Реконструкција Трга Републике

[CASTELBIANCO]

Primećujem da se izbegava nazivanje onog parčeta zelenila ispred staklenca.
Namerno ili slučajno?

plato Zorana Djindjića jel

Послато са Lenovo K53a48 уз помоћ Тапатока

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Када се траже решења за уклањање моторног саобраћаја са улица и тргова и стварање пешачких улица и четврти - сагледава се шире подручје од једне или неколико улица или тргова. Према томе не можемо да у тренутку просипамо замисли тунела, нових траса линија и слично, што се тако често ради, на жалост не на форуму него и тамо где те замисли постају трајни промашаји и штета за све нас који тражимо у нашем граду вредности, а не пролазне користи.

Ако се улице претварају у пешачке и са њих уклањају возила, најпре мора да постоји свест, али и прописи, да аутомобил једноставно није само потреба изнад свих потреба него и средство које угрожава неке од најсуштинскијих потреба свих људи. Зато улазак у неке делове града у којима је велики пролазак људи, заштићена вредна здања, вртови које сада пресецају коловози, мора да буде сведен само на станаре и временски одређен за возила снабдевања и посебних намена. Затим је потребно да се станарима обезбеде гараже и приступни правци, а осталима јавна паркиралишта на уласку у те делове града. Такође мора да постоји шири план за ширење пешачких четврти, јер је то повезано управо са трасирањем тунела, метроа, јавног превоза, а такав план - нико још увек не помиње !

У расправи на овој теми се превиђа чињеница да би и Теразије свакако морале у најближој будућности да постану пешачки трг, не само да би се вратио стари изглед са све водоскоком, вртним лејама, оградицама и канделабрима, можда и трамвајем, него зато што је тај значајан и посећен трг - био и остао једна од најзагађенијих тачака у граду.

П.С. Са опером иле без, врт на Тргу Републике треба сачувати, као што је и Ташмајдан постао врт, а не место за грађевине, иако је то намеравано. Свака површина са растињем у тако густо изграђеној животној средини је вентил од изузетног значаја, свако дрво на том месту од велике је користи много већем броју људи него малобројној балетској публици.

 

[Vox91]

Okačio sam već sliku na temi o spomenicima, ali ću i ovde ne bi li je više ljudi, a pre svega Folić, vdelo U junu je 150 godina od ubistva kneza Mihajla, pa bi obavezno trebalo srediti njegov spomenik. Gospoda iz Zavoda neka zasuču rukave, nema ranijih izgovora da je spomenik u dobrom stanju. Za ovakvu godišnjicu mora da se sredi:Naravno, bilo bi idealno i da do otvaranja Narodnog muzeja popločaju i Trg, osvetle fasadu Muzeja i poseku drveće ispred istog, ili posade neke niže loptaste vrste.

 

[CASTELBIANCO]

Vox, znas li koja je metoda za povlacenje okida bakra? Bas sam se pitao cime se premazu spomenici pa izgube tu mocvarno zelenu patinu...

Послато са Lenovo K53a48 уз помоћ Тапатока

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Невероватно ми је да неко ко воли вртове може упорно да тражи сечу дрвећа, било где у граду - свако дрво је велика драгоценост. Да ли си посадио негде дрво , да ли си га подигао, да ли знаш колико је тешко да се младица дрвета прими, опстане и преживи неколико деценија у градским условима. Здање Народног музеја је једно од најлепших здања у Београду, али у друштву са дрвећем само је још лепше. Та стабла су лишћари средње висине и неће достићи толику висину да заклоне фасаду која је највећим делом сасвим видљива. Прошлом сечом из 90их је цео трг па и музеј читаву деценију много јадније изгледао, док садашња стабла нису колико толико порасла.

Верујем да ће људи који одлучују о преправци Трга Републике која ускоро предстоји имати довољно разума да схвате значај тог дрвећа и сачувају га, а ако већ морају да се уклоне фиксне велике жардињере на тргу, да се поставе друге по ивици трга, поред палате Реунионе и здања у коме је Културни центар Београда. При том не мислим на оне жардињере које су покретне и сада ту стоје, него на фиксне у облику басена са растињем, ширине око 3 метра и у дужини здања која сам поменуо.

 

[tzoran1]

Jedino sto treba uraditi je da se spomenik i postament pazlivo operu vodom pod visokim pritiskom (karcher) zbog ptica koje ostavljaju posetnice.
Biljke na trgu posto su liscari tj. listopadne biljke ne dirati. Fasade se lepo vide od oktobra do aprila. Od maja do septembra neka uzivaju oni kojima zeleno drvo ispred zgrade ne smeta. To se zove kompromis

 

[Vox91]

Castel, ne znam stvarno čime bi trebalo premazati spomenik, ali stoji da mu je preko potrebna rekonstrukcija. Glas prirode, već sam ti rekao-poštujem tvoj stav, ali ne razmišljam kao ti. Lepu arhitekturu veoma cenim i smatram da bi u gradu morala da se istakne bez ikakvih smetnji. Ovo drveće ispred Muzeja ne izgleda nikako, više je nego što bi trebalo da bude i neodržavano je. To treba ukloniti, eventualno posaditi niže loptaste forme, ili ga oblikovati, ali nikako ne sme da zaklanja Muzej. To je najznačajnija kulturna ustanova Srbije. Dakle po meni ispred može da stoji samo nešto što bi bilo strogo oblikovano poput ove lepote:Pogledajte prilog 1 Ova neuredna šuma kakva je sada nije ni od kakve koristi i prekriva ogroman deo prelepe fasade:

 

[spatiotecte]

Ovo drvece definitivno kvari pogled na muzej.
Arhitekturu treba vrednovati a ne zaklanjati.

 

[boca-ica]

Spale
drvece je mozda preblizu zgrade pa i ono se sapati zbog necijeg ne poznavanja osnova pejzažne arhiktetkture... al sad je kasno..
kako
niko iz muzeja nece hteti niti moci da zaliva brojno prozorsko (zelenilo) cvece koje bi krasilo fasadu-zgradu muzeja
a
bez tog zeleniša svaka fasada ma koje visoke vrednosti imala, je hladna (odbojna)
neka
to malo drveca tu , bar unosi prijatnost
a koga interesuju detalji fasade , slobodno moze da stane u hlad tog drveca i da na tane prouči i sagleda
a
da nema tog hlada, svako begao bi odatle , ko iz tiganja

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Управо тако. Није у питању ствар укуса и да ли се неком нешто свиђа или не. Дрвеће даје кисеоник, хлад и снижава температуру у иначе неприродној средини са превише површина без растиња које увећавају температуру , кровови, улице и тргови, паркинзи са усијаним лимом возила. Тако да дрвеће и друго растиње припада најосновнијим животним потребама и не може да зависи од укуса појединца или већине.

Изгледа да је почела припрема јавности за велико шишање Трга Републике, јер смо видели да на рендерима нема садашњих острва са растињем , а упорно се фантазира са здањима на месту вртне површине код Стакленца. И Студентски трг намеравају да упристоје по западним мерилима уредности и склоне острва са оградицом и вртним садржајима и поплочају у потпуности трг, изледа да ни дрворед није предвиђен.

 

[zexland]

GP nazalost ja se apsolutno po ovom pitanju (Narodni muzej) ne slazem sa tobom...jer u tom slucaju bi dobili ovo:



Vox je vec sve lepo objasnio.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Средишњи део фасаде , изнад улаза, који је и најбогатији украсима, је јасно видљив чак и са тим твојим набујалим стаблима. И зар се по целом Београду не крешу редовно гране, зашто не би и ту, ако дрвеће запрети да сакрије изглед здања до врха. Сем тога детаљи на здању се понављају и довољно је да се сагледају у једном делу, а сада је видљива цела фасада сем приземног дела.

Посетио сам безброј европских тргова. Међу најлепшима су трг Светог Марка у Венецији, трг испред цркве Св. Петра у Риму, трг у старом делу Брисела, Дуомо у Милану и да не набрајам у недоглед , увек су ми ти величанствени тргови изгледали непотпуно и непријатно због недостатка дрвећа, а има тргова у Венецији, где и један једини платан чини да трг има топлину и лепоту.

 

[spatiotecte]

A zasto mora da se gura drvece ispred svake lepe fasade?
Dajte malo da se vide ti retki biseri beogradske arhitekture.
Ko je zeljan prirode i hlada nek ide u neki park.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Зграде су изгурале природу и наметнуле људима један нездрав и непријатан животни простор !

 

[zexland]

ГЛАС ПРИРОДЕ » 08 Jan 2018 12:33 am[/url]":xaloruw7]Средишњи део фасаде , изнад улаза, који је и најбогатији украсима, је јасно видљив чак и са тим твојим набујалим стаблима. И зар се по целом Београду не крешу редовно гране, зашто не би и ту, ако дрвеће запрети да сакрије изглед здања до врха. Сем тога детаљи на здању се понављају и довољно је да се сагледају у једном делу, а сада је видљива цела фасада сем приземног дела.

Посетио сам безброј европских тргова. Међу најлепшима су трг Светог Марка у Венецији, трг испред цркве Св. Петра у Риму, трг у старом делу Брисела, Дуомо у Милану и да не набрајам у недоглед , увек су ми ти величанствени тргови изгледали непотпуно и непријатно због недостатка дрвећа, а има тргова у Венецији, где и један једини платан чини да трг има топлину и лепоту.

Donekle si sam sebi dao odgovor nabrajajuci upravo sve te gradove.

U svim tim gradovima sam bio i ja, (u Milanu bar 10 puta), i prosto ne moze se porediti Beograd sa njima. Beograd ono malo arh-kulturnog nasledja sto ima, prosto mora da istakne.

U ovom slucaju, zgrade poput Narodnog muzeja u Milanu, Barseloni ili Rimu ima na stotine...njima bi bilo svejedno i da ih pokriva zelenilo, nama nije jer ih prosto nemamo u tolikom broju.

 

[spatiotecte]

ГЛАС ПРИРОДЕ » 08 Jan 2018 01:43 am[/url]":1ltpy9wb]Зграде су изгурале природу и наметнуле људима један нездрав и непријатан животни простор !

Ma vazi kako da ne...
Ti jednostavno nemas osecaj za lepotu odredjenih zgrada koje ulepsavaju prostor koji nas okruzuje.
Ako ne volis grad idi zivi na selu ali nemoj da siris ovde neku vrstu ekoloskog ekstremizma izjavom da zgrade poput Narodnog Muzeja stvaraju nezdrav i neprijatan prostor.
Da je neka grozota od zgrade pa da razumem tvoj stav.
Kupi neku knjigu o arhitekturi i edukuj se malo pre nego sto se izlupetas na ovaj nacin!

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

- свако дрво је велика драгоценост. Да ли си посадио негде дрво , да ли си га подигао, да ли знаш колико је тешко да се младица дрвета прими, опстане и преживи неколико деценија у градским условима.

Здање Народног музеја је једно од најлепших здања у Београду, али у друштву са дрвећем само је још лепше. Та стабла су лишћари средње висине и неће достићи толику висину да заклоне фасаду која је највећим делом сасвим видљива. дужини здања која сам поменуо.

Није добро претварати форум, за чији ниво се неки људи годинама боре, а посебно уредници, у арену . Божић је. Хришћанство је давно закључало арене, али данас оне настају у облику екрана.

Леп је музеј. Лепо је дрвеће. Лепота је здравље. А здравља све мање у градовима, јер је све мање растиња, а све више загађивача. Не само хемијских и физичких него и вербалних.

 

[stf]

Београд се налази у златној средини када се говори о процентима зелених и парковских површина у градском ткиву стога је крајње непотребно да једини трг који има потенцијал да трг и постане - пошумљавамо.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

На истој овој теми са истим људима је била расправа о томе шта је трг. Трг није поплочан плато, само зато што је то решење које је често примењено на Западу. Трг је пре свега место сусрета људи, некада давно због трговине, а касније због светковина, суђења, тријумфалних парада, верских поворки, говорничких наступа...Сусрета двоје или троје. Зато је трг средиште и душа сваког града, али и знамење демократије.А људи су много година пре настанка било којег града живели у природи и најнепосреднијој близини природе. Зато близина растиња људима увек прија.Човек је нераскидиво повезан са природом, ваздухом, водом, плодовима и растињем без кога свега тога не би било. Претерано заузимање простора грађевинама је производ утврђеног града некада давно, а данас производ незнања и похлепе.

У Београду је више кућа срушено у миру него у ратовима. Много боље би било да су претежно приземне и спратне куће сачуване у најстаријим деловима града, а да су вишеспратнице грађене у новим деловима.Насупрот томе од 20их година прошлог века се подижу најпре умерено високе троспратице и четвороспратнице, па крајем 30их и шестоспратнице, а у другој половини века се надограђују те зграде ниже спратности и граде све више.И пошто је повећан број становника тим претрпавањем простора, повећан је и број моторних возила. Тако смо добили многе улице попут Краља Петра, Бранкове, Дечанске, које су еколошка и естетска катаклизма. Мрачне, сиве, загађене, бучне и без дрвореда. Савршене галерије ремек дела архитектуре, истина мало нагарављене, али лепо видљиве.

И трг Републике је дигнут у висину, да не постане кутија за ципеле, спасила га је вртна површина до тржног центра с краја осамдесетих. А с обзиром на прошлост тог места великог страдања, далеко примеренији садржај би било његово претварање у вртни простор тишине и размишљања, него плочник и место за звучнике од хиљаде вата .

Проценти се односе и на шуме на градском подручју, а не дају праву слику распореда природних целина у граду. То што дрвећа има у Кошутњаку и на Авали не значи да не трба да га има у Бранковој, Дечанској, Краља Петра, Цара Уроша и другим улицама без дрвореда. Па ипак неке анкете показују да становници Старог града траже паркинг места, јер да им треба дрвеће, до сада би га добили.

 

[spatiotecte]

Glas Prirode, to ti je sudbina svake metropole u svetu ne samo Beograda.
Pricas o tome kao da si pao sa drveta.
Covek je drustveno bice i kao takav potrebno mu je da zivi u zajednici.
Grad je fizicko otelotvorenje te zajednice i kao takav on sluzi coveku da u jednoj celini namiri njegove potrebe.
Da zivis u sumi kukao bi kako ti je hladno kako nemas struju i vodu i kako moras da se mucis kao pecinski covek da bi preziveo.
Zato ne razumem zasto pljujes po gradu koji ti nudi sav komfor savremenog sveta?
A tek tvoji stavovi kako treba da izgledaju javni prostori su u totalnoj kontradiktornosti sa realnoscu grada od 2 miliona stanovnika. Trg republike nikako ne moze biti mesto mira i tisine.
Tvoj predlog da budu prizemne i spratne kuce u centru necu ni da komentarisem.
nemas ti pojima sta je urbanizam kad izjavljujes takve floskule.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Потпуно супротно, много тога сам створио и стварам и даље да мој град у коме моја породица постоји век и по и ствара тај град, буде достојан своје истинске вредности и значаја, а здрав град је највећа вредност.

Требало би да се обавестиш, данас у било ком делу света су доступна сва знања, па ваљда и у твом селу на Сени, колико се ради на увођењу природе у град и еколошким решењима за унапређење градова. И на нашим телевизијама је недавно приказано неколико емисија на ту тему.

 

[spatiotecte]

Ja ti ne pricam o tome sta si ti licno stvorio u svom zivotu vec o tvom stavu da se smanji spratnost centra Beograda na nivo nekog sela zato sto se to TEBI svidja i zato sto TI mislis da tako treba sto se naravno kosi sa zdravim razumom i svim pravilima ekonomije i razvoja grada.

Zasto zivis u gradu ako ti se ne svidja?
Sto se tice Pariza on ti je kao jedan Beograd na steroidima, gusci je, natrpaniji je, ima manje zelenila nego u Beogradu, izbetoniran je da ne moze vise.
I sta sad, jel treba vekovi urbanizacije da idu pod mac d bi se stvorili uslovi idealnog grada?
Idealan grad ne postoji i sigurno ga neces TI izmisliti.

To sto ti pricas je samo teorija pod okriljem tvog prepotentnog nick-a za koji mislis da ti daje neki kredibilitet u diskusiji ili legitimitet da se ti oglasis u ime prirode.

 

[zexland]

Dobro, nemojmo tako ostro sada...sa jedne strane mi se dopada romanticarska pa i vizija odrzivog razvoja gradova koju GP propagira, a sa druge strane Spatio je potpuno u pravu sto se tice struke i urbanizma.

Trg Republike prosto ne moze da bude suma u kojoj vlada harmonija, tisina i mir. Mir, zelenilo i harmoniju cak ne mozemo naci nu u malom zelenom parkicu ispred DV, prvom komsiji trga Republike, sto u ovom slucaju u potpunosti obara tvdrnje GP-a.

 

[Nebojsa]

E, OVO SE ZOVE GRAD

 

[boca-ica]

Jel moze kompromis
na primer (ovko na ,,brzaka,,) da padne neka frizurica ... šišanje, feniranje