Satelitski snimak otkrio da u Srbiji ima PET MILIONA NELEGALNIH OBJEKATA, a u sedam gradova je stanje ALARMANTNO
Broj nelegalnih objekata na teritoriji naše zemlje raste iz dana u dan, a najnovije procene Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da je broj takvih objekata skočio na neverovatnih pet miliona!
- Do sada se verovalo da je broj bespravno izgrađenih objekata oko milion i po, a Republički geodetski zavod, zahvaljujući satelitskom snimku Srbije, radi na formiranju registra bespravno izgrađenih objekata i već sada možemo da kažemo da će taj broj biti oko pet miliona. U pitanju je ogroman mrtav kapital na koji ne može da se podigne hipoteka niti može da se uloži u startap biznise i slično - objasnio je direktor zavoda Borko Drašković, gostujući na RTS-a.
Kako se precizira na sajtu RGZ, sistem satelitskih snimaka uveden je prevashodno radi realizacije projekta Masovne procene vrednosti nepokretnosti, ali se koristi i u postupku ozakonjenja nelegalno izgrađenih objekata.
- Na osnovu obrađenih podataka za 60 odsto teritorije, utvrđen je trend po kome je broj objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti ili su znatno izmenjeni u odnosu na upisane približno jednak broju objekata koji su upisani u katastar nepokretnosti. Imajući u vidu navedeno i činjenicu da je trenutno u katastru nepokretnosti upisano približno 4,75 miliona objekata, dolazi se do zaključka da postoji oko pet miliona objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti, čak i pod pretpostavkom da 10 odsto objekata evidentiranih u Registru objekata ne bude predmet upisa u katastar nepokretnosti - poručuju iz RGZ.
Uz to, diretkor RGZ ističe da je za dva meseca od kako je uveden novi sistem knjiženja nepokretnosti uz pomoć notara primljeno preko 42.000 zahteva za uknjiženje.
- To samo govori da je Ministarstvo građevine predložilo hrabar zakon koji je zaživeo i pokazao se kao upotrebljiv. Posao nam je olakšan, uspeli smo da u zakonskom roku rešimo skoro sve predmete. Za par desetina njih uočeni su izvesni problemi, ali i to će uskoro biti regulisano - optimističan je Drašković.
Na pitanje kako posmatra nove podatke do kojih je Zavod došao, specijalni savetnik u Privrednoj komori Srbije Aca Popović kaže da brojku treba uzeti s rezervom.
- U statističkim bazama umeju da se nađu duplirani slučajevi, ima tu i različitih dogradnji i sitnih intervencija... Trebalo bi napraviti detaljan uvid u dokumentaciju da bi se preciznije znalo o čemu govorimo - napominje Popović.
Najviše problema, nesumnjivo, stvara kolektivna stambena izgradnja.
- Ključni je kvalitet gradnje jer se dešavalo da se, na primer, sruši terasa ili ošteti neki drugi deo nelegalno podignute zgrade, a tu je i ozbiljna opasnost od zemljotresa. Naime, svaka konstrukcija ima određeno statičko, ali i dinamičko opterećenje koje može izdržati i pod tim se upravo podrazumeva pomeranje tla, gde, nažalost, bude i ljudskih žrtava - to mora biti crvena granica za investitore. Da li treba da čekamo da se tako nešto dogodi? Brojni su i usputni problemi, poput priključivanja na infrastrukturnu mrežu ili parking mesta, jer za 99 odsto bespravno podignutih objekata nema garažnih mesta, što direktno ugrožava kvalitet stanovanja u tom kraju - pojašnjava naš sagovornik.
Savetnik PKS priznaje da je broj zahteva veliki, a da za ogroman obim RGZ nema dovoljno ljudi.
Najviše neuknjiženih objekata u Čačku
- Na osnovu do sada obrađenih statističkih podataka, najviše objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti je na području opštine Čačak (od 44.950 objekata upisanih u KN, 17.367 objekata ne postoji na terenu, a čak 95.326 objekata nisu upisani u KN ili su znatno izmenjeni u odnosu na upisane). Sličan trend imaju i opštine Kraljevo, Subotica, Valjevo, Šabac, Zrenjanin i Loznica. Interesantno je da za beogradske opštine Stari grad i Vračar statistika ne pokazuje isti trend, u tim opštinama je veoma mali broj objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti (na primer, od 5.276 objekata upisanih u KN na području opštine Stari Grad, 317 objekata ne postoji na terenu, a samo 352 objekta nisu upisana u KN ili su znatno izmenjena u odnosu na upisane) - navode u RGZ.
Kako zabraniti gradnju
Upitan kako bi se nelegalnoj gradnji konačno moglo stati na put, on navodi da je stvar veoma jednostavna i mogla bi se urediti u kratkom roku.
- Zabraniti sklapanje ugovora za kupovinu nepokretnosti za koje ne postoji dozvola, zabraniti priključivanje na infrastrukturne sisteme - vodovod, kanalizaciju i struju i pokrenuti medijsku kampanju koja bi se bavila rušenjem bespravnih objekata. Sem toga, nikako nam ne uspeva da sprovedemo odluku kojom bi se takva gradnja tretirala kao krivično delo, a to je i te kako važno - kaže on.