Šta je novo?

Реконструкција Трга Републике

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=635662#p635662:1kis3y0y je napisao(la):
Captain » 02 Јул 2019 05:57 pm[/url]":1kis3y0y]
stf":1kis3y0y je napisao(la):
Ok, doživesmo i da je kružni tok dostojan ukrštanja Zrenjaninskog i Ovčanskog puta pored trga Republike na Beobildu okarakterisan kao dobro rešenje ...

Ipak mislim da na Trgu republike nema puno prostora za neka humanija resenja. Zasto?

Resenje kružnim tokom možda nije najidealnije moguće niti najlepše (mada je to subjektivno) ali mislim da gradu poput Beograda prilici ovakav trg mesovite namene.

Да ме не схватиш погрешно, одлично је размишљати и предлагати несвакидашња решења јер се и најлуђа решења покажу као добра. Проблем са кружним током као таквим јесте то што околни блокови нису дефинисани на тај начин и такво решење изгледа као страно тело. А помаже једино друмском саобраћају на месту где га појавише треба дестимулисати.

Али, кружни ток саобраћаја и кружни ток као физичка раскрсница не морају нужно да значе једно друго. На овој локацији би се можда могао успоставити кружни ток саобраћаја а да се не направи круг. Возила могу да круже и у квадрату, који је овде примеренији облик. Јовин је својевремено предлагао и пројектовао такво решење Славије.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=635662#p635662:1kis3y0y je napisao(la):
Captain » 02 Јул 2019 05:57 pm[/url]":1kis3y0y]
stf":1kis3y0y je napisao(la):
Uostalom trg republike bez automobila bi bio jedno prilicno umrtvljeno mesto. Ipak automobili doprinose nekom urbanom vajbu.
Са овим се слажем. Због тога сам рецимо против пешачке зоне у Краља Милана.
 
Probao sam malo da analiziram saobraćajne tokove i tačke zagušenja za varajantu "po Trgu samo taksi i GSP". Praktično čitav saobraćaj se tada pomera najviše na osu Dečanska - Braće Jugovića, pre svega od tunela do Doma Vojske, što postaje glavna poveznica čitavog niza okolnih ulica čiji se saobraćaj tu sabira. Intenziteti saobraćaja su predstavljeni raznim bojama. Kad se to uradi, ispada da je ispred Doma Vojske ipak bolja raskrsnica od kružnog toka. Iako je u ideji o kružnom toku dobro primećeno da se uklanjanjem svih zgrada iza Staklenca (što svakako treba uraditi) otvara zaista veliki prostor (pogledajte sliku koliko veliki) koji se može iskoristiti za bolje rešenje saobraćaja, pa u tom smislu JESTE zaslužila pohvalu, postoji drugi problem.

Čisto principijelno, kružni tokovi su utoliko pogodniji koliko je ukupni zbir intenziteta saobraćaja na tom mestu manji, a broj ulivajućih ulica veći, a raskrsnice postaju bolje rešenje ako je saobraćaj intenzivniji, a broj ukrštajućih ulica manji. Naime, ako je u najvećem delu vremena zbir svih saobraćajnih tokova po svim trenutno ulaznim ulicama manji od zbira trenutno odlaznih kapaciteta koje nude trenutno odlivne ulice, onda se ulazni tokovi nekako MORAJU usporiti. A semafori na raskrsnicama tada to rade efikasnije zato što sinhronizuju odluke mnogih vozača o trenutku ulaska. I obrnuto, ako je saobraćaj manji, bolje je to prepustiti samostalnoj odluci vozača u kružnom toku, zato što onda nema mrtvog vremena kad je za nekoga crveno svetlo na raskrsnici. Tada sami vozači, svako posebno i svako za sebe, mogu mnogo bolje proceniti trenutno otvorene mogućnosti ulaska u kružni tok (jer tada tih prilika zbog manjeg saobraćaja ima više). A što ima više ulica bolje se koristi vreme, tj paralelizam ulaska u kružni tok na mnogo mesta istovremeno (za razliku od semafora koji moraju puštati samo jedan po jedan ulazni tok, pa svi ostali onda stoje).

Međutim kod Doma Vojske nije u pitanju poslednji slučaj, jer bi intezitet saobraćaja ipak bio prevelik (pa je veće usporenje ulaznih tokova neizbežno), a ima samo tri velike ulce koje se tu ukrštaju. Zbog toga je ovde ipak bolja raskrsnica sa semaforima od kružnog toka.

 
Saobraćajni haos koji postoji i koji će nastati samo dugački tuneli mogu da reše. Plus povećanje cene parkinga za bar 300% u problematičnim delovima grada.
 
Evo mog ranijeg predloga sa ulicama delimično u podzemlju, ispod ploče koja produžuje pešački deo Trga Republike, ali u novoj verziji (ovo je varjanata rešenja trga u kojoj NE ukidamo puni intenzitet saobraćaja sa Terazija i Kolarčeve ka trgu). Bledo plava zona je ploča ispod koje bi bio deo ulica. Ljubičaste tačke su raskršća. Crni polukruzi su tunalski ulazi ulica koje se od tog mesta postepeno spuštaju (ili dižu) na niži ili više nivo ispod ploče. Tako se savladava nagib terena. Ulice i saobraćaj na trgu bi ovako bile većim delom nevidljivi, sem manjeg dela ispred zgrade Jugoeksporta. A pešačka zona bi se bitno povećala, kao i veličina trga. Pri tome ne mora ceo plavi deo da bude pešački plato. Na njegovom jugoistočnom delu se, na mestu srušenih, može napraviti nova velika i moderna zgrada. Recimo centralni muzej kulture i nauke Srbije, opera, tržni centar, šta god bi bilo najbolje na ovako posebnom mestu. Ulice bi tada išle kroz podrum te zgrade. Severozapadni deo plave ploče bi ostao pešački plato koji širi Trg Republike. Tako mu se ispravlja oblik i bitno proširuje veličina. A više nema ni nagiba terena sve do samog Doma Vojske, pa je prošireni Trg sav horizontalan i bolje vidljiv. Istovremeno se rešava saobraćaj, a da ne bude previše vidljiv. Onda ispod ploče i ostatka trga ima mesta i za metro stanicu i još komercijalnih lokala u podzemlju. I za prezentaciju kapije, naravno :)

 
Tada bi Trg Republike, recimo, u nadzemnom delu mogao da izgleda ovako. Mada je to samo jedna od mnogih mogućnosti prostornog rešenja ovog koncepta. Zona intenzivnog saobraćaj bi bila samo neposredno ispred Jugoeksporta i možda zaklonjena drvećem, kao sad. A sve ostalo bi bilo integrisano u celinu i na raspolaganju pešacima (sem retkih taksija i GSP-a u uskoj mešovitoj ulici ka Vasinoj, kako je predviđeno i sada).

 
stf":26cqxi1y je napisao(la):
Али, кружни ток саобраћаја и кружни ток као физичка раскрсница не морају нужно да значе једно друго. На овој локацији би се можда могао успоставити кружни ток саобраћаја а да се не направи круг. Возила могу да круже и у квадрату, који је овде примеренији облик. Јовин је својевремено предлагао и пројектовао такво решење Славије.

Slažem se. Ovo što sam ja skicirao je generalno baš to - samo neka skica, koncept. U suštini onoga što hocu da kažem je da saobracaj treba da ostane na trgu i da treba raščistiti taj blok Staklenac-bioskop Balkan, a ne zagušiti ionako mali gradski trg jos jednom velikom zgradom


Sent from my iPhone using Tapatalk
 

Moram da primetim nesto sad na ovoj slici. Beograd ima dosta otvorenih povrsina - ustvari nedovrsenih trgova.
Trg republike i Trg Nikole Pasica imaju odlicne zgrade po obodima trga medjutim oblik je skroz nedefinisan i tesko da moze da se izvuce bilo kakvo logicno resenje.

Terazije koje imaju oblik ali su na kraju obicna ulica.

Terazijska terasa (od Ekonomskog do Terazija) ima oblik trga ali joj fale dobre zgrade.

Slavija ima oblik trga ali isto kao i terazijska terasa ima potpuni gradjevinski haos.

Studentski trg ima dobar oblik, dobre zgrade medjutim i park pa ne daje toliko utisak trga vec je vise park.

Zeleni venac je svinjac.

Plato oko Hrama opet nema utisak trga zbog dva sakralna objekta i zgrade spc na sred tog prostora.

Bajlonijeva pijaca - ima okej zgrade i haos na prostoru koji bi cinio trg.

Savski trg ima odlican oblik za trg ali mu fali ceo blok zgrada pored bolnice Sveti Sava.

Kad pogledamo sve ovo zaista Beogradu nedostaje jedan ozbiljno uredjen trg, a sve sto se trenutno radi ili se radilo je šminkanje i nikakvo funkcionalno-estetsko ozbiljno poboljsanje. Osim sto je eto - zaista lepse videti popovan trg od asfalntog sa polupanim zardinjerama i osusenim drvecem.

Tako da u buduce bi svakom trgu ili prostoru koji se uredjuje trebalo pristupati sa nekoliko strana:

1. Saobracajna funkcionalnost
2. Kvalitetan prostor za pesake
3. Dovoljno zelenila (ali ne previse)
4. Uredjenje svih okolnih zgrada, sto bi posrazumevalo sredjivanje fasada, uklanjanje nakaradnih nadogradnji, dozidjivanje delova bloka koji fale jer sta vredi npr. sto je Slavija lepo poplocana kada ima 30 kalkanskih zidova koji se vide i sto nijedna zgrada nije u ravni sa zgradom do.

Sve dok se gradski prostori budu uredjivali na nacin “hajde sa zavaramo ljude da smo nesto uradili, a ustvari nismo nista” bice ovako :)


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Ali su zato tako loša rešenja istovremeno i veliki potencijal, jer ih nije prevelika šteta srušiti, a čuvali su prostor za nešto bolje sve do vremena savremenije tehnologije, eventualno više para i trenutka kad je najzad moglo postati jasnije šta nam na nekom mestu ustvari treba.

Treba srušiti ceo blok i napraviti moderniji (recimo stepenasti, sa zelenim tersama, vidikovcima i kafanskim stolovima za fantastičan pogled na Trg sa visine), pa se u njegovim podzemnim i donjim prostorijama može napraviti kvaliteno i proizvoljno složeno ukrštanje čitave gomile okolnih ulica. Ako želimo, čak i u više od jednog podzemnog nivoa, da bi što više izbegli semafore. Mesta da se ide u dubinu ima, a i teren je u prigodnom padu. Ništa od toga ne bi bilo spolja vidljivo, a veliki ostatak prostora ka Pozorištu može biti horizontalna ploča kao proširenja pešačkog dela trga, u kome bi onda saobraćaj bio minimalan. Time je najveći deo problema rešan.

 
Zuma receno ti je vec da je bioskop balkan pod zastitom primi to k znanju ...
 
Нема то везе ако је под заштитом а смета за опште добро треба га уклонити, ипак то је само биоскоп није светиња.
 
Koliko centralnih trgova imamo u gradu? Koliko pravih trgova uopšte imamo? Nije li centralna zona grada u trajnom saobraćajnom kolapsu koji se MORA rešiti? Nije li ideja da stari deo grada bukvalno živi od usluga i turizma, zbog čega se i pretvara u veliku pešačku zonu? Zar to ne znači da je rešenje pristupa toj zoni, dakle saobraćaja, kao i pravljenje apsolutno reprezentativnog centralnog trga kao fokusa svega toga još daleko važnije nego što bi inače bilo? Koji interesi tu onda pretežu? Zaštita jednog starog bisokopa ili sve to zajedno? Status zaštite se može ukinuti ako postoje veći društveni interes.
 
Takav stav samo govori o tvojoj ne doslednosti kod ocuvanja spmenika i kulturnog nasledja grada
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=636167#p636167:37ixb6ou je napisao(la):
Zuma » Čet Jul 04, 2019 3:31 pm[/url]":37ixb6ou]Koliko centralnih trgova imamo u gradu? Koliko pravih trgova uopšte imamo? Nije li centralna zona grada u trajnom saobraćajnom kolapsu koji se MORA rešiti? Nije li ideja da stari deo grada bukvalno živi od usluga i turizma, zbog čega se i pretvara u veliku pešačku zonu? Zar to ne znači da je rešenje pristupa toj zoni, dakle saobraćaja, kao i pravljenje apsolutno reprezentativnog centralnog trga kao fokusa svega toga još daleko važnije nego što bi inače bilo? Koji interesi tu onda pretežu? Zaštita jednog starog bisokopa ili sve to zajedno? Status zaštite se može ukinuti ako postoje veći društveni interes.
I ako sam da se kulturna dobra uvek čuvaju, pa kako god izgledala. Ovaj put se slazem s tobom, ceo prostor robuje jednoj zgradi
 
Ja kad god pogledam, meni ovo sve isto :D Neznatni pomaci a radnika jok.
Screenshot-22.jpg
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=636172#p636172:e2bvlwtw je napisao(la):
direktor » 04 Jul 2019 02:41 pm[/url]":e2bvlwtw]Takav stav samo govori o tvojoj ne doslednosti kod ocuvanja spmenika i kulturnog nasledja grada
Doslednost nije uvek kvalitet i svakako nije jedini. Zašto bi uvek bio slepo dosledan ako je to u konkretnom slučaju loše? Uvek se gleda zbir svih loših i dobrih posledica, pa šta pretegne. Iako opšte principe treba poštovati što je više moguće, izuzeci moraju da postoje.

I dalje u vezi ovoga. Možda ima dosta ljudi koji ili nisu u Beogradu ili nemaju prilike često da prolaze potezom od tunela od Doma Vojske, pa zbog toga ne cene u punoj meri koiiko je stanje tamo zaista katastrofalno, i zašto se saobraćaj i u okolini mora rešiti bolje, a ne pogoršati uređenjem Trga.

Stvar je došla dotle da semafori više skoro i nemaju funkciju jer naprimer zglobni GSP autobus mora da uđe u raskrsnicu iako će ostati zaglavljen na njenoj sredini pre promene svetla. Jer ako to ne uradi, nikada se neće ni ući u raskrsnicu. Naime, saobraćaj se ispred njega čisti toliko polako, da kad bi sa ulazom u raskrsnicu čekao koliko je potrebno da se na suprotnoj strani za njega oslobodi prostor veći od njegove dužine, u međuvremenu bi se ponovo promenilo svetlo, pa bi delimično oslobođeni prostor ponovo zauzeli automobili sa njegove bočne strane. Pa tako nikada ne bi ni krenuo. I to onda rade i svi ostali, pa je i sredina raskrsnice redovno zauzeta zauzeta vozilima koje stoje u mestu.

To nije samo loš saobraćaj, to je već nivo kolapsa u kome ne rade ni osnovni metodi regulacije saobraćaja. Ne može da se kaže da je Trg Republike "sređen" ako i TO nije nekako rešeno. A za to su potrebne i izvesne žrtve, radikalniji i možda kreativniji pristup, i svakako spremnost na investiranje.

Pogledajte prilog 5
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1
 
Pola tih kola tuda ide iz navike a ne sto mora niko nece da se prestela na drugu rutu ...
Kad se okretnica autobusa izmjesti smanjice se i guzva...
 
Београд заслужује велика решења и дугорочна а не мале корекције и реконструкције кратког даха.
 
Pa i nije bas tako. Uprkos opste popularnom stavu na forumu da svi koji voze u centar rade to iz bahatosti i lenjosti, istina je da zapravo mnogo ljudi nema drugog izbora. Mislim ima... da se prevozi fantomskim autobusima na fantomskim linijama, kao ja sad sto sam cekao 32 koja nikad nije dosla iako i red voznje i BusPlus kazu da bi trebalo da dodje...

Btw j... ih letnji red voznje da ih j... Dzukele lenje i nesposobne. Govedja brigada.
 
Ma to su bajke da većina ide kroz centar iz lenjosti. Oni koji ovde žive su već probali sve putanje. Nema baš toliko mnogo toliko glupih. Slao sam šemu glavnih ulica. Za ovaj obim saobraćaja jedino su crvene i plave ulice upotrebljive i podnošljivog kapaciteta, ali su sve već skoro do krajnjih kapaciteta iskorišćene. Obilaženje zelenim i sada zahteva veće vreme, a za iole veći saobraćaj (u slučaju ovde prizivane "promene navika") bi se trenutno zagušile. Pa kuda se to onda MOŽE obilaziti za iole razumno vreme, ako to treba raditi ponovo i ponovo svaki dan? Probajte da ucrtate zaobilazne putanje koji bi primile veći saobraćaj? Nema ih. Ne može se presipati iz šupljeg u prazno.

file.php
 
Имам утисак да трг раде енти из господара прстена.
 
Да би једна градска улица отишла под земљу и изашла из ње треба бар по неколико десетина метара - за постепен силазак и пењање у ниво околине; то није исто као силазак и излазак из подземне гараже који могу да буду стрми јер се ту вози веома споро; тако, нисам сигуран да би такво решење било лако изводљиво на предложеном делу од Ратничког дома према Тргу Републике јер, просто, нема довољно места. Сем тога, трака где се улази и излази се губи за надземни саобраћај и укрштање с другим улицама. Није јасно како би се таква улица улила у Француску и Браће Југовића, а ни како би из Коларчеве сишла под земљу.
...................

Трг Републике данас поподне:







Не видим разлога да се не помери ограда до трећине Трга с ове стране; овако, то почиње да личи на немар према становницима и посетиоцима града:





















 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=636323#p636323:1jwk19vr je napisao(la):
Саша » 04 Jul 2019 11:48 pm[/url]":1jwk19vr]Да би једна градска улица отишла под земљу и изашла из ње треба бар по неколико десетина метара - за постепен силазак и пењање у ниво околине; то није исто као силазак и излазак из подземне гараже који могу да буду стрми јер се ту вози веома споро; тако, нисам сигуран да би такво решење било лако изводљиво на предложеном делу од Ратничког дома према Тргу Републике јер, просто, нема довољно места. Сем тога, трака где се улази и излази се губи за надземни саобраћај и укрштање с другим улицама. Није јасно како би се таква улица улила у Француску и Браће Југовића, а ни како би из Коларчеве сишла под земљу.
Iz svojih prethodnih fotografija vidiš nagib Francuske ulice u delu pored pozorišta. Ta ulica, sa tolikim nagibom, odavno postoji i nije imala problema sa funkcionisanjam. Ni taj njen nagib nije veliki, a on još ide direktno niz padinu, dok bi tunel išao ukoso po njoj, pa nagib mora biti manji. Sem toga, računao sam. Imamo 127 metara da bi se spustili za 5. To je nagib od samo 4%. To nije problem.

file.php


Ulica bi od Kolarčeve ulazila u tunel u bočnoj strani prizemlja nove buduće zgrade na mestu Staklenca, i to na nivou Kolarčeve. Sa druge strane i 5 metara niže bi izlazile dve ulice. Jedna na samom uglu Braće Jugovića i Francuske, a druga na uglu Braće Jugovića i Bulevara Despota Stefana. Mesta ima više nego dovoljno, pa možemo i dodati nove trake ako je to negde potrebno, menjati njihove tačne putanje u podrumu nove zgrade ili ispod pešačke ploče, uglove pod kojima se u podzemlju seku ili pod kojima ulaze u postojeće raskrsnice. U te sitne detalje ne ulazim jer je ovo samo prezentacija ideje, a detalji zavise od mnogih drugih odluka. Poenta ideje je bila samo da se pokaže, ako se sruši Staklenac i sve stare zgrade u bloku oko njega, dobija se dovoljno mesta i po širini i po visini za fleksibilnost i razna moguća rešenja u dva (ili čak više ako treba) visinska nivoa, dok pešački deo Trga Republike postaje mnogo veći, njegov oblik pravilniji, sadržaj bogatiji, a on skoro oslobođen saobraćaja.

 
БГ-у би завршило посао и само равнање са остављањем постојећег саобраћајног решења. Минимализам са два споменика, на сваком острву по један, један мањи и један већи.
 
Vrh