Реконструкција Трга Републике

[KartmenBG]

Drvece i zelelenilo ispred staklenih zgrada i zgrada izgradjenih posle 1960.

 

[zexland]

spatiotecte » 04 Feb 2018 01:28 pm[/url]":2hrxsva2]Ali Slavija nije trg u pravom smislu te reci vec kruzni tok okruzen zgradama.
Da je fijasko oko izvodjena radova svakako jeste.
Cvetni trg takodje nije pravi trg vec plato i tu su usrali stvar oko radova.

Nemamo mi kulturu javnog prostora u Srbiji.
Izfusarili bi oni trg i sa zelenilom i bez njega.

Slazem se da nisu pravi trgovi po standardima i definicijama, jedini pravi trg u Bg-u je ustvari prostor Bajlonijeve pijace. Ali Cvetni ima elemente trga za Bg nazovi standarde, U Bg-u uopste nije ni vazna toliko stogo definisana pravilna definicija trga, jer mi ih nikada ocigledno necemo ni imati, vec je vazno te prostore prilagoditi gradjanima tj. da u isto vreme svi ti prostori ispostuju makar elementarne stvari i struke i zelje gradjana. Cvetni trg nazvali ga plato ili trg svejedno nije ispunio ocekivanja "obicnog sveta", Slavija tkdj. Dakle ne radi se o strogoj klasifikaciji prostora vec kako ce ti prostori izgledati na kraju - bilo da su to platoi, trgovi, pjacete ili urbani dzepovi dakle slobodne javne povrsine za gradjane, gradjanska okupljanja i druge aktivnosti.

 

[milanche]

Slavija i cvetni trg su lepo zamisljeni, ali ocajno izvedeni. Pogotovo slavija. I drugi problem je sto kod nas ne postoji kultura koriscenja javnih prostora.

 

[Drakche]

Znaci umrecu od definicije trga :laugh:

Mislim da je zex u pravu kada kaze da BG ne treba poredjivati sa drugim evropskim gradovima u tom nekom estetskom, identitetskom smislu. Centralna Evropa, recimo, moze biti prilicno dosadna i monotona, bez obzira sto je sve tako prelepo, kulturno i sareno.
Ne treba ni preterivati u tome da se bude originalan po svaku cenu, jer se tako prave neke vestacke, polu-cirkuske atrakcije po gradu i od gradova, sto se provlaci kroz marketing, koji onda pravi jos veci cirkus.

 

[spatiotecte]

Ne znamo definiciju trga upravo zato sto ih nemamo u Beogradu.

 

[Max15]

milanche » Sun Feb 04, 2018 10:32 am[/url]":3m8171f7]

Max15 » 03 Feb 2018, 16:09[/url]":3m8171f7]Sto manje kocke to bolje. Iz dva razloga.
1. manje pucaju
2. jeftinije za zamenu

Treba nam nesto kao u Pragu.

Kakav je to trg bez parka, bez sume drveca, bez klonje? Oni ovo nazivaju trg, ozidali sa sve 4 strane. Strasno. :roll:

Pa zato se i zove trg a ne park. :kafa:

Trg nije isto sto i park i obrnuto.

 

[spatiotecte]

Milanche je bio ironican u svom postu

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

zexland » Нед Феб 04, 2018 1:14 pm[/url]":2ua35zo2]Ljudi prekinite da poredite Beograd sa Pragom, Parizom ili Becom. To je neuporedivo. Pritom landscaping projektovanje napreduje i koncept strogo poplocanog trga bez igde icega (zelenila i drugih sadrzaja)je odavno napusten. Bg trgovi ne trebaju da budu sume niti livade svakako, ali ih isto tako treba prilagoditi lokalnom stanovnistvu, koje naravno blage veze nema ni sta je prava definicija trga.

Sistem strogog skolskog popolocavanja smo imali na Cvetnom trgu, kao i na Slaviji i sta smo dobili ? Potpuni fijasko.

Да је школско, знали би како се предвиђају токови проласка људи на јавном месту и како се према томе постављају садржаји. И на Цветном тргу и на Славији је све наопачке у том смислу. Например, степенице које повезују улицу и улаз у самопуслугу искључују прелазак преко трга и наравно у свако доба дана и године Цветни трг зврји празан. На Славији исто тако, пролазници су усмерени на улицу Краља Милутина, а сам плочник трга није ни место укрштања ни сусрета људи и зврјаће исто тако празан са све оним пустим пропланком.

Наше схватање трга је последица нашег историјског искуства. У средњем веку смо имали градове који су били и већи тада од градова који су данас највећи у Европи, али стотинама година под Турцима, народ је живео искључиво у селима. И наша села су прожета природом, не само што су дворишта са кућама раштркана, него и саме куће разних намена унутар дворишта повезује природна целина између њих.Можда су ти и такви разуђени, недовршени и закићени растињем, тргови - једноставно наша посебност.А сам појам трга не одређује ништа друго сем да је место укрштања улица и сусрета људи на том месту, првобитно ради продаје намирница, а касније и за разне личне и јавне скупове.

Наш народ тек ствара градски живот, а медији, образовање и култура никада нису довољно пажње томе посветили.Колико се пажње указује филмовима, естради, аутомобилима, ИТ медијима, али и разним уметностима, колико се средстава одваја за то у односу на средства за делатности које унапређују понашање, културу и вредности јавних места, вртова и градске природе ?

 

[spatiotecte]

ГЛАС ПРИРОДЕ » 04 Feb 2018 03:54 pm[/url]":rrj18wnz]

Наше схватање трга је последица нашег историјског искуства. У средњем веку смо имали градове који су били и већи тада од градова који су данас највећи у Европи,

Ovo nije tacno.

 

[Nebojsa]

Nebi ja ovde drvece vec koji street art u kombinaciji sa mobilijarom i razne skulpture po ugledu na svetske metropole i poseban akcenat na poplocavanje i dizajn ploca. Ako ne skulpture onda bi jos jedan reprezentativan spomenik dosao umesto njih.

 

[Beki]

nebi nija

 

[Max15]

spatiotecte » Sun Feb 04, 2018 4:03 pm[/url]":3cn9e1f1]

ГЛАС ПРИРОДЕ » 04 Feb 2018 03:54 pm[/url]":3cn9e1f1]

Наше схватање трга је последица нашег историјског искуства. У средњем веку смо имали градове који су били и већи тада од градова који су данас највећи у Европи,

Ovo nije tacno.

Novo Brdo je imalo 50.000 stanovnika u vreme kada je London imao 10 000.

Evo tekst o tome..
http://www.telegraf.rs/vesti/911843-maj ... ndona-foto

 

[Propeler]

London city i danas ima oko 11 000 stanovnika. Površina grada Londona je ograničena na centralnu gradsku četvrt povšine kvadratne milje. Verujem i da se u srednjem veku tako računalo.

Kod nas se u svemu preteruje, pa i u procenama broja stanovnika u srednjem veku kod nas, naročito u gradovima u kojima ih je bilo malo. Srbija je pred pad pod Osmanlije imala manje od 250 000 stanovnika. Velika Britanija je u 11. veku pred pad pod Normane imala preko 2 miliona.

 

[zexland]

ГЛАС ПРИРОДЕ » 04 Feb 2018 03:54 pm[/url]":2du9ptst]

zexland » Нед Феб 04, 2018 1:14 pm[/url]":2du9ptst]Ljudi prekinite da poredite Beograd sa Pragom, Parizom ili Becom. To je neuporedivo. Pritom landscaping projektovanje napreduje i koncept strogo poplocanog trga bez igde icega (zelenila i drugih sadrzaja)je odavno napusten. Bg trgovi ne trebaju da budu sume niti livade svakako, ali ih isto tako treba prilagoditi lokalnom stanovnistvu, koje naravno blage veze nema ni sta je prava definicija trga.

Sistem strogog skolskog popolocavanja smo imali na Cvetnom trgu, kao i na Slaviji i sta smo dobili ? Potpuni fijasko.

Да је школско, знали би како се предвиђају токови проласка људи на јавном месту и како се према томе постављају садржаји. И на Цветном тргу и на Славији је све наопачке у том смислу. Например, степенице које повезују улицу и улаз у самопуслугу искључују прелазак преко трга и наравно у свако доба дана и године Цветни трг зврји празан. На Славији исто тако, пролазници су усмерени на улицу Краља Милутина, а сам плочник трга није ни место укрштања ни сусрета људи и зврјаће исто тако празан са све оним пустим пропланком.

Наше схватање трга је последица нашег историјског искуства. У средњем веку смо имали градове који су били и већи тада од градова који су данас највећи у Европи, али стотинама година под Турцима, народ је живео искључиво у селима. И наша села су прожета природом, не само што су дворишта са кућама раштркана, него и саме куће разних намена унутар дворишта повезује природна целина између њих.Можда су ти и такви разуђени, недовршени и закићени растињем, тргови - једноставно наша посебност.А сам појам трга не одређује ништа друго сем да је место укрштања улица и сусрета људи на том месту, првобитно ради продаје намирница, а касније и за разне личне и јавне скупове.

Наш народ тек ствара градски живот, а медији, образовање и култура никада нису довољно пажње томе посветили.Колико се пажње указује филмовима, естради, аутомобилима, ИТ медијима, али и разним уметностима, колико се средстава одваја за то у односу на средства за делатности које унапређују понашање, културу и вредности јавних места, вртова и градске природе ?

GP ne citas pazljivo, mislio sam na nacin poplocavanja, a ne na komplet projektovanje.Pesacke komunikacije, raspored zelenih povrsina necu ni da komentarisem vise, to smo vec sazvakali.

 

[spatiotecte]

Max15 » 04 Feb 2018 10:51 pm[/url]":fwe1nflh]

spatiotecte » Sun Feb 04, 2018 4:03 pm[/url]":fwe1nflh]

ГЛАС ПРИРОДЕ » 04 Feb 2018 03:54 pm[/url]":fwe1nflh]

Наше схватање трга је последица нашег историјског искуства. У средњем веку смо имали градове који су били и већи тада од градова који су данас највећи у Европи,

Ovo nije tacno.

Novo Brdo je imalo 50.000 stanovnika u vreme kada je London imao 10 000.

Evo tekst o tome..
http://www.telegraf.rs/vesti/911843-maj ... ndona-foto

Novo brdo najveci grad u evropi u ono vreme?
To moze samo u Diznilendu i Telegrafu.

 

[Galeks]

Људи, немојмо се брукати. Ново Брдо јесте за нас значајан град, али немојмо претеривати. Испадамо смешни. Он је врхунац доживео са 50 хиљада у време када су увелико постојали градови са 250+ хиљада становника. Први Константинопољ, а било их је још.

Ајмо ми да се вратимо нашој теми.

 

[direktor]

Malo casova istorije ne bi skodilo

 

[stf]

milanche » 04 Феб 2018 02:53 pm[/url]":9gc1m7e5]Slavija i cvetni trg su lepo zamisljeni, ali ocajno izvedeni. Pogotovo slavija. I drugi problem je sto kod nas ne postoji kultura koriscenja javnih prostora.

Ово је једини разлог зашто су Цветни трг и Славија празни. Није "бетонирање свега" криво. Како то да "бетонирани" јавни простори само у БГ зврје празни, а у другим европским градовима су препуни људи. Иако ни тамо нема хлада, нема дрвећа, нема цветних леја, травњака ... а неки градови имају и много топлија лета од БГ-а.

Наша средина нема урбану културу, нити основно образовање о животу у градовима.

 

[SRBO]

Па ти други европски народи више воле да се прже по сунцу и ватају зјале а ми више волимо паркове, нема ту шта да се паламуди

Као да ми сад морамо по сваку цену да будемо неки западњаци европљани. Не, по први пут треба да одемо у потпуно другу страну и да нас класификују као сасвим другу цивилизацију

 

[Nebojsa]

Nasa kultura je primarno i prvenstveno seoska kultura(pa ode u seljobersku) za razliku od recimo Hrvata koji imaju gradsku kulturu. Mi iz sela bezimo u grad a mentalni sklop nam je vezan za selo. Taj pokusaj tranzicije traje i dokle ce i kako ce se zavrsiti videcemo.

 

[Baston]

SRBO » Pon Feb 05, 2018 11:46 am[/url]":hmi5adxl]Па ти други европски народи више воле да се прже по сунцу и ватају зјале а ми више волимо паркове, нема ту шта да се паламуди

Као да ми сад морамо по сваку цену да будемо неки западњаци европљани. Не, по први пут треба да одемо у потпуно другу страну и да нас класификују као сасвим другу цивилизацију

Pre bih rekao da mi od svega više volimo kafiće..... u parku, na reci, na obali, na ulici (omiljena podgrupa: "na ivičnjaku"), pa zašto ne i na trgu ?! Valja se narodu ugoditi

Evo npr. ja najviše volim na proleće u neki kafić u debelu hladovinu prirodnog zelenila..... pa ako bi moglo na trg Republike da se posadi nekoliko Lepše&starije™ stogodišnjih hrastova, bio bih presrećan

 

[Propeler]

Nebojsa » Pon Feb 05, 2018 1:18 pm[/url]":2megpldv]Nasa kultura je primarno i prvenstveno seoska kultura(pa ode u seljobersku) za razliku od recimo Hrvata koji imaju gradsku kulturu. Mi iz sela bezimo u grad a mentalni sklop nam je vezan za selo. Taj pokusaj tranzicije traje i dokle ce i kako ce se zavrsiti videcemo.

Slažem se sa konstatacijom, ali ipak ne bih degradirao seosku kulturu. Pokazalo se kroz istoriju da su gradske kulture, poput starorimske i vizantijske ipak propadale, dok su ruralne, poput germanskih doživljavale ekspanziju, a stagnaciju nakon prihvatanja gradskog načina života. Kod nas je sreća što je ruralna kultura dugo opstala i još uvek donekle opstaje, a to nas je spaslo i od gladi, i od potpunog istrebljenja. Zato ne treba gajiti prezir prema selu, niti uništavati taj mentalitet, već gradove treba maksimalno humanizovati, prvenstveno širenjem i uređivanjem zelenih površina, gradnjom humanih zgrada niže spratnosti, dobrom organizacijom i širenjem predgrađa sa kućama.

Međutim, Beograd ipak treba da ima, makar jedan, pravi, klasični trg i to treba da bude Trg republike, što znači da ovde ipak ne treba saditi drveće, niti baštice sa zelenilom, jer bi to opteretilo prostor. :kk:

 

[boca-ica]

Beogradski trgovi su na žalost uglavnom mali
i ovo je prilika da zadržimo pa i proširmo značajno prostranstvo ovog važnog trga

Izgradnjom bilo koje zgrade naročito vecih gabarita umesto staklenca
a videli smo lošu nameru , koliku veliku hoce zgradu da izgrade
te takvom rekonstrukcijom (sa nebuloznim adutima iz nekih prohujalih planova)
smanjicemo sada aktuelan postojeci prostor i opet dobiti neki mali skver dostojan palanke

 

[spatiotecte]

Nije Beograd grad seoskog duha bas naprotiv ako uzmemo period kraljevine, u to vreme su se bas trudili da arhitektura bude gospodska i o tome svedoce raskosna zdanja moderne iz 30ih.
Degradacija drustva se desila mnogo kasnije.

 

[Drakche]

Bilo bi svakako idealno kada bi renoviranje trga podrazumevalo podzemni prostor. Onaj o kom je pisano na forumu: prolazi, metro stanica, ekpanzija muzeja...