Šta je novo?

Славија - Краља Милана - Теразије

Колико год се слагао да је српска култура доста пропатила јер су је разни интелектуалци константно гушили и забрањивали уместо да је подстичу да се развија и оплемењује, толико сматрам да је бесмислено рећи да Србија не може да се развија и учи од Запада. Заправо не само бесмислено већ јако неодговорно и опасно.
Nije to samo do ''srpske kulture'', vec svaka ''kultura'' koja se geografski nalazi u Evropi, a sustinski nije evropska ne moze da racuna ni na sta bolje od postepene eradikacije i zamene boljim - ekser koji strci iz daske ce pre ili kasnije biti zakucan u istu.
Recimo, mrska EU i slicni onako polako, na rate, eradikuju i vlasku i bugarsku i (novo)grcku ''kulturu'', pa je jasno ni da srBsku nece ostaviti za pelcer.
 
Ne može više da se priča o arhitekturi i urbanizmu a da ne krene priča o evroskepticima, štetnom uticaju Rusije i neposlušnosti Srba evropskoj eliti.
Politika je sveobuhvatna stvar koja je prisutna i u najmanjoj pori drustva. Uz to, ko se ne bavi politikom, politika ce se baviti njime.

A sto se tice Evrope, nije rec o EU koja je nastala bukvalno juce (1992), nego o celom antievropskom kursu Srbije koji traje jos od 13. veka, ako ne i ranije.
 
Politika je sveobuhvatna stvar koja je prisutna i u najmanjoj pori drustva. Uz to, ko se ne bavi politikom, politika ce se baviti njime.

A sto se tice Evrope, nije rec o EU koja je nastala bukvalno juce (1992) nego o celom antievropskom kursu Srbije koji traje jos od 13. veka, ako ne i ranije.
Šta je problem konkretno u arhitektonskim stilovima u Beogradu? Npr. postojanje ulica, tj. niza zgrada je prisutno u praistorijskoj Vinči, eto razloga za pitanje, zašto oni nisu usmerili kurs po pitanju urbanizma ka istoku? Zeleni krovovi, neizostavan deo današnjeg trenda u arhitekturi, naročito zapadnoj, su prisutni u gradovima bliskog istoka pre više hiljada godina.
 
Šta je problem konkretno u arhitektonskim stilovima u Beogradu? Npr. postojanje ulica, tj. niza zgrada je prisutno u praistorijskoj Vinči, eto razloga za pitanje, zašto oni nisu usmerili kurs po pitanju urbanizma ka istoku? Zeleni krovovi, neizostavan deo današnjeg trenda u arhitekturi, naročito zapadnoj, su prisutni u gradovima bliskog istoka pre više hiljada godina.
Ne bagatelizuj.
 
Nije to samo do ''srpske kulture'', vec svaka ''kultura'' koja se geografski nalazi u Evropi, a sustinski nije evropska ne moze da racuna ni na sta bolje od postepene eradikacije i zamene boljim - ekser koji strci iz daske ce pre ili kasnije biti zakucan u istu.
Recimo, mrska EU i slicni onako polako, na rate, eradikuju i vlasku i bugarsku i (novo)grcku ''kulturu'', pa je jasno ni da srBsku nece ostaviti za pelcer.

Не знам да ли си био у било ком западноевропском граду у скорије време али пре ће бити да је обрнуто, тј. да све што презиреш у вези балканске културе као заоставштине османске власти све више продире и боји Европу. Од хране преко музике до естетике. Оно што остаје на Западу а што се на проевропском Балкану поправља јесте владавина права и друштвени либерализам што негде и јесте очекивано при мешању и развоју култура - да се узима најбоље од свега
 
@bunanub Kako je onda za ovu temu relevantna tvrdnja o ,,antievropskom kursu Srbije koji traje još od 13. veka, ako ne i ranije''?
 
Samo da se osvrnem na ovaj pomalo komičan post koji je započeo celu diskusiju o "civilizaciji".
- Pariz je uglavnom sazidan pre 150 godina
- Francuzi su Germani koji sa Rimom i Grčkom imaju taman toliko veze koliko i mi koji smo isto sišli iz centralne Evrope po propasti Rima
- Ovo je više kao zanimljivost, ali na našoj teritoriji jeste jedna od četiri prestonice Rima
- Ako se pogleda naša srednjovekovna arhitektura, mogu jasno da se vide vizantijski i italijanski uticaj spojeni autentično u celinu.

Ako bi se napravilo poštujući umetničke principe, ovo bi bilo daleko od kiča. Ovo je deo naše istorije, daleko više od Turaka, a još manje Rusa. Naš "identitet" jeste evropski i to blizak mediteranskim narodima, sa čime se ovaj projekat slaže, za razliku od modernih projekata koji su daleko bliži severnim narodima Evrope.
Мој пост је смртно озбиљан, молићулепо. Комично је веровање да се о културном идентитету може говорити у бинарном коду, као о шаховској партији, па је једина мука проценити да ли играмо црне или беле фигуре.

Него, да се вратимо на дионизијски просценијум у Посавини.

Како назвати предлог да се 1921. године на Теразијској тераси направи колонада коринтских стубова са барокним статуама? Послати тај предлог у години у којој је објављен Манифест Зенитизма, две године након првог лета преко Атлантика и седам година након првих тенкова и бојних отрова... затим, откуцати представку конкурсној комисији на писаћој машини (јер не верујем да су, наустук свем заносу, писали гушчјим пером) - како ли им се прометејске руке нису затресле од толике онтолошке дисонанце...

Постоји разлог зашто су такве колонаде у Паризу аутентичне, али тај разлог није леп. Разлог је - захваљујући технолошкој и војној надмоћи, друштвена елита тог доба је поверавала да је надмоћна и у сваком другом смислу, и да има право да похара културно наслеђе народа које су гледали као дивље, и да их донесу са онога што су они видели као периферију света, у центар, дакле Париз, јер то једино има смисла, да се повежу два блистава тренутка људске цивилизације - период антике и, гле чуда, период чији су они савременици. Репродуковање тог истог наслеђа у локалу подржава читав дискурс, а аутентичним га чини да су друштвене елите тог времена (а и добар део данашњег француског друштва) у њега дубоко веровале и сматрале га једином истином.

Како би, међутим, те исте колонаде биле аутентичне у Београду 1921. године - ми нисмо харали по Акропољу, али бисмо могли да кажемо да су Французи преносећи античко благо на воловским запрегама кроз Посавину изгубили покоји комад, па смо их сачували, помало се и навикли, и пожелели и да их репродукујемо, истини за вољу, више векова касније, када је читав оригинални дискурс који је изнедрио дионизијски просценијум на обалама Атлантика већ доведен до (крвавог) апсурда.

Дакле, кич и малограђанштина су чак и најблаже пресуде, практично видлажабадасекоњпоткивапаионадигланогување.
 
Poslednja izmena:
Мени је ово неопевани кич и малограђанштина.

У Паризу још и некако, кад мало дуне ветар од Петог арондисмана и нанесе пантеонску прашину и мемлу, па да човек поверује да је аутентично, поготову што су Французи до нивоа констипације уверени да су прави, једини и директни баштиници европске антике, па бар та њихова вера даје свему посебан (једини) смисао и шарм.

Код нас би ово тек било следећи ниво гротеске, позоришна кулиса без икакве подлоге и утемељења у идентитету заједнице и времена у које је насађена. Оно чудо у Шапцу је још и кемп, душу дало за концептуалну уметност (ако већ и није плод неког перформанса), али вероватно ни тамо ни тада нису веровали да су следећи корак девице у белим одорама у дионизијском трансу... и после се неко руга Карићу, јој, јој...
U pitanju je spomenik ujedinjenja, ne zaboravimo da je ovo vreme Kraljevine Jugoslavije. Verujem da je ideja nase skulptorke cije sam ime zaboravio na moju sramotu, ukrascu opis spomenika od malo strucnijih ljudi od mene "Гледајући са Теразија Споменик уједињења је главни мотив укупне композиције, он се налазиу њеној осовини (сл. 6). Реч је о коњаничкој композицији са главном фигуром уздигнутог мача, сигурно ујединитеља, кога прате жене и деца. Висина постоља је око3 м, а сама скулптура је висока око 4 м. Хопе и Шенталне остављају споменик да лебди, да се нејасно оцртавака небу, већ му дају фон сачињен од осам стубова постављених на ниску ограду елиптичне основе, у врху повезаних архитравом, фризом, короном и симом, укупневисине око 15 м. Уз стубове су постављене 3 м високестојеће женске фигуре, од којих свака држи по нештоу рукама. Иза споменика је пројектован плитак базенбарокне основе, приближних димензија 22 м х 10 м,чијој се води приступа с неколико степеника, а којије на цртежу означен са бунар. Чини се да је оваквимсценским решењем обезбеђена извесна ентеријеричност простора која гледаоца, намерника, пролазника,приближава теми уједињења на коју се жели скренутипажња. Аутори добро знају да би решење без ове кулисе у позадини захтевало да споменик буде знатно већи,вероватно двоструко, како га небо не би нагризало, атакође знају и да је расположиви простор између „Москве“ и „Балкана“ недовољан за велики споменик"

Valjalo bi da se svi podsetimo kako su Terazije izgledale u vreme kada je ovaj projekat nastao, mada slika nazalost ne mogu da nam docaraju bronzane lavove, mesingane kornjace i mozaik od murano stakla terazijske fontane
Terazije1934.jpg
 
U pitanju je spomenik ujedinjenja, ne zaboravimo da je ovo vreme Kraljevine Jugoslavije. Verujem da je ideja nase skulptorke cije sam ime zaboravio na moju sramotu, ukrascu opis spomenika od malo strucnijih ljudi od mene "Гледајући са Теразија Споменик уједињења је главни мотив укупне композиције, он се налазиу њеној осовини (сл. 6). Реч је о коњаничкој композицији са главном фигуром уздигнутог мача, сигурно ујединитеља, кога прате жене и деца. Висина постоља је око3 м, а сама скулптура је висока око 4 м. Хопе и Шенталне остављају споменик да лебди, да се нејасно оцртавака небу, већ му дају фон сачињен од осам стубова постављених на ниску ограду елиптичне основе, у врху повезаних архитравом, фризом, короном и симом, укупневисине око 15 м. Уз стубове су постављене 3 м високестојеће женске фигуре, од којих свака држи по нештоу рукама. Иза споменика је пројектован плитак базенбарокне основе, приближних димензија 22 м х 10 м,чијој се води приступа с неколико степеника, а којије на цртежу означен са бунар. Чини се да је оваквимсценским решењем обезбеђена извесна ентеријеричност простора која гледаоца, намерника, пролазника,приближава теми уједињења на коју се жели скренутипажња. Аутори добро знају да би решење без ове кулисе у позадини захтевало да споменик буде знатно већи,вероватно двоструко, како га небо не би нагризало, атакође знају и да је расположиви простор између „Москве“ и „Балкана“ недовољан за велики споменик"
Куку мени, па тим горе. Споменик уједињењу у ликовном изразу који глорификује идеологију која нам је само три године раније побила трећину становништва противећи се управо том уједињењу. Као што рекох, кич и малограђанштина је чак блага осуда.
 
Куку мени, па тим горе. Споменик уједињењу у ликовном изразу који глорификује идеологију која нам је само три године раније побила трећину становништва противећи се управо том уједињењу. Као што рекох, кич и малограђанштина је чак блага осуда.
Svako ima pravo na svoje misljenje mada mislim da ne razumes znacenje reci kic i malogradjanstvo, a takodje sumnjam u tvoje kvalifikacije da osudjujes bilo sta. Meni ceo projekat izgleda fenomenalno. Da ne govorimo kako bi se dobro uklopio sa terazijskom fontanom ili cak platformom Dragise Brasovana. Sportski pozdrav
 
Куку мени, па тим горе. Споменик уједињењу у ликовном изразу који глорификује идеологију која нам је само три године раније побила трећину становништва противећи се управо том уједињењу. Као што рекох, кич и малограђанштина је чак блага осуда.
Evo ga jos jedan dokaz srBskog idiJotizma. Barok = KuK monarhija. :ROFLMAO:
 
Evo ga jos jedan dokaz srBskog idiJotizma. Barok = KuK monarhija. :ROFLMAO:
Научи да разговараш тако да не вређаш саговорника, ма колико страсно мишљење имао о теми!

Да, знак једнакости постоји, само је једначина комплексна, па се решење не види на први поглед.

Барок = величање божанске моћи и милости која се спустила на просвећене и духом узорне владаре = божанско право да се божја башта уреди у складу са просвећеним законима узорне монархије, на милост и ползу покорног народа = право, штавише обавеза, да се обрачуна са варварима и дивљацима који се не радују ни тим просвећеним законима, нити тој узорној духовности, него би хтели своје законе и своју узорност (да “цмачу мртваце”, што рече Црњански) = Ка унд Ка

Једначина важи за било коју Западну богомдану империју и њихове варваре по избору.

При том ја не дисквалификујем барок уопште. Горња једначина се примењује на покушај да се барок 1921. године повампири на шумадијским брежуљцима.
 
Барок = величање божанске моћи и милости која се спустила на просвећене и духом узорне владаре = божанско право да се божја башта уреди у складу са просвећеним законима узорне монархије, на милост и ползу покорног народа = право, штавише обавеза, да се обрачуна са варварима и дивљацима који се не радују ни тим просвећеним законима, нити тој узорној духовности, него би хтели своје законе и своју узорност (да “цмачу мртваце”, што рече Црњански) = Ка унд Ка
To u nekom tvom paralelnom univerzumu. A iza svega se kriju skaredni naciJonalisticki kompleksi tipa ''sta nam rade'' - konkretno, rec ''povampirenje'' (sic!) odaje te komplekse.

P.S. ono sto je Austrija svojevremeno uradila u BiH je bio nevidjeni civilizacijski iskorak za tu zabit.
Iz 7. veka su ih bukvalno ubacili u 20. vek, makar i za njihove (magarece) usi.
To sto se raji dobroj i napacenoj iz sve 3 plemenske frakcije nije svidelo - jaka stvar.
 
Poslednja izmena:
To u nekom tvom paralelnom univerzumu.
Тачно, богу хвала па постоји.
P.S. ono sto je Austrija svojevremeno uradila u BiH je bio nevidjeni civilizacijski iskorak za tu zabit.
Кад ти се појам цивилизације своди на хигијену и бонтон, онда си у праву. Барок савршено иде уз ту слику.
 
Кад ти се појам цивилизације своди на хигијену и бонтон, онда си у праву. Барок савршено иде уз ту слику.
I na sve ostalo.

Isto vazi i sada, na primer za ''zlu'' Kinu i njeno ''ugnjetavanje'' i ''unistavanje kulture jadnih'' Ujgura i Tibetanaca.

Tzv. ''kolonizacija'' je neretko u stvari dobra stvar, ma sta god postmodernisticke pahuljice mislile o tome.

Jednostavno, ne moze neko (BiH, Ujguri...) da se nalazi usred civilizacije (evropske ili dalekoistocne) a da zivi na stadijumu pecinskih ljudi. Odnosno moze, ali neka zna da neko drugi (''Svabe'', Kinezi....) to bas i nece dozvoliti.
 
Šta fali ovoj džamiji?
Naopake su sve te kombinacije ''istok-zapad'' , ''ni tamo ni vamo'' i slicno .

I onaj paviljon u Brajtonu iz 19. veka je recimo ruglo, nalazi se usred Engleske, a izgleda kao da je doleteo sa granice Pakistana i Avganistana.
Isto je i travestija kada npr. na Dalekom istoku sagrade nesto u evropskom stilu - ne pripada to tu, bato, pa to ti je.
 
Ja ne vidim kako ne pripada, kada je ceo komšiluk u tom stilu.
 
Vrh