, али ...
..... .... ....
У архитектури, сем вредности саме зграде по себи, постоји и контекст, амбијент, културна и историјска вредност.
Поред споменутог ризика због обима овог пројекта, ја бих (био) сачувао низ према парку и из неких од тих разлога. Да је он одлично одржаван, изнутра осавремењен, члан низа који је слаб и пропао замењен одговарајућим новим, чак и цео надграђен за спрат у истом духу, не верујем да би ико мислио да је оправдано срушити га. Вредност зграда није велика, али низ, заједно с низом у делу Ресавске према парку, чини две стране предратног амбијента Мањежа који је, мислим, вредан чувања. Немамо много бољег.
Чак и у постојећим дворишним зградама, безвредним по себи, потпуно осавремењеним изнутра и с обновљеном фасадом, могли су да буду станови и пословни простор високог квалитета и цене.
Овде се још не схвата да стан од милион евра, те цене због локације и уређености/опреме, доноси исто пореза колико и пет станова, цела једна мања зграда, од по 200.000 евра, а чувају се амбијент, висина објекта, обим саобраћаја и потребе за паркирањем. Већ сам споменуо да у централном Лондону има некадашњих штала у низу (неретко у имену садрже реч "mews", имале су спрат за смештај послуге) које су сада скупоцени станови јер се налазе у истом, баснословно скупом крају у којем се холивудске звезде утркују да купе стан или кућу. Има их (штала) и у Истанбулу, у уличици испод Плаве џамије (за коње ходочасника у прошлости), сада је у њима низ продавница за туристе.
На крају, овде низ обичних зграда, с високим, трговачким приземљем, у већини наших мањих градова би био репрезентативан:
