Šta je novo?

Реконструкција Трга Републике

Zuma kao po obicaju pretjerujes za sve pare tebi je izgleda lakse skoniti sat nego baste kafica koje vise smetaju a mobilnije su
Treba postaviti pitanje kako je i zasto sat tu dospio bas na to mjesto
I napenalit odgovorne sto ne fukcjonise
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=570708#p570708:2e63yycp je napisao(la):
stf » 28 Sep 2018 06:47 pm[/url]":2e63yycp]Ако је неки елемент простора током времена постао довољно "битан" да га становништво масовно користи у одређену сврху, он је постао део душе једног града. У поређењу са тиме, лична перцепција естетике, уклапања или потреба за лењир урбанизмом је потпуно небитна.

Ali zasto ga cuvati po svaku cenu ? Neki se nalaze kod sata, a neki kod spomenika, ocigledno je da ce se nazalost neki treci nalaziti kod temelja Stambol kapije.

I za to postoji opcija, raspise se konkurs za novo idejno resenje sata, ovaj se premesti i postavi se novi (prikladnijeg dizajna za istorijski centar) :vops:
 
Sat je tačno na prolazu, ne slaže sa ničim na Trgu, ništa se ne gubi ako se preseli, a upravo je sada prlika da se to jeftino uradi. Pa ge je tu onda preterivanje?

Ustalom pogledajte, da li je baš neophodno da ljudi moraju da prolaze kroz ovaj tunel:

 
Sat je odvratan kao silovitelj ambijenta
nikada se nije uklapao u okruženje koje ima tako duboku prošlost (baš kao i staklenac)
Ne mora sat da se baci ,
uklopljiv je na vecini lokacija koje su izgradjene od pre 20 god. pa na ovamo ....
Ništa nije večno te njegova selidba
ce obradovati mnoge
neke što se uklanja sa trga a neke dr. gradjane što se baš u nj. kraju postavlja
:sesir:
 
Zna li neko gde se tacno nalazila Stambol kapija?
 
Сат је апсолутно сувишан и неадекватан и кич на том месту без обзира колико је никлован или инокс челик како се већ то зове, постоји милион места у Србији којима би много значио више.. нпр. Аеродром, Ж.Станица.. на изласку из града, на аутопуту.. неки други град да добије поклон од БГ што да не.. Чачак има велики трг поред оне велике библиотеке дома културе у стаклу ето ту би био леп моменат.. али овде где је сада заиста не не и не.
 
Mnogo vaznija od sata je Stambol kapija. Sat je ispod prosecan dizajn iz vremena posle Slobe. Meni je svojevremeno bilo neshvatljivo da neko stavlja na trg sat, a sat na Narodnom Muzeju ne radi. Istovremeno, na najznacajnijem trgu u gradu potpuni urbanisticki raspad, cak i divlja gradnja itd.

Meni je mnogo privlacnija ideja da se Stambol kapija obnovi. Uklanjanjem kapije uklonjen je vazan sloj Beograda, i vazan simbol. Kapija je svojevremeno uklonjena jer je bila prepreka urbanizaciji tadasnjeg Beograda.

Nije cudo sto mediji cute o Stambol kapiji. Ne mogu da verijem da tabloide ne zanima 3d radarski snimak epicentra Beograda. Izgleda su dobili nalog.
Jer bi svaka debata usporila projekat, napravila probleme, i mozda bi neko poveo pricu o tome da ne cuvamo ono sto svi pismeni narodi cuvaju.

Cak nisu (propisno) uradili ni arheoloska istrazivanja sto po zakonu mora da se uradi. Mozda su sve zalili sa dve tri cisterne betona, da prica ne moze da se vrati u rikverc.

Ni zemlja ni vlast ne moze da bude bolja od naroda, pa ni glavni trg.
Hvala AstroD
Zanima me tacna lokacija SK.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=570765#p570765:1dzdnumt je napisao(la):
direktor » 28 Sep 2018 08:26 pm[/url]":1dzdnumt]Zuma kao po obicaju pretjerujes za sve pare tebi je izgleda lakse skoniti sat nego baste kafica koje vise smetaju a mobilnije su
Treba postaviti pitanje kako je i zasto sat tu dospio bas na to mjesto
I napenalit odgovorne sto ne fukcjonise

Odgovore kako i zašto je sat dospeo baš na to mesto treba traziti u činjenici da je tada na vlasti u Beogradu bila korumpirana SPO vlast sa Spasojem Krunićem kao gradskim arhitektom na čelu.Ne bi me čudilo da je Delta častila da bi dobila baš tu centralnu lokaciju za svoj "poklon''.Taj SPO i Dana i kompanija bukvalno su uništili Beograd bili su gori i od Miloševića ma koliko to teško bilo.
A zašto ne radi ..daj boze da je razlog to što nameravaju da ga sklone pa da ne bacaju pare bez veze. :D
 
Reč je o jedinom javnom časovniku na teritoriji grada Beograda, a “Milenijumski sat“ na Trgu republike je kompanija “Delta holding“ 1999. godine poklonila Gradu Beogradu.

:arrow: https://www.b92.net/info/vesti/index.ph ... id=1337505


Odgovore kako i zašto je sat dospeo baš na to mesto treba traziti u činjenici da je tada na vlasti u Beogradu bila korumpirana SPO vlast sa Spasojem Krunićem kao gradskim arhitektom na čelu.Ne bi me čudilo da je Delta častila da bi dobila baš tu centralnu lokaciju za svoj "poklon''.Taj SPO i Dana i kompanija bukvalno su uništili Beograd bili su gori i od Miloševića ma koliko to teško bilo.

Tako je. Ono je bio neviđeni Š L J A M koji je urnisao Beograd. :evil:
I ne samo Beograd...
 
Direktore, napenali ovu firmu za neodržavanje sata: :mrgreen: :lool:

:arrow: http://www.service.co.rs/ekskluzivno.html

Mi održavamo "Milenijumski Sat" na Trgu Republike u Beogradu
Preduzeće EXIL DOO u saradnji sa DELTA Holdingom je preuzelo na sebe tekuće održavanje DELTA SATA nazvan “Milenijumski sat” koji se nalazi u Beogradu na Trgu Republike i omogućava našim gradjanima uvek i sa velikom preciznošću tačno vreme, datum i trenutnu temperaturu.
 
Мени је тај сат естетски увек био у неком Карлеуша фазону. Има брдо места по граду где би лепо послужио, разни терминуси јавног превоза, успутна стајалишта међуградског превоза...
 
Onaj tekst iz NIN-a je teško čitljiv zbog nekog problema sa Srpskim slovima, a ipak detaljan, pa ga evo u ispravljenom obliku.

Javni sat, koji je ovih dana postavljen na Trgu Republike, upravo izaziva slične lokacijske i likovne nedoumice.
Izbor njegovog položaja na pešačkoj površini desetak metara od kafea "Kod spomenika" na pravcu prema "Gradskoj kafani" nema valjanog objašnjenja. Pre svega, tu smeta pešacima koji se provlače između oslonaca rešetkastog postolja, a zatim i njegova sagledivost ovde ima dosta nedostataka. Dobro izrađeni i osvetljeni digitalni brojčanici okrenuti su prema zonama sa manje pešaka, a stranama gde je njihov protok veći, usmereni su nesrazmerno mali klasični časovnici. Bliske krošnje drveća takođe umanjuju vidljivost sata, posebno sa vrlo frekventnog raskršća kod "Ruskog cara". Na prostornom planu, visina cele konstrukcije od 11 metara donosi Trgu novi istureni likovni detalj koji stavlja u podređeni položaj spomenik Knezu Mihailu. Podizanje tako velikog, makar i rešetkastog, postolja za relativno mali sat, doista je teško opravdati.
Neokonstruktivistički dizajnerski pristup, uz upotrebu hromiranih metalnih elemenata, ne pristaje postojećem arhitektonskom okruženju i, posebno, parternom uređenju sa kandelabrima stilskog porekla sa početka veka. Mogući protivstav da i naši dani treba da utisnu Trgu neko savremeno obeležje, traži ipak drugačije, daleko inventivnije rešenje.
Što se same lokacije tiče, Trg je pružao i druge, smatramo povoljnije mogućnosti. Fasada zgrade Privredne komore, gde se nalazio izgoreli Insin sat, bila je, na primer, daleko pogodnije mesto. Beograđani su već navikli da tu pogledom očitavaju vreme, a slobodna zidna površina bila bi prikladna podloga za maštovitu kreaciju. Ako se ipak želeo novi samostalni sat, onda mu je parkić ispred Tržnog centra davao priliku za manju nametljivost a veću sagledivost.
U realizovanom projektu čitava izvedena konstrukcija podseća na skelu za privremeno obeležavanje prigodnog događaja, i, kao takva, privremena, imala bi opravdanje. Nad njenim predviđenim trajnim ostajanjem stoji, međutim, veliki upitnik.

NIN 02.12.1999. http://www.nin.co.rs/1999-12/02/10648.html
 
Jedan mali problem i sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture, i sa radovima, i sa ovakvim vestima je da naravno niko nije bio "iznenađen" da će naići na Stambol kapiju pošto se za to odavno znalo. Isto kao i za činjenicu da su zbog kapije i zabrane gradnje u okolini stariji slojevi zemljišta na trgu veoma malo uznemiravani, pa je čitav trg skoro sigurno pravi arheološki zlatni rudnik za istoriju Beograda. Zbog toga je geomagnetsko snimanje prostora razumljivo i opravdano. Međutim celog prostora trga, a ne samo pozicije Stambol kapije. Problem je u činjenici da su radnici već, pre Zavoda, položili betonsku osnovu i provukli dve dugačke cevi za kišnicu. Pri čemu jedna od njih ide tik do prve arheološke sonde kapije. Iako je snimanje trebalo uraditi pre segmentacije prostora ovim cevima, kad je čitav bio očišćen od površinskih instalacija i nasut šljunkom, PRE polaganja cevi. I zašto su te cevi položene praktično do same lokacije Stambol kapije iako su radnici gradilišta lepo videli da je tu arheološka sonda, dok drugi radnici, oni iz Zavoda, makar prolaze tu svaki dan na putu do posla, pa svakako uvek znaju šta se radi? Hoće li se cevi sada, ako se pokaže da je tu, ili bilo gde na trgu, potrebno kopanje, ponovo vaditi i zatim razbijati njihova betonska osnova?

Šta je dakle Zavod do sada čekao i zašto je počelo betoniranje, a cevi položene, PRE nego što su arheolozi završili sa snimanjem, ispitivanjem i izborom lokacija koje potencijalno sadrže vredne nalaze, koje treba otkriti pre bilo kakvih radova na čitavom ovom zemljištu? Čak su i sada "obustavili radove" SAMO oko svojih prvih sondi i na mestu Stambol kapije, iako ne znaju čak ni šta bi oko nje same moglo biti, a kamoli znaju šta je na ostatku trga. U čemu je problem da se sada, kada je sve otkopano, napravi par istraživačkih sondi i na DRUGIM mestima gde snimanje pokaže da ima nešto interesantno? Sve je otkiveno, pa brze istraživačke sonde nisu nikome problem ni veliki trošak budući da je arheološki sloj na bednih 20 cm od površine, što mogu bukvalno iz zezanja da iskopaju i studenti? Mislim da bi se radovi na ČITAVOM TRGU morali obustaviti sve do interperetacije geomagnetskog snimka kompletnog oslobođenog prostora trga, AKO je uopšte snimljen ceo trg (ali verovatno jeste pošto bi to ipak bilo previše glupo). Nama razloga da analiza snimka oduzme više od par dana, pa se onda radovi mogu nastaviti gde god nema ničega, a ostale lokacije brzo ispitati pošto verovatno nisu duboko. Bivša glavna gradska kapija i kasnije Pozorišni trg je previše dragocen prostor za kulturu i istoriju Beograda da se ovakva izuzetna šansa propusti tobože zbog "brzine", iako istovremeno NIJE problem da radovi traju veoma dugo zato što radi svega par radnika? Ako brzina može biti diktirana sa ovako malo radnika, može se uraditi i pošteno arheološko ispitivanje kakvo ČITAV ovaj prostor zaslužuje, a ne samo Stambol kapija što je izgleda trenutna namera. Oko toga se sigurno niko neće buniti.


Na slikama vidite da su pre istraživanja već iskopani rovovi (i to do same arheološke sonde), položen beton i zatim cevi za kišnicu. Zašto?

file.php

file.php
 
Ispred Stambol kapije je postojao duboki rov širok 30-40 metara, dakle taj rov je zauzimao najveći deo današnjeg Trga..Pošto je zatrpan krajem 1860-ih, ne vidim šta bi spektakularno arheolozi mogli da iskopaju..
 
Treba da otkopaju zatrpani rov, pa da puste vodu i naprave reku usred grada, pa kaskade, vodopadi, vodoskoci... :D
 
Vox91":1rvzpxan je napisao(la):
Ispred Stambol kapije je postojao duboki rov širok 30-40 metara, dakle taj rov je zauzimao najveći deo današnjeg Trga..Pošto je zatrpan krajem 1860-ih, ne vidim šta bi spektakularno arheolozi mogli da iskopaju..
Školjku od Fiće, staru veš mašinu...
Samo đubre i moguće mnogo kostiju

Послато са SM-G800F уз помоћ Тапатока
 
А не не. Нема истраживања више! Хтели сте обележавање стамбол капије - добићете га! Ту историја стаје, 1800 година претходне и заиста наше и заиста вредне историје на том месту је занемарљиво.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=571077#p571077:3d8scsuc je napisao(la):
Vox91 » 30 Sep 2018 10:54 am[/url]":3d8scsuc]Ispred Stambol kapije je postojao duboki rov širok 30-40 metara, dakle taj rov je zauzimao najveći deo današnjeg Trga..Pošto je zatrpan krajem 1860-ih, ne vidim šta bi spektakularno arheolozi mogli da iskopaju..
Taj rov je pored kapije imao prlično komplikovan oblik, a trenutno nije tačno i sa sigurnošću poznat ni taj oblik ni njegove granice. Postoje samo neprecizni opisi, pretpostavke i približne skice. Zatim, sa unutrašnje strane kapije nije uopšte postojao rov, a sa spoljašnje strane kapije i sa druge strane rova nedovoljno tačno poznate širine TAKOĐE nije bilo rova, nego je pravio jednu vrstu odbrambenog ostrva i nasipa na njemu da se kapija ne može gađati topovima pod pravim uglom na nju. Tako da svo to zemljište gde nije bilo rova nije uznemiravano. Pa je onda u taj rov mnogo godina, tokom čitavog njegovog postojanja, bacano sve moguće, pa je zapravo baš on potencijalno nalazište ogromnog niza verovatno neočekivanih upotrebnih predmeta, a možda i važnih ostataka drugih starih građevina kojim je posle zatrpan (verovatno i ostataka rušenja same kapije, jer zašto bi ih vozili dalje ako već imaju iskopanu rupu pored nje), a ne samo temelja starih nasobina, kao ostali prostor. Ko zna šta je sve bacano samo sa mosta u vodu, dakle baš ovde na trgu, pošto su kroz kapiju svi morali da prođu. Tako da je sve to arheološki interesantno i bogato nalazište.
 
Evo novih vesti.

DA li su ostaci otkriveni na gradilištu prilikom rekonstrukcije Trga republike zaista bedemi Stambol kapije, stručnjaci će tek da utvrde! Pošto su delovi nađeni 15 metara dalje od mesta gde se pretpostavljalo da se nalazila kapija kroz koju se ulazilo u omalenu varoš Beograd, niko ne želi da daje prerane zaključke.

Nalazište je ograđeno i obezbeđeno, a, kako nezvanično saznajemo, na gradilištu su u toku snimanja georadarom, kako bi se istražio i ispitao prostor. Ostaci bi tek trebalo da budu otkopani.

- Napraviće se široki iskop, deset puta deset metara, pa će tek onda na teren izaći arheolozi Zavoda za zaštitu spomenika. Oni će se baviti sitnim čišćenjem, kako bi tačno utvrdili o kakvoj građevini je reč, da li datira iz rimskog doba ili srednjeg veka. Taj posao može da traje nekoliko dana, ali i čitav mesec - saznaju "Novosti" nezvanično od stručnjaka.

Kad se struka uveri da su otkriveni ostaci zaista delovi porušene Stambol kapije ili neka druga austrijska ili turska građevina iz tog perioda, što je takođe moguće, znaće se šta će biti sa onim što je otkopano. O ovim ostacima će se sigurno pisati naučni rad za buduća pokolenja, kako bi naši potomci tačno znali šta je u pitanju i gde se nalazi. Druga mogućnost je da se arheološke iskopine izmeste i prezentuju javnosti na nekoj drugoj lokaciji.

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... i-georadar
Radnici kompanije Strabag koji rade na rekonstrukciji centralnog trga u prestonici naišli su nedavno na ostatke bedema ispod Trga, a radnici Zavoda za zaštitu spomenika trenutno rade "širok otkop" i oni će utvrditi iz kog perioda potiču bedemi

Ako se utvrdi da se ispod Trga Republike u Beogradu, na kojem je u toku rekonstrukcija, nalaze ostaci Stambol kapije, taj deo iskopine biće zaštićen i prekriven staklom kako bi građani mogli da vide ostatke tog kulturno-istorijskog nasleđa glavnog grada.

Govoreći za TV Prva, zamenik gradonačelnika Goran Vesić kaže da niko ne zna tačno gde je bila Stambol kapija, a procena je, navodi, da se Kapija nalazila između Narodnog pozorišta i spomenika Knezu Mihalu.

Podsetio je da je kapija srušena 1866. godine i da ju je srušio Knez Mihailo Obrenović.

Radnici kompanije Strabag koji rade na rekonstrukciji centralnog trga u prestonici naišli su nedavno na ostatke bedema ispod Trga, a radnici Zavoda za zaštitu spomenika trenutno rade "širok otkop" i oni će utvrditi iz kog perioda potiču bedemi.

Pretpostavka je, kaže Vesić, da su bedemi ostaci Stambol kapije.

Kada se uradi "široki otvor" i ako se utvrdi da su u pitanju ostaci Stambol kapije, plan Grada je da delovi Kapije budu očuvani.

- Vodimo računa o očuvanju naše istorijske baštine. Prema prvom projektu, na mestu gde je bila Stambol kapija, trebalo je drugačijim kockama da se obeleži mesto i trebalo je da postoji mala tabla na kojoj piše šta je Stambol kapija, da podseća ljude da je tu bila glavna kapija na ulaz u Beogradsku tvrđavu - rekao je Vesić.

Ako se ispostavi da su zaista u pitanju ostaci bedema, deo bedema će, kaže, biti konzerviran, kako bi građani koji dolaze na Trg republike mogli da ga vide.

Pronalazak ostataka bedema, navodi Vesić, ne remeti radove na rekonstrukciji.

http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/29 ... -republike

Vesić je bio u obilasku radova ovo su njegove fotografije:

Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 4

Pogledajte prilog 1
 
Zuma taj plitko ubetonirani rov sa kanalom za kisnicu vrlo lako moze da se ukloni ako bas bude potrebe .
Opet dramis i pretjerujes bez potrebe bolje da ostave to da neko radi prilikom sledece rekonstrukcije za 30 god manja moguca steta...
 
Kako ti nije dosadilo da imaš razumevanja za toliko grešaka i propusta? Da, može sve da skine, pa hajde ponovo, a može i za 30 godina, ali ZAŠTO, i dokle tako?

A beton i cevi su znak da na ovako važnoj i obećavajućoj lokaciji nisu ni nameravali da ispituju ništa drugo sem par kvadratnih metara gde je bila crvena traka, i ZATO su cevi važne, kao ZNAK te namere, ma koliko beton ispod njih bio debeo. Pa bi se radovi i nastavili sa JOŠ cevi i betona samo da nisu nabasali na ovoliko velike ostatke. Što je bilo trivijalno predvideti, ako je već i meni kao amateru palo na pamet da bi prostor glavne kapije i bez zgrada trebao biti arheološki veoma intereresantan, što sam i napisao pre par nedelja. Znači, istorija Beograda je ipak vredna makar par poruka prosto zato što je simtomatičan pristup koji ne vidi koliko je za našu kulturu velika šansa podizanje pločnika sa Trga Republike. Već smo se zauvek, i u ime svih budućih generacija oprostili od nalazišta ispod TC Rajićeve, a tek naš čeka mogući gubitak nalazišta ispod Studentskog trga. Zar je uzaludno dramljenje i preterivanje skrenuti pažnju na ovakve stvari? Neće ovo biti poslednji radovi u starom delu grada.
 
Vrh