Реконструкција Трга Републике

[filip14586]

relja » 29 Jul 2019 08:07 pm[/url]":3fkbw3ah]A može i da se Muzej pogleda malo iznutra, ne samo spolja... zato služi...

Ајдеее???

 

[Хаеул]

filip14586 » 30 Јул 2019 03:22[/url]":71mhlvo0]Ајдеее???

Управо. Какве ли везе унутрашњост музеја има с тргом, да ми је знати.

Дошљак » 30 Јул 2019 03:10[/url]":71mhlvo0]Зеленило фали ка стакленцу. Реално су могли дрворед дуж ивичњака од прелаза код позоришта до прелаза код Југоекспорта.

Стакленцу фали пар Нобелових штапића

Да је Стакленац довољно висок да заклони оно ругло иза, и у пристојном стању, не би га уопште било неопходно рушити.

 

[relja]

Još malo pa će da ispadne da su stabla uništile fasadu Muzeja
Šta da vam kažem, moraćete da izdržite i da istrpite i jedno i drugo u istom pogledu

Što se tiče drveća i fasada.. pa, i jedno i drugo su komplementarni delovi celine grada.
Zamislite ulice Beograda bez krošnji drveća koje snižavaju temperaturu leti, prave hladovinu, prečišćavaju vazduh, šušte na vetru, utočiste su raznih vrsta ptica koje se se nadvikuju sa bukom saobraćaja....
Ja Beograd ne mogu da zamislim bez zelenila, drveća i hladovine pogotovo, u sporednim ulicama na Starom gradu, Savskom vencu, Vračaru...
Mislim da bi grad počeo da zamire kada bi se drvoredi krčili kako bi par ljubitelja fasada mogo da uživa u pogledu od nekoliko minuta na neku zgradu.

 

[filip14586]

relja » 29 Jul 2019 08:38 pm[/url]":1giaoej8]Još malo pa će da ispadne da su stabla uništile fasadu Muzeja
Šta da vam kažem, moraćete da izdržite i da istrpite i jedno i drugo u istom pogledu

Što se tiče drveća i fasada.. pa, i jedno i drugo su komplementarni delovi celine grada.
Zamislite ulice Beograda bez krošnji drveća koje snižavaju temperaturu leti, prave hladovinu, prečišćavaju vazduh, šušte na vetru, utočiste su raznih vrsta ptica koje se se nadvikuju sa bukom saobraćaja....
Ja Beograd ne mogu da zamislim bez zelenila, drveća i hladovine pogotovo, u sporednim ulicama na Starom gradu, Savskom vencu, Vračaru...
Mislim da bi grad počeo da zamire kada bi se drvoredi krčili kako bi par ljubitelja fasada mogo da uživa u pogledu od nekoliko minuta na neku zgradu.

Нико то не спори да треба бити дрвећа, већ не тик испред народног музеја. Замисли уз саму фасаду Версаја посадиш неко веће крошњасто дрво. И не нисам мислио да је дрво сад уништило изглед, већ да ће за двадесет година кад израсте у пуну величину да заклони фасаду музеја.

 

[relja]

Prvo, uzeti nasumučni primer pa porediti sa ovim konkrenim, nije u redu, zato što nemaju bilo kakve veze.
Drugo, stabla su još od pre II svetskog rata stajala ispred zgrade banke / Muzeja tako da veoma dobro znamo kako to izgleda posle nekog vremena.
Problem jednostavno - ne postoji.

 

[Gollum]

Nama su uski trotoari i mali trgovi da bismo sadili veliko drvece s velikim krosnjama ali su npr ona negde lepo zaklonila ruzne fasade ili napustene parcele tik pored puta.. Tako npr delovi Bulevara K Aleksandra pod krosnjama izgledaju lepo na mestima gde su zgrade i kucerci ruzni ali zato potpuno zaklanja Studentsku biblioteku i neke druge lepe zgrade koje se s ulice ni ne vide. Pametno bi bilo kad bi neko i to uzimao u obzir pa da se krosnjama sakrivaju neka rugla ili obicne zgrade a da se ne sadi uz neke lepe i stare, al kod nas nema nikakvog pravila.

 

[direktor]

 

[Дошљак]

Значи маштали су о франкенштајну ала НБС на Славији.

 

[Зимогроз]

И тад је био налик склепотини, камоли данас.
Свиђа ми се идеја за отворенији изглед Трга, иако би било лепо да се о истом трошку урадило нешто око станице метроа испод да се не би касније опет копало, мада, како напредују планови и трасе за метро, таман ће бити време за нову реконструкцију кад и то дође на ред (или је план да се станица копа испод стакленца, не знам?).
Дрворед испред самог музеја ми се чини као да ће мало гушити простор, али шта знам, боље и да дрвеће заклања фасаду него билборди. Иако сам увек за садњу дрвећа, негде би требало и оставити мало чистине кад су у питању вредније старе фасаде којих у Београду и нема много обновљених.
Стадионски стубови су ми тотални промашај, и стварно не разумем како се никоме од надлежних није указало да једноставно не иду уз цео амбијент.
И невезано уз реконструкцију, апсолутно најгора тачка целог трга ми је она црна зграда хотела тик до Позоришта. Није сама фасада толико огавна колико се уклопила уз околину ко пилету дојке.

 

[Astrotrain]

Ево коначно сам данас пре једно сат времена прошао Чика Љубином и изашао поред ограде градилишта не бих ли лично видео како то све изгледа, а иначе немам потребу и у тај део града не залазим чешће од једном у неколико месеци па је мој утисак можда још и јачи јер ми то није свакодневица. Не могу да кажем да је ружно, али из мог угла ништа посебно. Нарочито ми смета недостатак било каквог заклона од сунца лети, а претпостављам да ће и зими бити незгодно услед ветра. Било како било, хајде да коначно и они који толико чезну за "макар једним правим тргом" у Београду добију то што желе па да сви наставимо даље са својим животима.

 

[boca-ica]

Astrotrain » 30 Jul 2019 13:23[/url]"
......Не могу да кажем да је ружно, али из мог угла ништа посебно.
Нарочито ми смета недостатак било каквог заклона од сунца лети, а претпостављам да ће и зими бити незгодно услед ветра.
Било како било, хајде да коначно и они који толико чезну за "макар једним правим тргом" у Београду добију то што желе
па да сви наставимо даље са својим животима.

A sta vise reci, sve suva istina
+1

 

[Хаеул]

Да, "макар једним правим тргом", који сваки град величине и улоге Београда треба и мора да има.

Коме је до хлада, нека не иде на сунце. Знате, и ја волим хлад, али не пада ми на памет да тражим да се разапну сунцобрани, или посади дрвеће, на сваком педљу отвореног простора. Јер, ако ћемо пошумљавати трг, зашто не и фудбалске и тениске терене, дечја игралишта, улице итд? И тамо нам је потребан хлад, зар не?

Просто, зна се где је дрвећу место, а где није. Уместо што тражите шуму на главном градском тргу, тражите уличне дрвореде, жардњињере, нове паркове итд. То је разумно - шума на једином тргу српске престонице није.

 

[astrodule]

Kome smeta sunce neka se ne nalazi na sred Trga u podne. Uvek ima hlada negde.

Šta ćemo sa onom piknik livadom na Košutnjaku? I tamo je vruće. Jeste prijatnije nego na travi, ali u hladu je sigurno još prijatnije.

A tek plato oko Mauzoleja na Avali?

Staza za trčanje od Juge do Brankovog mosta je većim delom na suncu?

Zar treba svaki prazan prostor da bude u hladu i to zbog 20-ak dana godišnje kada je baš vruće?

OVO JE TRG NIJE PARK (kao što @Хаеул i mnogi drugi ovde govorimo)

 

[Хаеул]

astrodule » 31 Јул 2019 05:53[/url]":36c4pjfl]Kome smeta sunce neka se ne nalazi na sred Trga u podne.

Мени смета, и зато се не приближавам тргу нити идем пешке низ ужарене градске улице током оних пар паклених месеци или десетина дана када ни хлад не помаже. Проблем решен.

Док сам био дете, сметало ми је сунце на тенсиком игралишту. Исписао сам се из тениског клуба и пронашао други хоби. Проблем решен.

Ако за вас то није опција, наоружајте се флашом воде, белим кишобраном и лепезом. Проблем решен.

 

[astrodule]

Ko hoće - nađe način, ko neće - nađe razlog

 

[Хаеул]

astrodule » 31 Јул 2019 06:03[/url]":3689sh6p]Ko hoće - nađe način, ko neće - nađe razlog

Управо. Да се разумемо, безброј је места у случају којих је сасвим основано жалити се на неодстатак хлада. Има и паркова у којима нема ни приближно довољно хлада, а ја бих волео и да све београдске улице имају дрвореде.

Трг, баш као ни низ других места које смо поменули, није једно од њих.

 

[louderick]

zar ima i somnabulnih pitanja tipa da li nam treba centralni trg?? ima. videh ovde.

 

[Igor]

Nije pitanje da li nam treba trg vec kakav trg.

 

[spatiotecte]

Za pocetak nam treba trg koji lici na trg posto od trgova u gradu smo do sada imali samo nazive.

 

[dejjan]

Ima istoričara umetnosti na sve strane koji tačno znaju šta je trg i precizno ponavljaju njegovu definiciju u svako doba dana i noći. Međutim, te definicije i primeri Siene, Verona, Milano, Madrid i sl. zaista pripadaju istoriji, verovatno neki 14.-15. vek. Tada su se ljudi tek oslobodili blata po ulicama i počeli da ih popločavaju kamenom. Klima je bila značajno drugačija i mnogo manji procenat stanovništva je živeo u gradovima i sami gradovi su bili neuporedivo manji, sa manje stanovnika i drugačijom arhitekturom.

Danas znamo da se klima menja i da će Srbija biti među oblastima koje će zahvatiti najveći deo promena globalnog zagrevanja. Čak ovi navedeni gradovi ni nemaju suvu kontinentalnu klimu kao Beograd. Ta opsednutost kamenom i mržnja prema zelenilu dolazi sigurno od neke frustracije ili teškog detinjstva na selu.

Što se tiče kolovoza popločanog skupim slovenačkim kamenom, to niko normalan nije mogao da uradi. Ako je projekat promenjen u odnosu na originalnu fantaziju i podrazumeva vraćanje saobraćaja, onda je morao i projekat da se promeni i kamen vrati Slovencima. Habajući sloj asfalta se s razlogom tako zove - haba se tokom vremena. Ranije uredno održavanje saobraćajnice na Trgu je podrazumevalo barem jednom u 2 godine da se rekonstruiše. Zbog relativno male površine, to je moglo za jedan vikend da se završi. Sada, kao što vidite, svaki kamen se postavlja ručno i dihtuje ručno. Rekonstrukcija kolovoza u budućnosti će biti neuporedivo skuplja i duže će trajati jer će kamen za zamenu morati da se naknadno nabavlja i ubacuje umesto polomljenih kocki.

Jel mislite da su retardirani oni što prave kolovoz od asfalta? Sigurno je u odnosu na kamen, koji je bio jedini materijal pogodan za tu namenu u 14. i 15. veku, pronađen neki novi i jeftiniji materijal, sa pogodnijim fizičkim i hemijskim karakteristikama. Tako da će rezultat nazovi rekonstrukcije kolovoza biti jako nepovoljan.

Ko misli da se na oštrom kamenju bolje koči zaista nikada nije vozio ni bicikl. Situacija će biti još gora kada padne kiša, kada se nakupi ulja is neispravnih vozila i kamen uglača teškim saobraćajem.

Ovo će magristi zub vremena već na proleće, a asfađtiraće se već za 2 godine.

Maniju popločavanja su uveli žuti, za vreme Vesićevog prijatelja, Bojana Stanojevića koji je bio gradski manager. On je popločao Srpskih vladara u to vreme i vidimo na kakav brlog to sada liči. Popločavanja može da ima smisla u Knez Mihajlovoj i samo tamo može da traje nekoliko decenija. Nešić iz Loznice je počeo da dobavlja te betonske kocke još tada.

Dalje vezano za saobraćaj i proširenje pešačke zone, zaista je čudno da niko nije primetio da se trenutnim (i planiranim trajnim) presecanjem sobraćaja u Kolarčevoj anulira postojanje Terazijskog tunela i podzemnih pešačkih prolaza na Terazijama. Jel Branko Pešić bio lud kada je to pravio??? Sadašnjim potezima nema nikakve prepreke da se Brankova i Terazije seku u nivou.

 

[Steva]

@dejjan mislim da nisi u pravu. Ima praktičnih razloga zašto bi jedan trg morao biti uglavnom gola površina, prostor za održavanje raznih gradskih manifestacija, koncerata ili čak i za pravljenje tribina i terena za zanimljive turnire. Npr:

Da staviš zelenilo na trg to će svake godine biti najmanje desetak puta mešavina blata koja će se mazati po celom trgu kao što je bilo dosad.

Mislim da nema opsednutosti kamenom a kamoli mržnje prema zelenilu u bgd. Ono što ne vidimo je to da Beograd ima dosta, ali baš dosta zelenila koje se ne održava. Da se to zelenilo koliko toliko održava svi bi profitirali od toga, zelenilo se ne održava zbog mržnje prema zelenilu nego uopšte zato što nigde nema održavanja. Sa druge strane BGD nema nijedan pravi klasični trg. A Trg Republike je na putu da postane to.

Mislim da je sasvim fer ići na društveni kompromis i prihvatiti realnu potrebu za najmanje jednim pravim trgom u gradu a i time da se mnogobrojni parkovi (nezavisno od teme trg) moraju oplemenuti.

 

[Bender Rodriguez]

Sve i da na trenutak usvojimo ovdašnji među narodom popularni stav da trg treba da bude ispresecan zelenilom i sadržajem... opet, jel toliko strašno ako pored svih drugih ''trgova'' u gradu napravimo jedan koji će biti bez toga?

Razumem kritiku za Cvetni trg koji je postao krematorijum. Razumem kritiku za Slaviju koja je sramota i promašaj u svakom smislu. Ali ne vidim šta je toliko strašno da dobijemo jedan trg koji će biti nalik onome što se u svetu smatra trgom. U smislu sadržaja odnosno manjka istog.

Da, ovdašnja klima postaje sve užasnija, i već od aprila pa sve do oktobra veći deo dana ume da bude nepodnošljivo stajati na suncu. Ali zato se hlad, za one koji čekaju nekog/nešto, može naći u senkama zgrada i senkama drveća ispred zgrada Jugoslavija Publik i Boško Buha. Bitno je imati hlad na ovoj novoj blesavoj klimi, ali bitno je i imati makar jedan trg koji se može tako nazvati u punom smislu te reči. U redu, ne mora svaki trg da nam bude kao nemački, ali ne mora ni svaki da bude kao poligon sa preprekama i sajam žardinjera...

 

[jaksa]

Хаеул » Pon Jul 29, 2019 8:31 pm[/url]":36ykxi9u]

filip14586 » 30 Јул 2019 03:22[/url]":36ykxi9u]Ајдеее???

Управо. Какве ли везе унутрашњост музеја има с тргом, да ми је знати.

Дошљак » 30 Јул 2019 03:10[/url]":36ykxi9u]Зеленило фали ка стакленцу. Реално су могли дрворед дуж ивичњака од прелаза код позоришта до прелаза код Југоекспорта.

Стакленцу фали пар Нобелових штапића

Да је Стакленац довољно висок да заклони оно ругло иза, и у пристојном стању, не би га уопште било неопходно рушити.

Da li ima ikakvih planova da se to ruglo iza, sa sve onim odvratnim krovom koji se spušta niz fasadu, nekako reši/sruši?

 

[Drakche]

Uvek sam se zalagao za postovanje zakona, ali u slucaju "rugla iza staklenca" se ne bih previse bunio, ako ga delegalizuju i sruse.

 

[Zuma]

Sadašnje rešenje Trga Republike je neobičina mešavina dva suprotna koncepta. Ili čak tri ili četri.

1. Isključivo pešački trg sa tek ponekim komunalnim ili GSP vozilom, u kome su razlike između bivšeg kolovoza i trotara vizuelno i izborom materjala praktično izbrisane, čime se proširuje pešački trg na račun kolovoza.

2. Trg na kome je saobraćaj skoro istog obima kakav je bio i ranije, i gde se samo malo ulepšava i proširuje pešački deo uklanjanjem ranije izdvojenih i povišenih zelenih delova, velikih "žardinjera".

Pošto nisu mogli da se odluče ni za jedno od ovih rešenja, izabrali su čudnu mešavinu. Saobraćaj izgleda po obimu ostaje isti, sem što je malo usporen podlogom, a kolovoz se samo vizuelno donekle izjednačuje sa pešačkim delom, tako da trg NAOKO IZGLEDA veći, ali ustvari nije (ako ne računamo uklanjanje žardinjera), dok je saobraćaj po obimu isti, samo ide neznatno sporije.

Postoji i drugi sukob koncepcija. Da li ići na zelenilo, drveće i klupe za sedenje, ili imati prazan trg? Pa su i tu, ponovo, napravili mešavinu, ne opredelivši se do kraja ni za jedan od ova dva takođe suprotna koncepta.

Ovde su zadržali zelenilo, ali bez zardinjera već samo u obliku malog drveća koje raste "direktno iz kamena", i to raspoređenih po obodu trga. Tako je sredina očišćena da bi se dobio prazan prostor u centru, a neko drveće ipak postoji po obodu. Takođe, na isti način su iz centra uklonili dugačke linearne klupe za mnogo ljudi, pa ih drastično smanjili po ukupnoj površini za sedenje, i zatim i dislocirali po obodu trga umesto da su, kao ranije, u njegovom centru. Ponovo kompromis dve sasvim različita koncepta.

Kako će ove dve čudne mešavine stvarno funkcionisati u praksi je sada prilično teško reći. Možda zaslužuju pohvalu za kreativnost i pokušaj zadovoljavanja što više ljudi različitih viđenja? Ili pokudu zbog nedostatka hrabrosti da se opredele? Jedno što za sada mogu reći sa sigurnošću je da će trg biti lepši nego ranije, ali i da se saobraćaj MORA rešiti mnogo bolje i radikalnije od ovoga. On je previše važan da bi se ostavio ovako.

Međutim, naravno, ovo je samo privremeno, jer nas čeka čitav niz odluka o metrou, stanici, Studentskom trgu, Staklencu i okolnom zgradama, o saobraćaju itd. Ali je onda pitanje da li je sada trebalo trošiti toliko para? Ili uopšte NIJE privremeno, jer ko zna kad će se sve to zaista raditi? Nažalost, ovde i dalje ostaje previše otvorenih pitanja.