Реконструкција Трга Републике

[tzoran1]

busspoter » Sun Dec 29, 2019 12:23 am[/url]":220mkph4]Kako stoje kocke? Prošao prvi sneg pa da pitam, nisam stigao da odem,možda je neko obratio pažnju..

Drzi sika za sada.

 

[MC_]

Ne znam zasto se cuditi "sadrzajima" na tRgu. To le liberalni koncept grada, umenjenje javnog na racun profitabilnog. privatnog.
Mozda ce sadrzaji ostati i tokom ostatka godine.

 

[Kailan]

Јој да ми је да живим у Београду који је 10% онолико либералан колико се неосоцијалисти фолирају да јесте

 

[MC_]

Kakvi socijalisti. Ovo je cist neoliberalizam.
Po toj ideji postoji samo ono profitabilno.

Pa onda skolonost ka privatizacijama, koncesijama, podizvodjacima.
Prelivanje iz javnog u privatno. Zauzimanje javnog prostora, recimo tezgama i standovima.
Suzavanje javnih povrsina i pretvaranje u gradjevinsko zemljiste.
Cist neoliberalizam.

In every town on the way The people looked grey the buildings looked healthy
https://www.youtube.com/watch?v=LWzWm1-Q76Y

 

[Homer Jay]

Niđe veze sa liberalizmom. Srbija je čista etatistička protektivna burazerska ekonomija.

 

[Пантограф]

Naravno da Srbija, ni njena ekonomija niti društvo, veze nemaju sa bilo kakvom verzijom liberalizma, starim ni novim. To je ovde najomrznutija reč. I najdalja od naše stvarnosti.

Jednako, novogodišnja tradicija prodaje robe sa uličnih tezgi veze nema sa (neo)liberalizmom.

 

[neven_k]

Srbija je mnogo liberalnija nego sto vecina njenih gradjana misli da jeste...

 

[Пантограф]

Da, važi, žene nose kratke suknje, znači liberalni smo.

Vodio sam poražavajuće rasprave na ovom forumu na ovu temu, pa dalje neću, ne zameri.

Inače, tezge sa robom na javnim površinama za Novu godinu pamtim i iz vremena SR Srbije. Ne, doduše, na Trgu, jer tad je na njemu ipak bio parking - privatnih automobila (bila liberalna među SFRJ- feudima, to stoji).

 

[boca-ica]

:roll:
Daj neki znacajniji primer

 

[Zuma]

U onome što je ovde najbitnije MC je u pravu, a vi mešate nekoliko sasvim različitih aspekata političko-ekonomskog sistema. Evo šta se o neoliberalizmu kaže, u najkraćoj mogućoj veriziji

- As a development model, it refers to the rejection of structuralist economics in favor of the Washington Consensus.
- As an ideology, it denotes a conception of freedom as an overarching social value associated with reducing state functions to those of a minimal state.
- As a public policy, it involves the privatization of public economic sectors or services, the deregulation of private corporations, sharp increase of government debt and reduction of spending on public works.

Most scholars tend to agree that neoliberalism is broadly defined as the extension of competitive markets into all areas of life, including the economy, politics and society.

Naravno da ovo kod nas nije neoliberalizam ako se gleda sasvim formalno i površno, u smislu smanjenja uloge države i davanja slobode sasvim (od države) nezavisnim ekonomskim subjektima na slobodnom, pravednom i za sve jednakom tržištu. Ovde kod nas su tajkuni i država maltene jedno te isto, pa je za početak krajnje nejasno čak i gde povući liniju razdvajanja između njih, a kamoli zatim precizno definisati njihove odnose. Međutim taj aspekat je za temu javnih gradskih politika u odnosu na prostor, na gradske resurse i uopšte na javne intrerese u gradu od sekundarnog značaja.

Za građane je daleko važinija karakteristika neoliberalizma ukidanje svakog opšteg principa pažljivog definisanja i zatim čuvanja javnog dobra u korist totalne privatizacije svega, odnosno prebacivanja što više odluka o zajedničkim potrebamna na neko tržište, a sasvim je za početak nebitno koliko je to tržište pravedno, ravnopravno za sve, pa čak i da li je to formalno gledano uopšte tržište, ili recimo državni organi donose odluku na osnovu ponuda koje im tajkuni privatno iznose u kafani, pošto je i TO takođe vrsta tržišta, itd. Dakle, već sama činjenica da je odluka o opštem dobru prebačena sa centralnog i racionalnog odlučivanja vezanog upravo i SAMO za opšte dobro, na neki slepi kvazi tržišni mehanizam koji reguliše nekakva ponuda i nekakakva potražnja (ponuda novca, političkog uticaja, nivo bezobrazluka, partijskih veza, "kumovskih" veza), nebitno kakvo je to tržište, ali ta DEREGULACIJA JESTE osnovni duh neoliberalizma. Umesto da se odlučuje samo na osnovu opštih principa javnog dobra, odlučuje se na osnovu daj-dam principa neke vrste generalizovanog tržišta. Glavni kriterijum za razlikovanje nije da li se odluka FORMALNO donosi u nekom centru ili je distribuirana na puno centara odlučivanja, nego koji je regulacioni princip: opšte dobro ili neko tržište u obično užim krugovima društva. To je duh neoliberalizma, i ZATO je ovo što se kod nas dešava upravo TO. A činjenica da drugi aspekti ovdašnje situacije ne odgovaraju ionako prilično fluidnoj definiciji neoliberalizma jednostavno nije toliko bitna za potrebe opšte karakterizacije osnovne političke suštine ovoga što se sada dešava.

Ovde je jedno vrlo pojednostavljeno, ali baš zato izuzetno korisno objašnjenje.

Glavni problem sa neoliberalizmom je u tome što on jednim principom pokušava da reguliše stvarnost koja je dvostruka i počiva na dva principa. Evo ilustracije za tu tezu uzete iz ekonomije, pošto i neoliberalizam najviše barata sa ekonomijom.

Postoje dva različita položaja u ekonomiji i društvenom prostoru, možemo ih nazvati “Zajednički” i “Partikularni”. Zajedničke su one stvari koje postoje na osnovu potrebe svih u zajednici za jednoobraznom uslugom. Na primer, sud, budžet ili vodovod su primeri “zajedničkih” stvari. I jedno i drugo i treće služe nekom javnom, zajedničkom dobru koje koriste svi članovi zajednice bez razlike. Partikularne su one stvari koje svaka grupa ili pojedinac bira zasebno, na moguće različit način i tako da ta različitost ne stvara problem.
...
http://www.99posto.org/srpski/neolibera ... anjen-deci

 

[Пантограф]

Koja, bre, DEREGULACIJA, kad je jasno da se sa vrha odlučuje ko može da prodaje robu na trgu? Takav oblik kapitalizma postoji još od antičkog vremena, kad Rimski senat odobri nekom građaninu da baš on uvozi vino iz provincija.
U ovom slučaju, ni ne može drugačije.
Tezga sa pljeskavicama koja može da radi isključivo sa dozvolom 'odozgo' = neoliberalna ekonomija?
Jbt... Pao bi svaki ispit. Ne troši tastaturu niti intelekt na ovakve argumentacije, fokusiraj se na nešto smisleno.

 

[Zuma]

Kako ne razumeš da je sasvim svejedno da li o nameni nekog placa odlučuje jedan čovek ili gomila njih, ako se u oba slučaja njegova namena ne određuje na osnovu opštih principa javne koristi, nego na osnovu toga ko da više, tj na osnovu tržišta? "Deregulacija" znači da se NE odlučuje na osnovu opštih, prethodno usvojenih principa opšte koristi [regulacija = (takva) pravila, de-regulacija = bez (takvih) pravila], nego samo na osnovu dobiti konkretne ponude i potražnje na nekom sasvim arbitrarnom "tržištu". Ne-centralističko odlučivanje je tek drugo, manje važno značenje pojma deregulacija. Ovo prvo se odnosi na osnov odluke, tj zašto je na ona baš takva, ovo drugo samo na organizacioni metod donošenja baš takve odluke (da li je donosi "centar" ili veći broj nezavisnih aktera). Neoliberalizam je u svom najvažnijem i apsolutno suštinskom aspektu političko-ekonomska ideologija koja kaže da treba izbegavati bilo kakva opšta vrednosna usmeravanja koja "ograničavaju" ekonomske aktere.

A ko je i kako doneo odluku čija ponuda donosu najviše para, jedan veliki šef ili neko tržište sa mnogo učesnika, nema nikakve veze za prethodnim izborom da li će se uopšte prvo razmatrati šta je najbolje za društvo, ili ćemo odluku odmah prepustiti takmičenju "ko je jači" ili "ko da više" na nekom javnom ili tajnom tržištu gde su pare jedini kriterijum. Neoliberalizam kaže da je ovo drugo skoro uvek bolji regulacioni mehanizam, što jednostavno nije tačno. A pošto je naša situacija upravo takva, koncept neoliberalizma je njen najbolji opis u tom, apsolutno elementarnom aspektu koji daleko najviše određuje šta ćemo na kraju u gradu imati.

 

[MC_]

Vama se cini da je Srbija etatisticka tvorevina jer pojedinci dobijaju koncesije preko veza sa drzavom. Da drzava o svemu odlucuje.
Zapravo, drzava je podredjena grupi privatnika. To je i dalje privatni interes.
Tezge nisu drzavne, nije ih drzava postavila.

Korist odrejene grupe privatnika je iznad svega. Recimo tzv "ukidanje nerentabilnih linija javnog prevoze" + koncesije privatnicima je neoliberalni stos koji je siroko koriscen i van Srbije.

Ono sto se vama cini da je dobro u razvijenim EU drzavama je zapravootklon od neoliberalizma.

 

[MC_]

Zuma » Pon Dec 30, 2019 12:31 am[/url]":14p1bxc0]Kako ne razumeš da je sasvim svejedno da li o nameni nekog placa odlučuje jedan čovek ili gomila njih, ako se u oba slučaja njegova namena ne određuje na osnovu opštih principa javne koristi, nego na osnovu toga ko da više, tj na osnovu tržišta?

Bravo!

 

[Babyaardvark]

Pogresno izjednacavanje drzave sa interesnim grupma tj kompradorskom elitom

 

[Homer Jay]

Termin "neoliberalizam" danas služi isključivo da plaši milenijalce, kao što "đavo" plaši vernike ili "baba roga" decu. Svi znaju da je to nešto mnogo, mnog loše, ali niko ne zna da objasni tačno šta je. Odnosno svi će vam reći da je ono što oni misle da jeste, kao i sada Zuma i MC_

Besmisleno je u postideološko doba, i to u Srbiji, raspravljati da li je postavljanje drvenih kućica na Trgu Republike preslikana politička praksa iz Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije od pre 35-40 godina (jer to je, dragi moji, ono što knjiški znači "neoliberalizam").

I ne može zadovoljavnje privatnih interesa da bude jedini kriterijum. Privatni interesi se zadovoljavaju i u nominalno komunističkoj Kini, i u arapskim despotijama, zadovoljavali su se i u nacističkoj Nemačkoj, a i u predmodernim društvima, pa ne zovemo sve to "neoliberalizam".

Sama etimologija neoliberalizma nam govori da je reč o praksi koja podrazumeva visok stepen sloboda. Zadovoljavanje privatnih interesa - da, ali zadovoljavanje privatnih interesa u slobodnoj utakmici, na slobodnom tržištu. Čim u tu jednačinu ubaciš državu kao posrednika, i bliskost vladajućoj političkoj eliti kao osnovni kriterium za obavljanje posla, tvrdnja da je tako nešto "neoliberalizam" pada u vodu.

Odnosno...

Zuma » Pon Dec 30, 2019 12:31 am[/url]":35xfavr6]Kako ne razumeš da je sasvim svejedno da li o nameni nekog placa odlučuje jedan čovek ili gomila njih, ako se u oba slučaja njegova namena ne određuje na osnovu opštih principa javne koristi, nego na osnovu toga ko da više, tj na osnovu tržišta?

... ne određuje se po tome ko da više, nego ko je blizak sa Vučićem i Vesićem. Ogromna razlika.

 

[GOJE]

@Zuma, odgovor se krije u sledećem pitanju:

Da li bi kućica sa pljeskavicama bila tvoja da si ponudio više? Ili još bolje - da li misliš bi bio u prilici da ponudiš više da si zaista želeo?

 

[srdjan]

Reč “tržište” u konkretnog slučaja Trga, kao i mnogih drugih manifetluka po gradu, treba čitati kao “zatvorena interesna grupa”. Daleko je to od neo-liberalizma.

 

[Vračarac]

Jedna slika iz ukrasa da skrenem sa ove price o kapitalizmu i liberalizmu

 

[boca-ica]

Kafez kapidjici .... :laugh:
plus 1 za slicicu

 

[Markoni1]

Kad vidim kako su Slovenci okitili Ljubljanu I uporedim sa ovom kičericom u Beogradu, dobijem mučninu u želudcu. Usput na trgu bolje da su stavili neku podlogu kao na ovoj slici ispod, tako su u Ljubljani postavili ove kockice koje su polu pešačka zona, polu za gradski prevoz, mnogo elegantnije i i definitivno sa više šmeka i estetike. Kod nas je sve urađeno preko one stvari i nekvalitetno. P.s. kaldrma uradjena pod žilet, znači u milimetar uklopljena nema nigde ništa da štrči ili da, se ne uklapa.

Sent from my SM-G970F using Tapatalk

 

[Zuma]

Homer Jay » 30 Dec 2019 10:32 am[/url]":rxxxuezi]Termin "neoliberalizam" danas služi isključivo da plaši milenijalce, kao što "đavo" plaši vernike ili "baba roga" decu. Svi znaju da je to nešto mnogo, mnog loše, ali niko ne zna da objasni tačno šta je. Odnosno svi će vam reći da je ono što oni misle da jeste, kao i sada Zuma i MC_

Besmisleno je u postideološko doba, i to u Srbiji, raspravljati da li je postavljanje drvenih kućica na Trgu Republike preslikana politička praksa iz Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije od pre 35-40 godina (jer to je, dragi moji, ono što knjiški znači "neoliberalizam").

I ne može zadovoljavnje privatnih interesa da bude jedini kriterijum. Privatni interesi se zadovoljavaju i u nominalno komunističkoj Kini, i u arapskim despotijama, zadovoljavali su se i u nacističkoj Nemačkoj, a i u predmodernim društvima, pa ne zovemo sve to "neoliberalizam".

Sama etimologija neoliberalizma nam govori da je reč o praksi koja podrazumeva visok stepen sloboda. Zadovoljavanje privatnih interesa - da, ali zadovoljavanje privatnih interesa u slobodnoj utakmici, na slobodnom tržištu. Čim u tu jednačinu ubaciš državu kao posrednika, i bliskost vladajućoj političkoj eliti kao osnovni kriterium za obavljanje posla, tvrdnja da je tako nešto "neoliberalizam" pada u vodu.

GOJE » 30 Dec 2019 11:03 am[/url]":rxxxuezi]@Zuma, odgovor se krije u sledećem pitanju:

Da li bi kućica sa pljeskavicama bila tvoja da si ponudio više? Ili još bolje - da li misliš bi bio u prilici da ponudiš više da si zaista želeo?

srdjan » 30 Dec 2019 11:17 am[/url]":rxxxuezi]Reč “tržište” u konkretnog slučaja Trga, kao i mnogih drugih manifetluka po gradu, treba čitati kao “zatvorena interesna grupa”. Daleko je to od neo-liberalizma.

Svo troje grešite u tome što neoliberalizam shvatate previše usko i formalno. Vi izgleda mislite da je razlika u centralnom odlučivanju nasuprot odlučivanja na nekom zamišljenom "slobodnom" tržištu. Ali nije. Takvo tržište je samo jedan od mogućih, mada ne i obavezan način da se realizuje daleko širi koncept. Već sam napisao verovatno najbolju definiciju. Imate je na mnogim mestima pa i na wikipediji.

"Most scholars tend to agree that neoliberalism is broadly defined as the extension of competitive markets into all areas of life, including the economy, politics and society."

Sama osnova ideje neoliberalizma je maksimalna DEREGULACIJA u svim sferama društva (što manje pravila i principa jer su sve to ograničenja) koji se zamenjuju nekakvim takmičenjem, a ne konkretni načini na koje se to može sprovesti. Dakle ne PRINCIPI nego TAKMIČENJE. Kažem takmičenje, a ne tržište, jer vi pod uticajem propagande izgleda podrazumevate da je tržište neki idealni, slobodni, pravedni regulator koji uvek pronalazi najbolja rešenja, što ne postoji. Takođe, tržište je i kad se nekoliko politički podobnih tajkuna međusobno takmiči u nuđenju više para političaru koji odlučuje.

Neoliberalizam je svaki sistem u kome se ide na sve veće i veće ukidanje regulative i njenu zamenu nekom vrstom takmičenja u nečemu, bez obzira ko to i kako radi. Kad se ukine studija visokih objekata da bi investitori imali manje ograničenja šta mogu da grade bez obzira šta je za grad kao celinu najbolje, u zavisnosti od toga ko da najviše, to je neoliberalizam. Imali smo opšte principe (dobre ili loše, svejedno, jer ih ništa nije zamenilo) a sad nemamo skoro nikakve (sem cene ili političkog uticaja). Manje ZA SVE obavezne regulative, više slobode. Kad se ukine status zaštićene zgrade zato što se pojavio investitor koji bi tu da gradi, i tu ukidamo regulativu u korist slobode na takvom "tržištu". Kad se menja unapred definisana namena zemljišta Savskog amfitetra i tu ukidamo regulativu. Kad nekom političaru koji odlučuje o sudbini štanda na Trgu Republike ili određenog placa dođe nekoliko tajkuna koji se nadmeću svojim političkim vezama i novcem koji su spremni da ulože, to je TAKOĐE tržište. Sa manje aktera i nešto drugačijim pravilima, ali i to je takođe tržište iste vrste kao i ono na koje vi mislite koje takođe nikada nije "slobodno" i "pravedno".

Dakle, svemu tome je zajedničko da ljudima koji imaju kapital ili drugu vrstu moći obično smetaju opšta PRAVILA optimalnog razvoja čitavog društva jer im smanjuju slobodu delovanja (a NE da li oni zavise od takvog, užeg ili šireg tipa "tržišta"). Daleko bi radije ili da se lično dogovaraju sa nosiocima odlučivanja, ili makar da se takmiče na javnom tržištu na kome već imaju prednost u odnosu na dugoročne potrebe društva kao celine, jer je tržište uvek samo izraz interesa elite koja ga je formirala (a ne celog naroda), i koja medijima i zakonima uobličava opštu atmosferu i veštački generisane potrebe ljudi koje tržište zadovoljava.

Suština neoliberalizma je dakle deregulacija društva u korist NEKE kompeticije NEKIH aktera, bez obzira da li je ta kompeticija zaista najbolji način da se to reši, a ne kako se tačno i u kojim krugovima ukidaju opšta, za sve obavezna pravila bazirana na univerzalnim principima javne koristi. Posredstvom "pravog" tržišta na nekoj berzi, "tržišta" u privatnoj sobi političara gde mu tajkuni iznose svoje ponude, ili dekretom diktatora koji ukida neki opšti regulativni princip sa idejom da će se na tržištu koje je on uobličio i regulisao takmičiti njegovi miljenici, pa će znati ko je od njih najsposobniji u onome što je operativni kriterijum selekcije na TAKVOM tržištu.

 

[GOJE]

Zuma, grešiš iz vrlo jednostavnog razloga, a ja ću ga napisati u jednoj rečenici:

Ovde je strogo regulisano tržište tajkuna, tako da ni tu ne postoji "tržišna utakmica".

 

[Vračarac]

Par slika sa instagrama "Moj Beograd".

Pogledajte prilog 1
Beograd je svet
Pogledajte prilog 2

 

[Zuma]

GOJE » 31 Dec 2019 08:35 am[/url]":31vpgnu8]Zuma, grešiš iz vrlo jednostavnog razloga, a ja ću ga napisati u jednoj rečenici:

Ovde je strogo regulisano tržište tajkuna, tako da ni tu ne postoji "tržišna utakmica".

Oni se takođe takmiče između sebe na nekom svom tajkunsko-političkom tržištu, pa je i to tržište isto kao i tržište proizvoda koje kupujemo u samoposluzi. Ni jedno ni drugo tržište onih koji nude svoju "robu" nije slobodno, ravnopravno i otvoreno za sve, pa zato između njih nema suštinske razlike, a onda to i ne može biti kriterijum razlikovanja onoga što jeste i nije neoliberalizam. Pravi kriterijum je samo deregulacija, tj da li se odluke donose na osnovu opštih principa šta je najbolje, ili samo na osnovu pobede na nekom tržištu gde pobedu donosi isključivo nekoliko uvek istih i redukovanih kriterijuma, novac ili moć (ko nudi više, ili obećava manje troškove, ili zna više važnih ljudi), a NE detaljna analiza ko je po mnoštvu ne samo tih nego i drugih aspekata stvarno najbolji za datu svrhu, jer bi to zahtevalo niz opštih pravila koja nisu ukinuta deregulacijom i koja se poštuju.