Проблем је што свако има права да држи пса, а да притом не схвата какве су му обавезе и да мора прихватити и придржавати се низа писаних закона и неписаних правила.
Поред свег наведеног, излуђује ме секективно поступање градских и републичких власти у доношењу ретардираних аката и њихова неселективна примена и делање Комуналне Милиције. Уз то решавању проблема не доприносе ни необавештеност јавности и генерализације проблема, уместо тачног препознавања извора и узрока истих.
Мене као одговорног власника излуђује све већ написано, што од власника, што од грађана. Али имам и ја пар опаски као власник два пса, како већ раније поменух-Бул Теријера(тзв. опасни, ружни и агресивни
и Ласе Апсо(тзв.мали бели).
Оно што мене излуђује су акти Речублике и Града града о “опасним расама” паса, тачније идредбе о брњицама , по којој су само три расе одређене као “опасе”: Бул Теријер(и мини), Стафорд Теријер и Пит Бул” морају да носе брњицу.
Зашто дебилну? Зато што сматрати одређену врсту пса опасном, а негирати да:
1. Сваки пас може да уједе. Да сад иде аргумент да мали пси не могу нанети повреда. Значи није да не уједају, али наводно мањи пас наноси “мање” повреде. У реду,ако је тако, да закључумо значи велике повреде могу нанети не само “опасне врсте) већ и Шарпланинци, Лабрадори, Ротвајлери, Хаскији, , Далматинци, Аките, Добермани, луталице…у принципу “веће расе”…Међутим ако неко мисли да мали Џек Расели или Немачки Ловни теријер(осетио на својој кожи) не могу нанети гадне повреде грдно се вара…и напад Чиваве може нанети расекотине које захтевају медицинску негу и изазвати трауме код деце. Моја чувава коју смо имали док сам одрастао је била јако агресивна и за њу су моја ова Бул Теријера буквално јагањци који не да никад не би ујели, него нису зарежали на човека. Пре бих повредили лупањем и скакањем кад им се покаже пажња.
Дакле и мали пси и то парадоксално, су чешће агресивни од великих паса што због фрустрираности, што због страха власника да не буду нападнути па их не социјализују и увек подижу кад се сретну са другим псина.
Дакле термин-агресиван и опасан нису узајамно повезани термини јер и мали малтезер може по свим мерилима бити агресиван(лаје и кидише на људе и псе, хоће да уједе…), али не и опасан. Такође боље је користити термин “потенцијално опасан” за све веће расе.
Сад кад смо то рашчистили долазимо то тачке
2.
“Опасне врсте” наводно нападају чешће и и агресивније су ћто је свакако побијено статистиком истраживањима и изјавама стручњака и ветеринара.
Стручњаци су већ утврдили, а и свако ко има искуства са псима зна да до агресије код пса долази због више чинилаца
-саме личности пса од рођења( дакле генетика, али не врстна већ психолошко типска), од пола, старости, затим одгоја и искустава током живота(дресиран, стерилизован, социјализован, нападнут, на ланцу, малтретиран…)
Неки кажу какав газда, такав пас што није случај баш као и са децом.
Знам дивне људе којима западне луд пас. Оно што јесте истина је да власник дресуром, одгојом и социјализацијим може умањити, променити и тренирати пса, а у случају да је пас сувише доминантан, заплашен и реактиван-може друге заштитити од свог пса брњицом и поводцем.
И сваки власник би требало да зна свог пса и препознаје знаке који указују на могућ проблем.
Под
3.-
Моје искуство:имао сам разне врсте паса(наводно опасних врста и наводно неопасних од Чиваве до Бул Теријера), мужјаке и женке и стекао сам неко искуства са својим и туђим псима и власницима. бу**** и неодговорних има међу власницима свих раса. Тренутно да подсетим да имам Ласа Апсо(14 год, мала бела врста и Бул Теријер, Мужјак, скоро 3 године)…
Бул Теријер обожава људе и јако је дружељубив са псима. Међутим већ пар пута је нападнут од стране пар мужјака(Лабрадор, Вучјак, Швајцарски Бернски Пас, Мешанац крупније грађе)…што је довело до тога да буде знатно нервознији у сусрету са другим псима.
Због стереотипа који људи имају прена врстама паса-нико не би рекао да је тај Лабрадор који је напао мог агресиван, али је довољно да само виде мог Була па да кажу-ево га тај крволочан пас. То се и овде на форуму већ писало.
Ја их увек шетам на поводцу, а гомила људи пушта псе без поводца, тако да ми не пада напамет да ја мом стављам брњицу. Без поводца су често и мали и велики пси. Оно што власици малих паса често негирају је да управо њихов пас може са агресивним понашањем да изазове реакцију великог пса.
Али они то не желе да прихвате и само криве велике псе. Исто важи и за псе “неагресивних раса” које пуштају свом псу да без поводца прилазе другим псима уз оно чувено -НЕЋЕ ОН. Па можда неће он, али оће рај други на поводцу.
4.Закључак- да поводац важи за све псе, врсте, расе….да брњица важи за псе који због своје величуне и снаге могу бити потенцијално опасни…или да важи само на одређеним местима…или да не важи ни за једног пса, а не да дискриминаторски важи за само неке врсте. Постоји низ добрих неписаних правила којих се придржавају одговорни, а неодговорни редовно крше(држи пса на поводцу, скупљај говна за својим псом, контролиши свог пса….).
Хвала на пажњи и извините на предугачкој дисертацији.
