Šta je novo?
Od:
Filteri

Славија - Краља Милана - Теразије

Pa nesto bas i nisam odusevljen tom idejom mozda kada bi mi dali jos neke detalje.
 
Meni se za sada svidja. LAi za detalje cekajmo septembar.

Ipak, dve stvarcice, ovako na prvi pogled:

1. objekti na cosku, na samom ulazu u Kralja Milana nece biti sruseni, a ruzni su do zla Boga. Nadam se da ce se u buducnosti tu nalaziti ulaz u podzemne sadrzaje.

2. kod konkursa mi se dopalo sto je predvidjao neku minimalnu izgradnju ispre d zgrade NBS (onaj vidikovac, ako se secate). Mislim da je tu trebalo nesto da se nalazi jer mi je bocna fasada, a narocito prizemlje zgrade NBS i suvise monotono da bi bilo okrenuto ka otvorenom trgu.
 
Kao i neki drugi učesnici foruma ponovo se zalazem za dogradnju palate Albanije. Ona je i sad lepa ali njen odnos sa okolnim palatama nije u pravilnoj proporciji kad se govori o visini. Dogradnjom 3-4 sprata palata bi dominirala i cele Terazije bi izgledale mnogo monumentalnije. Dalje time bi se u nastrozijem centru dobili novi kvadrati poslovnog prostora. I što je najvaznije ceo taj poduhvat bi sigurno bio relativno jeftin.
 
Fontanu na Terazijama treba opet podići i to u onom obliku u kom je bila tridesetih godina. Manja fontana koja je 1975 vraćena iz Topčidera na prostor između Moskve i Balkana ništa tu nesmeta. Ne treba preterivati u tom stilskom čistunstvu po kome dve fontane, iz raznih perioda, ne mogu stajati jedna pored druge.Beograd ima toliko prečih stvari a ne da razmišlja o tome da li su dve fontane suviše blizu. One su na tim mestima stajkale decenijama, istina u raznim periodima, ali sad kad postoji mogućnost da obe budu ponovo na Terazijama treba to i uraditi. Kad je reč o Terazijama ponovo se setim Igumanovljeve palate. Kad će najzad da se na njen vrh vrati vredna i lepa skulptura Slovenca Lojzeta Dolinara koja pretstavlja realistički Simu Igumanova sa decom-siročićima koje je on obilato pomagao uz druga dobra koja je činio. Bez te skulpture palata ruzno izgleda sa onom velikom pločom na vrhu na kojoj je Sima Igumanov siročiće drzao za ruke. Naravno, sada više nema sirotinje pa ni siročića ali treba skulpturu obnoviti da nas potseća na prošlost. Skulptura je postavljena tridesetih godina a demontirali su je komunisti 1950. Njeni delovi su sačuvani i ništa lakše (i lepše) nego da se vrati
 
dedinje":346bl9ny je napisao(la):
Kao i neki drugi učesnici foruma ponovo se zalazem za dogradnju palate Albanije. Ona je i sad lepa ali njen odnos sa okolnim palatama nije u pravilnoj proporciji kad se govori o visini. Dogradnjom 3-4 sprata palata bi dominirala i cele Terazije bi izgledale mnogo monumentalnije. Dalje time bi se u nastrozijem centru dobili novi kvadrati poslovnog prostora. I što je najvaznije ceo taj poduhvat bi sigurno bio relativno jeftin.
Kliknite za proširenje...
Meni se čini da sam negde čitao da se ta opcija ranije ozbiljno razmatrala. Mislim da bi to bilo odlično upakovati zajedno sa rekonstrukcijom cele palate u koju bi bila uključena i ugradnja centralnog klima uređaja kako te aparature ne bi ugrozile fasadu. Kolko ima sada klima po bgd-u na fasadama je užas.
 
Ja sam protiv dogradnje 3-4 sprata na Albaniji.
Ja sam za dogradnju 7-8 spratova na Albaniji. Uz istu fasadu koja sada postoji. kamena obloga. Ko Cikaska Berza.
ja sam za gradnju kompleksa u Miticevoj rupi gde bi najvislji deo na gornjem vrhu placa imao 30 spratova.
ja sam za dogradnju hotela Slavija jos 30 m u visinu. I cela fasada da se preuredi u Ogledalo staklo. Tako jedino nece smetati pogledu na Hram iz Krallja MIlana ulice.
Voleo bih izgradnju kule od 30 st na starom MUP-u ( PLaza)
Nisam za visoku gradnju u Savskom amfiteatru. ( U, stani... nije mi dobro...) Da, u stvari nisam za visoku granju ispod Karadjordjeve..
Nisam za visoku gradnju ni izmedju Sava Centra i Save. Mada to nije ovde tema.
Ja sam za dizanje neke vrste staklenog krova na Rudo 1,2,3 na Konjarniku i za farbanje tih zgrada u belu boju. I osvetljenje istih. Koliko to kosta? Stanari to nece hteti da plate, ali Grad bi mozda mogao to da finansira. Koliko kosta 3 tone fasakrila?
Ove zgrade su prvo sto vidis kad dolazis autoputem sa juga i odvratne su kad im se priblizis.A, najmonumentalniji su kompleks u gradu i na najvisljem mestu. A najodvratniji. Tri zgrade visoke 90 m, a ako se okrece i ako im se nadogradi laka metalna konstrukcija i oblozi staklom ili slicnim transparentnim materijalom, i osvetli, bice ekstra. 3 x 110 m na visini...
kakve veze ima ovo sa Kralja Milana, Terazije? Pa i ove tri se vide sa Beogradjanke...
 
Izazov zvani Slavija
Posle brojnih konkursa koji su između ostalog predviđali pešačke zone, izmeštanja saobraćaja ispod zemlje, visoke kule jedan od najprometnijih gradskih trgova i dalje čeka uređenje

Trg kao inspiracija za velike poduhvate (Foto Tanjug)
Stara boljka glavnog grada, uređenje trga Slavija, još čeka na konačno rešenje, a kako najavljuju stručnjaci do lepšeg izgleda ići će se korak po korak, tačnije blok po blok. Za sada je izvesno da će na mestu sadašnjeg parkinga preko puta hotela „Slavija” biti sagrađene dve poslovne zgrade sa osam spratova, tržni centar sa stepenicama koje vode u podzemnu garažu i stanicu metroa.

Razlozi što na Slaviji još nema širokih pešačkih staza, monumentalnih spomenika, manje automobila, modernih zgrada i vidikovaca koji su bili najavljivani, leže u tome što su prethodni planovi i zamisli bili preambiciozni, objašnjavaju upućeni.

– Slavija se mora sagledati kao celina, ali je nemoguće urediti je u jednom dahu nego se mora raditi blok po blok. Naš program predviđa da svaki investitor može da zaokruži svoju celinu i da je privede nameni nezavisno od njegovog komšije. To je realniji način finansiranja jer danas nemate državu kao jakog investitora – kaže Antonije Antić, direktor Urbanističkog zavoda Beograda.

Osnov za izradu detaljnog plana koji je uradila Antićeva kuća je rešenje sa poslednjeg konkursa iz 2005. godine čiji su autori arhitekte Tamara Petrović i Miloš Komlenić. Antić objašnjava da su se urbanisti prevashodno bavili rešenjem problema saobraćaja, prema kojem bi Deligradska ulica bila zatvorena za vozila, a Beogradska dobila novu saobraćajnu traku prema parku.

– Mitićeva rupa nije razmatrana ovim planom jer nije rešeno pitanje vlasništva nad zemljištem, a nismo se bavili ni prostorom gde je spomenik Dimitriju Tucoviću, ali mislim da će osmišljavanje te površine dati karakter Slaviji – smatra Antić.

Ovaj gradski trg neće moći da dobije dugo najavljivano novo ruho dok se ne reši pitanje saobraćaja i Slavija prestane da bude tranzitna zona – objašnjava Jovan Mitrović, predsednik Saveza arhitekata Srbije.

– Svi koji dolaze iz Kragujevca ili Šumadije moraju da prođu preko Slavije da bi došli do centra grada i to je suština problema. Što se tiče same arhitekture, kako se budu osvajale lokacije sa strane osvajaće se i Slavija kao arhitektonska forma – veli Mitrović.

Slavija je godinama unazad za arhitekte, studente i stručnu javnost bila inspiracija za velike poduhvate i ideje od kojih do sada nije bilo ništa. Tako je 2004. godine planirano da na mestu gde je spomenik Dimitriju Tucoviću osvane spomenik posvećen modernoj Srbiji – cilindrična građevina od stakla iste visine kao i hotel „Slavija”. Autor pobedničkog rešenja sa gradskog konkursa zamislio je da se u objektu izgradi panoramski lift koji vodi na vidikovac sa kojeg bi se Beograd video kao na dlanu. Iako su za stakleni spomenik u čijoj su unutrašnjosti trebalo da budu ispisani stihovi Himne slobode bila obezbeđena novčana sredstva iz gradskog budžeta, i to rešenje je propalo zbog, kako je tada objašnjeno, lošeg prijema u javnosti. Dve godine kasnije, arhitekte „Energoprojekta” videli su Slaviju kao pešačku zonu, a tutnjava automobila, autobusa i tramvaja bila bi spuštena dva nivoa ispod zemlje. Autori koji su osmislili ovo rešenje predvideli su i izgradnju simbola Slavije – kulu visoku 150 metara. Za razliku od ideje „Vavilonske kule” u srcu ovog trga, pobednički rad sa poslednjeg konkursa iz 2005. godine na njeno mesto stavlja sunčani sat. Autorski dvojac tada je osmislio da na platou ispred zgrade Narodne banke bude natkriveni trg. Ispod njega bili bi komercijalni sadržaji, kao i podzemni prolaz do stanice metroa. Ipak neizvesno je da li će sugrađani i ovog puta moći da posmatraju panoramu grada sa Slavije. Prema najnovijem predloženom rešenju na ovoj lokaciji bila bi postavljena skulptura u plitkom bazenu koja bi sa okolnim zelenilom činila moderan trg. Takva arhitektonska celina, nikad viđena na našim prostorima, odgovarala bi, zahvaljujući posebnim senzorima, muzikom na emocije prolaznika.

Antić smatra da od čekanja i odugovlačenja nema ništa i da bi bilo dobro konačno početi sa sređivanjem ovog trga, dok je Mitrović oprezniji i naglašava da je bolje sačekati i dobro razmotriti rešenja jer ono što se loše sagradi, teško je ispraviti.

J. B. – D. M.
[objavljeno: 12/08/2008]
Kliknite za proširenje...
izvor Politika
link http://www.politika.co.yu/rubrike/Beograd/Izazov-zvani-Slavija.lt.html
 
dedinje":2kglyxue je napisao(la):
Kao i neki drugi učesnici foruma ponovo se zalazem za dogradnju palate Albanije. ...
Kliknite za proširenje...
Treba proveriti da li je Albanija po zaštitom Države Srbije. ... mislim na objekat, a ne na državu Albaniju.

Ako je po zaštitom, onda neko nesme ni da je pipne ... opet mislim na samo objekat.

PS. .. Palata 'Albanija 'je pod zaštitom Zavoda, prema tome 'džaba ste krečili'. :)
 
Sta god da smisle za Slaviju, neka raspisu konkurs za ceo kompleks, a izgradnja neka ide tempom kojim hoce. Tu mora da se napravi jedna skladna celina, a ne da za svaku parcelu bude drugi konkurs i da onda trg izgleda neskladno.
 
Ma treba pljunuti pare i dovesti najbolje svetske strucnjake da sa nasim institutima naprave proracune za narednih 20 godina gde i kakva saobracajnica treba da se napravi sto se tice svih aspekata: protok saobracaja, ekologija, itd...onda se zna sta treba da se radi...a do tada koncentrisati novac na tri stvari: spoljni prsten, unutrasnji prsten i pravi metro...
U sve ovo bi naravno bila ukljucena i raskrsnica na trgu Slavija....pa bi se znalo da li bi se radilo ovo podzemno energoprojektovo resenje, nesto drugo ili trece...i nema mozda...zna se sta mora...razmislja se samo o estetici...
 
Suština je da se Slavija mora rasteretiti saobraćaja, tj. da se naprave alternativni pravci - na ovaj ili onaj način. A to se sigurno neće brzo desiti.
 
... колико се само развлачи та прича о славији... а никаког помака нема. једино је она стаклена грдосија од народне банке мало дефинисала тај простор.
 
Devedesetih godina prošlog veka, na onom malom prostoru između nove banke i samog trga Dafina je planirala da podigne novu , omanju ali lepu, zgradu pozorišta "Boško Buha". Nudila je kompletno finansiranje uz uslov da pozorište nosi ime njenog pokojnog sina, dečka od oko 12 godina. Ovo pominjem samo kao kuriozitet naravno da od svega nije bilo ništa. Slavija bi mogla da konkuriše za prvo mesto. Ubeđen sam da nijedna prestonica u svetu nema U SVOM CENTRU takvu grozotu. Smenjuju se drzavna i društvena uređenja, smenjuju se vekovi i milenijumi a ona ostaje kao večito prokletstvo ovog grada.
 
Uz svo postovanje, dedinje, ali Slavija kao trg ili uopste kao urbani prostor je postojala od druge polovine proslog veka, tako da se nisu menjali vekovi, a jos manje milenijumi :)
 
jedan se baš skoro smenio. drugi je prešao u treći.
 
који ли је ово век? :grand:

08.jpg
 
Čekaj, ako su kaldrmisali tek dvadesetih, šta je bilo pre toga? Nije valjda kal i blato, ipak ulica deluje koliko-toliko pristojno... Kad su uopšte počeli da kaldrmišu po Beogradu?
 
pa bila je druga kaldrma... poceli sa kaldrmisu evropskom kaldrmom negde oko 1840-tih, pre toga je bila turska kaldrma... ali tamo nije bilo nista, tj. blato i livade, tako da pretpostavljam da kad je izgradjen trg da je stavljena kaldrma u zadnjoj cetvrtini 19-tog veka.. mogu da proverim kad budem isao u Arhiv ako te bas zanima....
 
ima kod dubravke stojanovic u 'kaldrma i asfalt', mislim da je prvo bila tzv. turska (odnosno krupna) kaldrma sve do recimo kraja 19. veka, onda do I sv. rata mesano kamena i drvena kocka ('evropska kaldrma'), a tek posle masovno asfalt...

ako se dobro secam, prva asfaltirana ulica bila je makedonska i to bukvalno uoci prvog svetskog rata
 
Moje arhivsko istrazivanje sugerise da je evropska kaldrma stavljana od ranije, tj od... 1840-tih...
 
jovanovm":1olyd3cf je napisao(la):
Moje arhivsko istrazivanje sugerise da je evropska kaldrma stavljana od ranije, tj od... 1840-tih...
Kliknite za proširenje...
ako je tako, onda tim bolje. inace, koje su onda ulice prvo kaldrmisali? logicno bi bilo pretpostaviti kralja petra/dubrovacku
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh