Šta je novo?

Реконструкција Трга Републике

Čak ni staza oko BNV-a nije funkcionalna i dobra a ona je najvažnija staza u gradu. Od početka radova tu se ne zna kuda i gde se ide, a na delovima se ide po blatu i šljunku i bez rasvete. Sramota.
 
Bila je funkcionalna na početku, ali evo, baš sam juče tamo prošao. Pesak i oštro kamenje, ona ograda na mnogim mestima razvaljena i probijena, vegetacija na nekim mestima na trećini staze, betonski blokovi delom na stazi. Umesto da završe šetalište celom dužinom ili Vilsonov bulevar, pa tamo proteraju stazu dobrim delom, oni kao da namerno sve rade da ogade taj prostor.

I kao šlag na torti već nekoliko dana stoji sajla na 20-30cm visine kada se napokon izađe na reku posle Gazele.
 
Kamera na Trgu ne radi od juče sigurno.

Ja se zaista divim (do imbecilnosti) onima koji odlučuju gde će nešto postaviti na Trgu.

Evo, sada vidimo nešto novo između bašte i Spomenika.



Kao da se namerno trude da što više onemoguće normalna kretanja pešaka pravljenjem zidova i uskih prolaza.

Već smo konstatovali koje su "mrtve" tačke trga (dole levo) i tu je najprirodnije mesto za sve te stvari koje treba da se dešavaju na Trgu, ali ne, uvek se postave tako da ometaju pešake.

Isto to važi i za frižidere za sladoled po celom gradu.
 
Pa čitava poenta takvog pozicioniranja je da ne možeš da prođeš. Svi naši ulični prodavci i promoteri, od prosjaka, Roma i nadalje, potpuno su ubeđeni da ako što više ljudi prosto mora da se sudari sa njihovim štandom, onda će zastati, probuditi se iz dubokog sna, i sa oduševljenjem videti šta se ispred njih nalazi. Otprlike: "Ovo sam oduvek želeo, a vi ste divni, ne pitam šta košta".

Fascinantno je da je bukvalno decenijama sasvim normalno da u sred svakog špica poštoji bar po neko sa kartonskom kutijom postavljenom tačno na sredinu podzemnog prolaza, dok oni koji tobože stoje sa strane obavezno ostave bar 1,5 metar slobodnog mesta imeđu sebe i zida, tako da sredina prolaza bude što je moguće uža, a oni koji prolaze nikako ne mogu da pored štandova prođu brzo ili drugačije sem u koloni po jedan za svaki smer. A komunalnu policiju naravno ništa od toga previše ne interesuje. Pa zašto bi onda na Trgu Republike bilo drugačije? Naći će već oni kako da ispune i ovaj prostor kao i sve druge gde ima više ljudi kojima se potencijalno mogu uzeti pare.
 
Samo mala ilustracija tretmana javnih površina koja su namenjena baš za intenzivnu pešačku komunikaciju, dakle ne slobodnih površina koje bi takođe morale da postoje i da budu slobodne, nego baš najvažnijih "pešačkih magistrala". Pošto ćete na njihovom primeru bolje proceniti šta onda možete očekivati ovde, na Trgu Republike, gde ima daleko više mesta.

Jedan od fantastičnih primera tog tipa je uski prolaz od GSP stanice Zeleni Venac ka Maršala Birjuzova. Novi Beograd i Zemun zajedno imaju oko 400.000 stanovnika. Veliki deo njih svaki dan bar dva puta završi na stanici Zeleni venac, a priličan deo njih pritom mora da prođe baš kroz ovaj prolaz. Pa bi se očekovalo da ća za gradske vlasti podzemni prolaz Zeleni Venac i ovaj prolaz ka Maršala Birjuzova biti apsolutni vrhunac izazova, svake vrste domišljatosti i pažnje koja im je posvećena. Pošto nista slično u Beogradu ne postoji. Jer, pazite, pričamo od 400.000 ljudi i jednom od glavnih ulaza u stari deo grada za sve njih.

A evo kako to izgleda. Obratite pažnju na istaknutu stepenicu koja ulazi u pešački prolaz, kao i, malo dublje, na dozvolu koja je data da se prozor lokala upusti izvan ravni zidova i takođe uđe u pešački prostor.

Pogledajte prilog 3
Sa druge strane je prostor između stubova i ispod zgrade, originalno očigledno zamišljen da takođe bude na raspolaganju pešacima, sada dat kockarnici da ga zagradi i tamo napraviu lokal koji je BITNO veći od bivše prodavnice cipela čije su prostorije preuzeli. Ova slika je iz faze adaptacije prostora za kockarnicu (desno, ispod građevinskog zastora).

Pogledajte prilog 1
I na kraju imamo fenomenalni vrhunac ludila. Ni ovo nije bilo dovoljno, nego su dali dozvolu da se baš OVDE, ispred isturenog prozora, napravi BAŠTA za lokal sa pljeskavicama, pa je firma lepo izbacila stolove i sad se tu JEDE. A 400.000 ljudi koji bi hteli da prođu, pa ko ih j....e!

Pogledajte prilog 2
Tako je i na svim drugim mestima. Odvratni komunisti su mislili da širina podzemnog prolaza treba da bude ovolika još kad je grad imao bitno manje stanovnika. E pa više to tako neće moći! Pregraditi na pola, pa iznajmiti polovinu! Ovce mogu i da se guraju, ništa im neće faliti. Decu ionako jedva viđaju, pa imaju dovoljno vremena i za putovnja po gradu.


Kafana na travnjaku u parku, i Gondola na tradicionalnom šetalištu i arheološkom nalazištu iz doba Rima.

file.php

file.php


Eto, to su politički principi raspolaganja javnim prostorom. Da ne ponavljam da su i zeleni parkovi postali očigledan višak, pa treba da ustupe mesto zabavnim parkovima i kafanama (sa mostovima iznad njih :shock: ), kao i da Beograđani očigledno nemaju nikakvu želju da na obalama svojih reka uopšte vide bilo kakvu vodu (ili bar ne besplatno), pa lepo mogu da gledaju i zid koji se sastoji od par kilometara tzv "splavova", a ustvari zgrada na BAR dva sprata. Sve to pravi pare za budžet (bar onim delom koji tamo završi), a Beograđani porez koji plaćaju ionako MORAJU da plaćaju, pa njihova dobra volja i potrebe očigledno nisu bitni. Na osnovu ovoga možete zaključiti i kako će se koristiti ova lepota praznine na Trgu.
 
Bravo Zuma, odlična analiza. Ceo taj deo izgledao užasno, imate Knez Mihajlovu I donekle uredjen centar, a samo 100 metara dalje nalazi se neviđeni svinjac i užas, kao da se čovek nalazi u nekom Pakistanu. I onaj ulica Jug Bogdanova ispod gde se čeka bus jel cela užasna. Ja ne znam sta rade vlasti, ali bolje da su obavili rekonstrukciju Zelenog Venca nego Trga Republike. Evo sad pričaju kako će Trg Nikole Pasica da menjaju, umesto da srede terazijske tunele koji su isarani i zapisani

Sent from my SM-G970F using Tapatalk
 
Gospodo, dobro pogledajte ove slike. Ova širina trotoara, to je maksimum maksimuma što možete očekivati od Beogradskih vlasti i ''institucija'' u budućnosti. Ako ste negde videli trotoar širi od ovoga a da je prohodan, to samo znači da tom parčetu još nisu našli kupca.

Znate kako izgledaju arapski sokaci i mahale, sa onim simboličkim trotoarima čisto da može da se kaže da postoje? Epa, naviknite se na to. Uskoro ćete njima morati da koračate kad god treba da izađete iz doma.
 
Evo, ovo je otprilike neki urbanistički model kome se trenutno teži.
110762630-cairo-egypt-december-21-2017-the-line-of-stalls-in-tentmakers-alley-sharia-khayamiya-with-large-amou.jpg

Ako se pitate što nema trotoara, odmah da vam skrenem pažnju - tu je. Odmah između gazdinih stolica i praga radnje. Ispod vrata izloga sa izloženim reklamama i proizvodima. :wink:
30 cm širine, dovoljno da prođe osoba prosečne građe, recimo poput Selin Dion. Kad treba da se mimoiđe s nekim, malo se okrene telo u stranu, malo na kolovoz, malo veranje po fasadi... i eto ga. Ništa sporno nema tu. :)



Ozbiljno, vreme je da se navikavamo na to. Jer kako stvari stoje, to nas sve čeka u narednim godinama. Ipak je ovo Balkan. Nećemo valjda da se ugledamo na bolje i da zanemarujemo tursku zaostavštinu u kojoj smo uživali tolike vekove...? :) A i šta mislite, ko gradi onoliki Beograd na vodi? I još bitnije - za koga? Pa sigurno ne za nas. :lol:
 
U vezi toga. Zgrade u Beogradu na vodi su tako ogromne da mi je par puta palo na pamet da bi bilo zanimljivo izračunati odnos izgrađene privatne površine u bloku i površine ostavljene pešacima kao slobodni, njima pristupačni i korisni javni prostor, u istom tom bloku. Zatim isto to za površinu zelenila. Pa da uporedimo taj odnos u Novom Beogradu, Starom Beogradu i BNV. Na kraju sam zabatalio takve ideje i uopšte pisanje o BNV-u kao gubljenje vremena.
 
U vezi tog prolaza, samo da dodam da je jos 2011-12 predlagana intervencija, tako da se one stepenice eleminisu rampom. Ceo trotoar od izlaza iz podzemnog prolaza, koji je u nagibu nekih 4.5% bi se povecao na max. nagib od 8.3% sa ravnim delovima - odmoristima - prilagodjeno osobama sa invelidetom. Tako bi se eleminisale stepenice, a ujedno bi se nivo trotoara iznednacio sa ulazima u lokale, ispred kojih sada ima po jedan ili dva stepenika. Cela skica sa predlogom se nalazi u direkciji za izgradnju BG. Uz to je trebalo da se ilegalni delovi lokala koji izlaze van objekta uklone. Od tada ni traga ni glasa ovom predlogu.
 
Jes bas je uzas sto je ploca ponela imena ljudi koji su izginuli za ovaj grad a na ovom trgu vodili borbu za osvajanje narodnog pozorista.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=671693#p671693:2be108n6 je napisao(la):
Vračarac » Нед Окт 20, 2019 12:58 pm[/url]":2be108n6]Jes bas je uzas sto je ploca ponela imena ljudi koji su izginuli za ovaj grad a na ovom trgu vodili borbu za osvajanje narodnog pozorista.
Kad jedan zitelj Njemacke baustelac kaze da je to uzas onda je to svakako uzas veliki.
Majne saci majne libe mc stojan razmisljanje.

Нису они гинули да би Београд ослободили него да би га анексирали као и све остало што су "ослобађали" по Европи. Само им овде то није пошло за руком.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=671703#p671703:14oyu0zq je napisao(la):
Kailan » 20 Okt 2019 01:33 pm[/url]":14oyu0zq]Нису они гинули да би Београд ослободили него да би га анексирали. . .
Rusi su se borili protiv Nemaca i cilj je bio Berlin, a Beograd je bio
samo jedna od usputnih "stanica", nema veze sa nekom "aneksijom".
 
Kontrastni crni granit okružen belim granitom. Vidljivo i iz aviona.


Koliko se sećam, kad je u bila u pitanju glavna gradska kapija koja je bukvalno formirala ulice u centru, a kao deo gradskog bedema diktirala njegov razvoj, niste hteli ni stakla, pa čak ni jasno obeležje da je postojala. "Da ne bi kvarila utisak". A nisu hteli ni u gradu, pa su je KAO obeleželi, ali tako da se niti vidi, niti razume šta je ako se slučajno uoči. A sad, naravno, na glavnom gradskom trgu može da se stavi izrazito naglašeno, kontrastno obeležje bivše i izmeštene GROBNICE vojnika strane države, koji već imaju spomenik tamo gde su sada sahranjeni. I to obeležje samo njima. Pri tome su Srbi ginuli i na toj staroj gradskoj kapiji oslobađajući Beograd sami i maltene bez ičega, a i 1944. sa Ruskom armijom. I to tri puta više. Poginulo je skoro 1000 Crvenoarmejaca i 3000 Srba. A ipak, kako je sad obeleženo jedno, a kako drugo? Zar nije bilo bolje, ako se već mora staviti ovakvo obeležje bivše grobice Crvenoarmejaca baš na glavni trg grada, imati i par staklenih prozora u hiljadugodišnju istoriju Beograda? A nismo uradili čak ni obavezno arheološko istraživanje jednog ovako važnog prostora, a kamoli prezentaciju te istorije.
 
U oslobadjanju Beograda su učestvovale Sovjetske armije, a ne "Ruske".
Takodje i Jugoslovenska vojska, koja nije bila sastavljena samo od Srba.

Inače, stvarno je neprimerena ta ploča na trgu bez pominjanja svih žrtava.
 
Em što je ružna, em što je nepraktična, pošto turistima daje tačno 0 informacija, jer nema engleskog prevoda.

Sent from my Nokia 7 plus using Tapatalk
 
Узун-Миркова, Васина, Трг:



















Изложба на Тргу - метална постоља су носачи паноа:

 
Ploča postavljena samo zbog Medvedeva i klasičnog dodvoravanja velikim silama. Sledeća velika sila koja dođe u posetu će dobiti još jedan nekakav spomenik ili nešto. Ali našu istoriju, i našu budućnost, ko to j. Neverovatno ko vodi našu državu...
 
A biće i muzike ...

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i rukovodilac ruskog vojnog ansambla „Aleksandrov” Genadij Sačenjuk danas su, povodom obeležavanja 75-ogodišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, položili vence u parku Aleksandrov.

Vesić, koji je u ime Grada Beograda venac položio zajedno sa predsednikom gradske skupštine Nikolom Nikodijevićem i pomoćnikom gradonačelnika Andrejom Mladenovićem, najavio je da će u tom parku biti izgrađena mala muzička fontana, s koje će posetioci tokom određenog doba dana moći da čuju numere koje izvodi hor „Aleksandrov”.

http://www.politika.rs/sr/clanak/440167 ... leksandrov
 
Da li se varam ili ovde bicikli idu nasuprot automobila, na istom delu kolovoza (crtkana bela, a ne bela puna linija)?

20191019-170632.jpg
 
Ne čini ti se. Cela staza je napravljena samo da bi moglo da se kaže da je napravljena. Nikakvu praktičnu ni logičnu stranu nema.
 
Најглупља прича у историји Београда посебно старог дела је прича о бициклистичким стазама и уопште кад видиш бициклисту а да није дете, значи одрасла особа на бајсу у старом делу БГодмах ти је сигнал да је особа у проблему, заблуди и да јој није лако. Оно што свако ко обрати пажњу прво примети у БГ јесте да је незахвалан за бициклисте јер има јаке узбрдице и низбрдице односно просечан возач бицикла може да умре ако се одлучи да цео дан функционише на бициклу по граду.
 
Vrh