Да ли је по тој еволуцији, Студентски трг, трг или врт, да ли је Топличин венац, трг или врт, да ли је Пашићев трг - трг или врт, најзад да ли и Мањеж можемо да видимо као трг иако га знамо као врт ?
Чињеница да је трг искључиво поплочан или да не сме да има дрвеће или неки други вртни садржај, леје, фиксне или покретне жардињере не постоји у било ком одређењу трга. Када наши тргови који имају тако какофоничну архитектуру у стилском смислу, још не би имали и дрвеће, а Славија је ту славни пример, били би још теже сварљиви.На неки начин, поред свих оних здравствених вредности, дрвеће ублажава тај стилски хаос , повезује и обогаћује ликовно, безличност фасада у модерном стилу. Трг је једноставно пре свега место сусрета људи и улица, а изглед трга зависи од различитих средина, схватања, времена...Изгледа да су тргови са природом, као што и наши храмови имају порте са природом, израз нечег што је наше, народа који је не само живео у природи него имао велико поштовање , одговорност и љубав према њој.Све док једна трећина није доспела ту где смо.
Најзад ако можемо, да се најзад сложимо са тим коцкастим дрвећем, иако ја волим природност, али има доста природних крошњи на другим местима, и нек нам неко из Париза пошаље стручњаке, па да у наставку направимо један француски врт уместо плочника и догодине да се сретнемо у ладу коцкастих крошњи, па да прославимо садњом једног дрвцета у неком ћошку тог вртног трга.
Како негде данас прочитах поводом једне садње, једини допринос који свако може да учини је да посади дрво. После сређивања Ушћа, Дворског врта, Славије... изгледа да нам ништа друго и не преостаје што се нашег доприноса нашем граду, тиче.