Šta je novo?
Od:
Filteri

Реконструкција Трга Републике

Vasina će valjda imati jednu traku po pravcu. Ali to tek pošto se izmesti okretnica sa St. Trga. Tako je barem bila priča do skora.
 
Ja i dalje ne kapiram da neko nalaze rekonstrukciju Trga Republike a da se to ne radi kad budu tuda proterali Metro.
Znaci uradice Trg i morace da iskopaju sve to ponovo kad budu radili metro.
 
To je samo dokaz da je metro na dugom štapu ma koliko vlast pričala bajke o početku gradnje 2020...Trg je veliko ruglo i treba ga što pre srediti, a metro ko dočeka-tamo negde 2035+++
 
A možda je opet posredi ona blesava priča ''to je privremena rekonstrukcija'' (jednog od najvažnijih trgova u gradu)...
 
Ne znam, u Beogradu još ne mogu da zamislim izgradjen metro. Sa ovakvom vlašću, sa ovakvim stanjem u državi-to meni deluje veoma daleko i apstraktno. Pa nisu u stanju da poprave pločnike i srede podzemne prolaze, a gradili bi metro..
 
spatiotecte":2mwemw95 je napisao(la):
Ja i dalje ne kapiram da neko nalaze rekonstrukciju Trga Republike a da se to ne radi kad budu tuda proterali Metro.
Znaci uradice Trg i morace da iskopaju sve to ponovo kad budu radili metro.
Kliknite za proširenje...


Sta te cudi? Pa oni su rekonstruisali novoizgradjeni plato odmah posle izgradje, BNV su prekopali i napravili po par puta.

Mene ova odluka cak i najmanje cudi. Trg vapi za koliko toliom rekonstrukcijom, sramota je na sta lici. A i da budemo opet relalni metro pre 2021. nece biti ni na papiru.


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Не видим ни један једини разлог због чега не би постојао дрворед са дрвећем у фиксним жардињерама као у Кнез Михајловој и другим улицама пешачке четврти, дуж палате Реунионе и Дома штампе. Кад већ сматрају да су острва са цветним лејама сувишна и ничему не служе, бар са још мало дрвећа би могли да ублаже празнину која ће ту ускоро да одјекне. Мада није ни јасно шта је корисније растиње или аутомобили. У сваком случају јасно је за кога мора да има места без обзира на последице, а чему нема места, без обзира на сву корист и ...лепоту.

Испрва је изгледало нејасно где ће се уденути тих триста квадрата травњака, али ипак сам сазнао где ће бити.Поред, а не на тргу.
 
Orezali su drveće ispred Muzeja? Sad tek ne liči ni na šta, to treba izvaditi i presaditi u neki park, a tu posaditi nešto nisko i kultivisano.
 
Bolje izgleda sada, verovatno ce pri rekonstrukciji posaditi nova stabla.
 
Ili će ih ovako oštrickana ostaviti da venu kao ona dva-tri trupca ispred Pevca..
 
Možda su to neke pripreme za predstojeće radove na Trgu. Mislim ne znam, možda i lupam, ne razumem se. Ali rečeno je da će uskoro sve to da se menja.
 
Да ли би неко, и још надлежан, могао да у том музеју мало уреди било коју слику тако што ће да мало брише или досликава. Наравно да је то још увек незамисливо, али делима природе која нико од људи не може да ствара, чак ни једну једину травку, може да се ради све.Како изгледају предели на обалама или улични дрвореди заклоњени разним скаламеријама ?

Та стабла, тек олистала су била сасвим складна, пуних крошњи које још увек нису заклањале здање, а сада је потребно неколико година да се таква крошња обнови. Или је то само припрема за њихово уклањање на радост појединих бораца за видљивост фасада .

За разлику од тих стабала на тргу која су већини приметна, пре неки дан је посечено шест стабала на Калемегдану у једном углу изнад стазе на коју се паркирају аутобуси. Пошто има још стабала на том месту изгледа да се ништа битно није променило, али како су потребне деценије да таква стабла израсту, ако се тим темпом уклањају, питање је колико ће тих лепих вишедеценијских стабала остати на Калемегдану и Београду, јер је у последњих петнаестак година свуда уклоњен велики број старих, али питање и да ли пропалих стабала. Ако је толико стабала пропало, како то да баш она која су законом заштићена никако да исто тако пропадну као храст на Цветном тргу и платан у Топчидеру, иако су поред изузетно прометних улица ?
 
Da, drveću u gradu može da se radi sve što treba-naravno od strane stručne ruke, kako bi ta drveća kao zdrava oplemenjivala i ulepšavala gradski prostor. Da u ovom gradu, tj. u Zelenilu rade stručnjaci i ljudi sa smislom za uredjenje javnih prostora i pejzažnu arhitekturu-takvo drveće ispred Muzeja ne bi nikada ni bilo posadjeno, jer je na takvom mestu potpuni višak. Ovako, pošto se ovde drže onog Zmajevog načela-ulice nam liče na džungle, to malo lepih zgrada se obavezno zakloni nekom prašumom, ali se zato parkovi u kojima treba da bude visokog drveća-obavezno krče i čerupaju jer je to tako-logično u glavama nadležnih. Neka se gospoda prošetaju malo do Beča pa da vide kako izgleda zelenilo u normalno uredjenom gradu. Što se mene tiče, zelenilo obožavam, bilo da je drveće, bilo da je cveće, ali mi je još draži red i uredjenost svake vrste. Zelenilo je u gradu neophodno u velikim količinama, ali lepo planirano-od mesta gde se sadi, vrste itd. To je odlika uredjenog grada. Ko voli divljinu, šumu, planinu-a ja ih prvi obožavam-Avala je prva stanica, a onda cela naša lepa Srbija.
 
Да стварно толико волиш природу како се представљаш, никада не би посегао за фразом тог типа, коме је до природе нек иде у планине. Жао ми је због тога, али тако изгледа.
 
Ruku na srce, dosta se sadi u Beogradu u zadnje vreme. Problem nije kvantitet, nego raspored. Jer pešacima i prolaznicima ne znači ništa 20 novih posađenih drveća na zelenoj površini ako oni treba da hodaju po užarenom kamenu i suncu. E tu sad dolazimo do one večite rasprave sa teme o Cvetnom trgu, koliko zelenila na javnim prostorima je ok, a koliko je previše. Samo što neki zaboravljaju da Srbija već uveliko prelazi iz kontinentalne u mediteransku, te da od aprila do oktobra više nije svejedno da li je na nekom otvorenom prostoru hlad na svakih 10 ili 100 metara.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=539252#p539252:3k4jpzze je napisao(la):
ГЛАС ПРИРОДЕ » Ned Maj 20, 2018 5:23 pm[/url]":3k4jpzze]Да стварно толико волиш природу како се представљаш, никада не би посегао за фразом тог типа, коме је до природе нек иде у планине. Жао ми је због тога, али тако изгледа.
Kliknite za proširenje...
Ne, ne-ne čitaš me i ne citiraš pažljivo, rekao sam-ko voli DIVLJINU da ide u planine. Priroda i divljina nisu isto, kao što ne može biti isto zelenilo u gradu i u "slobodnoj" prirodi i planini. Ma obožavam zelenilo, Glasu prirode, ne brini-jednom mi je drugarica iz gimnazije, kada smo prvi put prelazili preko Mosta na Adi i komentarisali onoliki beton, rekla nešto u fazonu-znam, svidja ti se kako most izgleda, ali bi ti na njega posadio neko drvo kakav si..xexe :sesir:
 
Поштеди ме вербалне акробатике, а мосту не треба дрво,као што нам није требао мост на том месту.
 
Nije verbalna akrobatika, nego si ti toliko ostrašćen da mi imputiraš nešto što nisam rekao, a što bi ti voleo da jesam, kako bi opravdao svoj ostrašćeni stav. Znam ja dobro šta pišem-da, zelenilo je u gradu potrebno u velikim količinama, ali to treba stručnjaci da sade, projektuju i održavaju. Gradovi i zelenilo u njima nam ne liče ni na šta upravo zato jer oni koji o tome odlučuju razmišljaju kao ti. Problem je što je takvo mišljenje adekvatno za jednog laika, ali za pejzažnog arhitektu i odgovornog u Zelenilu je pogubno. Uostalom-kao što i rekoh, samo pogledati kako izgleda zelenilo u gradovima poput Beča i sve će se samo kasti..ovakve diskusije su besmislene..
 
Бесмислено је поредити Беч и Београд. Али све до овог века , Београд је имао и предност у нечему чега по Европи није било. Али сада смо то изгубили, а нисмо постигли уређеност Европских размера, иако имамо четири врта из 19. века који нису настали много касније него први јавни вртови у Европи, али и свету.

Најзад имали смо и одлична решења вртних тргова из осамдесетих година, памтим Трг Републике, Пашићев трг и Славију пре осамдесетих и знам колико је увођење вртних површина, водоскока и тржних центара донело радости и изменило расположење у Београду. Зато није свеједно да ли има природе у врту или на тргу, битно је да је доступна људима, а трговима је увек у сва доба године пролазило више људи него вртовима.И управо захваљујући људима који су нам даровали такве тргове, можда данас имам таква схватања .

Истина нисам завршио шумарски факс, али зар је потребна диплома да се схвати значај и лепота дрвета на било ком месту, а посебно на једном тргу којим још увек пролазе и моторна возила и људи ? Ето ја нисам завршио шумарске школе,још увек идем у школу другачије врсте, али бар сам научио да пишем, за разлику од стручњака који имају школе и добре плате, али не пишу и не раде више да имамо здравију и лепшу животну средину и напреднији град.
 
Otkud sad tolika želja da se tramvaji vrate na trg republike? Videli su na starim slikama da je tramvaj nekada tuda išao pa im sad pade na pamet da bi mogao opet. I to je jedini razlog. Osim ogromne investicije šta će se time posebno dobiti? Tramvaj je ideajan za NBG. Trolejbus je mnogo pokretljiviji i fleksibilniji. Svi znamo da on može neku prepreku da zaobiđe bez problema. Kod zastoja tramvaja odmah se formira kolona. Kako bi tramvaj stigao na trg republike /pozorišni). Jedino iz ulice Kralja Milana koja je uska. Trolejbus Kalemegdan(st. trg) - Banjica funkcioniše odlično i tu ne treba ništa menjati. Predlažem da se tramvajska linija produžt od Bogoslovije do Karaburma i Višnjice i od Banovog brda do Žarkova. Takođe sdolazi u obzir produženje linije od trošarine do Kumodraža. Dakle ne gradnja novih linija kroz centar grada već produženje nekih postojećih.
 
Исправљањем правца трамвај постаје ефикаснији. Деветка преко Краља Милана и Теразија па лево Призренском на Бранкову и мост до Ушћа као и седмица право Булеваром на Трг па са њега на Теразије и опет у Призренску и на Бранков би значајно растеретило многе аутобусе. Ја бих задржао тролејбусе заједно са трамвајем уз претварање већине аутобуских линија које пролазе кроз круг двојке у електробуске и тролејбуске.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh