[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=472876#p472876:rnix6mra je napisao(la):
MarkB » 22 Авг 2017 03:15 pm[/url]":rnix6mra]
stf
- Косанчић је Културно добро уназад цца три године. Постављање нечега чега није било (бандера за улично осветљење), а враћање нечега што је било како никада није било (калдрма и ивичњаци), не можеммо назвати корекцијом.
Косанчић није антички споменик па да не сме каменчић да се помери а и заштићен је у мементу када већ није имао изворни облик већ је преарађиван и пре заштите. И сами сте написали мало ниже:
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=472876#p472876:rnix6mra je napisao(la):
MarkB » 22 Авг 2017 03:15 pm[/url]":rnix6mra] Косанчић, осим што је изгледом задржао неки изглед цца 1900-1940 ни по чему другоме није посебан, никада био, нити ће икада бити.
Управо о томе се и ради, Косанчић није ништа посебно у историјском смислу сем што има специфичну атмосферу и доживљај простора. Зато је и заштићен као "амбијентална целина".
Београд има још 2 заштићене амбијенталне целине; Стари Земун и Грочанска чаршија. Пошто сам из Гроцке, могу да причам о чаршији.
Она је заштићена као центар насеља са атмосфером српске варошице с краја 19. века, дакле заштићена као старији амбијент од Косанчића. Овако је изворно игледала:
Дакле, турска калдрма као на Косанчићу, без ивичњака, док су се атмосферске воде и тротоари одвајали само нивелацијом (као што се сада ради на Косанчићу, или можда враћа како је изворно било). Ивичњаци ипак нису сигурно ту били одувек. У време првог постављања калдрме нису постојали.
У тренутку заштите Грочанске чаршије од стране Завода, изгледала је овако:
Ни трага старој калдрми, постављена је коцка, а и тротоари су асфалтирани ... стара калдрма је остала само дуж кишних канала ...
1995. доња половина зоне је претворена у пешачку зону, што никад у својој историји није била. Аутентични извор, наравно није задржала будући да је насеље расло око Цариградског друма, дакле, транзит од настанка насеља ... постављене су жардињере, канделабери, чесма ... ништа то није постојало никада у Чаршији ... комплетан визуелни идентитет по коме је данас препознатљива, добила је те , 1995. године:
Најзад, 2014. реконструисана је и горња половина улице. Једини услов Завода је био тај да се врати калдрма (коцка, не турска). Међутим, када су багери кренули да скидају, налете на турску калдрму испод. Зауставимо радове, зовемо Завод ... долазе њих шесторо у једном ауту, прошетли са рукама у џеповима и констатују да је та турска калдрма ионако оштећена шездесетих када је копана канализација и да ту нема шта да се чува !!!!!
Данас та улица изгледа овако:
Закључак је да је Косанчић још и добро прошао, какав Завод за заштиту имамо.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=472876#p472876:rnix6mra je napisao(la):
MarkB » 22 Авг 2017 03:15 pm[/url]":rnix6mra]
- Косанчић зарађује јако дуго. Мало, мало се ту нешто снима а то неко масно наплаћује од како постоји кинематографија. По некада истина, неко од власника или станара је успевао да наплати део тог колача.То је био стамбени кварт, да ли ће то и остати, време ће показати. Ако сте мислили да ће кафићи нешто да привреде а оно хоће (а можда и неће) само и искључиво својим власницима. Власници и станари ће уместо мира и тишине, који је био одлика овога краја, добити да им од 06:30 јапанци доносе буђење па ће онда остали да им ремете тишину (која је била спецификум овога краја) на коју ће се надовезати као и уназад 10+година бука са сплавова током ноћи. Да сумирамо: добиће буку преко дана и то је све што ће добити.
Рента објеката. Не само за филмове, већ и тим власницима кафића. Станари се договоре да ребну цену за кафиће, па ако је већ судбина да се кафићизује, то да се подебело наплати. А не мора само кафић у Србији да се отвори мајку му ... може и нека мануфактура старог заната, нека галерија и могу то да отворе и сами станари, зашто би морао неко трећи? То је тај балкански (без)осећај за бизнис. Косанчић је златна кока за станаре. Ако то не искористе, то је само до њих, ни до кога другог ...