Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.956
- Pohvaljen
- 26.226
Igore, nisam kritikovao redakcijske priloge koje vi radite, ako si na to mislio. Nego odnos svih ljudi u Beogradu, pa tako i članova Beobuilda, prema poštovanju usvojenih procedura i zakona. Da li je tačno ili nije tačno da se po nekom gradskom planu sme postupati tek kada bude formalno usvojen i objavljen u Službenom listu? Tek tada počinje da važi, zar ne? Ili sam ja to pogrešno razumeo? Pa kako to da ima tako malo komentara o radovima u Beogradu koji su po tom kriterijumu čak i formalno nezakoniti, da i ne spominjemo razne po rangu niže procedure u čiji pravi status i obaveznost nisam siguran? Šta ako projekta nema u javnosti zato što neka institucija nije dala saglasnost, pa se prosto radovi započnu i bez te saglasnosti, sa idejom da će tvrdoglava osoba iz te institucije već vremenom "leći na rudu" pošto vidi je ionako kasno da se štiti to što je ona htela da zaštiti svojim protivljenjem? Zar takva situacija, da se radi a da nigde nema naznaka da je plan po kome se radi uopšte usvojen, a pogotovo ne javan, nije razlog za daleko glasnija protivljenja takvoj praksi? Inače će to biti sve češće. Zašto bi vlast sama sebe unapred ograničavala ako se niko ne buni? Nema razloga za to.
Takođe, čak i da je usvojen i legalan, ali ne i javan, opet je i to jako loše. Transparetnost nije samo mogućnost konrole, u smislu da javnost ne veruje vlastima, nego je to neophodni i unapred predviđeni deo sistema. Posao vlasti, kao svakog drugog menadžmenta, je koordinacija različitih interesa. Oni treba da pronađu optimum među njima. To im je čitav smisao postojanja. Ali da bi to uopšte bilo moguće, prvo najrazličitije interesne grupe u Beogradu moraju da budu svesne imaju li one neki interes u projektu koji se priprema, da bi uopšte mogle da ga unapred artikulišu i prijave koordinatoru tih interesa (vlastima). To tako MORA da funkcioniše. Oni primaju platu da bi to radili. A obaška što ni pare i ni gradski resursi nisu njihovi, pa čak ni pravo menadžmenta nije dato trajno nego samo na određeno vreme. Planovi moraju da prođu sve procedure i da na kraju budu objavljeni na Internetu, pa tek ONDA može da se počne sa radom. Ako se to ne desi, treba protestovati. Sada bi bilo ušteđeno mnogo para, živaca i neprijatnosti samo da je javnost na vreme imala uvid u planove po kojima je trebalo raditi Trg Republike. To je ono na šta sam mislio.
Takođe, čak i da je usvojen i legalan, ali ne i javan, opet je i to jako loše. Transparetnost nije samo mogućnost konrole, u smislu da javnost ne veruje vlastima, nego je to neophodni i unapred predviđeni deo sistema. Posao vlasti, kao svakog drugog menadžmenta, je koordinacija različitih interesa. Oni treba da pronađu optimum među njima. To im je čitav smisao postojanja. Ali da bi to uopšte bilo moguće, prvo najrazličitije interesne grupe u Beogradu moraju da budu svesne imaju li one neki interes u projektu koji se priprema, da bi uopšte mogle da ga unapred artikulišu i prijave koordinatoru tih interesa (vlastima). To tako MORA da funkcioniše. Oni primaju platu da bi to radili. A obaška što ni pare i ni gradski resursi nisu njihovi, pa čak ni pravo menadžmenta nije dato trajno nego samo na određeno vreme. Planovi moraju da prođu sve procedure i da na kraju budu objavljeni na Internetu, pa tek ONDA može da se počne sa radom. Ako se to ne desi, treba protestovati. Sada bi bilo ušteđeno mnogo para, živaca i neprijatnosti samo da je javnost na vreme imala uvid u planove po kojima je trebalo raditi Trg Republike. To je ono na šta sam mislio.