direktor":3i0iuidc je napisao(la):
A trg nika pasica nista vec si prepeglao pionirski park
Ima izmena i na Trgu, pogledaj malo bolje satelitski snimak
A Pionirski park je bio u neku ruku sastavni deo konkursa.
@Spatiotecte
Ovaj konkurs je po meni mnogo siri od partenog resenja trgova, on se odnosi na centralni javni prostor grada i postavlja jedno bitno pitanje buducnosti drustva.
Uzmimo istu lokaciju kroz vreme.
Kada je Centar rekonstruisan posle drugog svetskog rata bilo je bitno naglasiti snagu novog poretka, industrijalizaciju i moderno drustvo. Zato smo dobili komad autoputa na Terazijama, neometani automobilski saobracaj sa sve razdelnim ostrvom, a pesaci su potisnuti pod zemlju. Monumentalni trg Marksa i Engelsa (danas nikole Pasica) vrlo brzo je postao javni praking kao uostalom i Trg Republike.
Drustvo se razvijalo i krajem 70ih fokus je prebacen na pojedinca i kvalitetan zivotni prostor, nova naselja su poprimila ljudske proporcije, izgled i uredjenje (Cerak Vinogradi, Visnjicka Banja) a centar grada je vracen pesacima (Knez Mihajlova, deo Trga Republike).
Posle 10 godina rata/sankcija i 15 godina ortacke privatizacije i lihvarenja koje su Beogradu donele samo kioske i rupe na asfaltu izgleda da je vreme da se ponovo zapitamo kuda zelimo da idemo.
Znaci pitanje konkursa je po meni kako zelimo da zivimo i kuda smo posli. A nasi centralni Trgovi moraju biti olicje te odluke.
Moj predlog je skroman, ne nudim gotov odgovor na ovo pitanje vec samo zelim da ga prostornim uredjenjem postavim.
Staro jezgro Beograda razvija se duz grebena izmedju Save i Dunava. Glavni pravci prate greben od Kalemegdana do Vuka/Slavije. Malo je pravaca koji seku to snaznu osovinu (Pariska, Tunel, Kneza Milosa, Beogradska) i nekako Beograd spontano funkcionise na tom prirodnom pravcu.
Moj projekat nudi da se otvore jasne, ciste i neocekivane perspektive poprecne na taj glavni pravac. Na taj nacin se gradski prostor moze sagledati na jedan potpuno nov nacin. Isto tako se drustvo i drustveni poredak mogu sagledati na jedan nov i poprecni nacin, promenom perspektive. Te zidane perspektive predstavljaju u stvari mentalni proces slobodnog sagledavanja postojeceg drustvenog poretka bez predrasuda i ogranicenja.
Mogucnost da se Grad sagleda na nov nacin pokazuje da i sve ostalo moze da se pogleda na nov nacin. Nista se staro ovde ne rusi, samo se pojavljuju nove neslucene mogucnosti.
Ja ne znam sta ce se u tom prostoru, toj perspektivi desavati, zato na renderima na belim trakama nema nicega, ni ljudi, ni kioska, ni kola. One samo pokazuju mogucnost da se nesto novo moze desiti, da stvari nisu sudbinom zapecacene, da je nov pogled uvek moguc.
Projekat zapravo postavlja pitanja, nudi novi osvrt na staro, mogucnost stvaranja nepostojeceg, eventualnu transformaciju drustva.
Predlozeno resenje nije definitivno, okamenjeno zauvek, ono je tek pocetak price.