Šta je novo?

Косанчићев венац - ревитализација

Izvor: Beobuild.rs

Širenje pešačkih zona
160725-Zmaj-Jovina-07b.jpg


Krajem marta počeli su radovi na rekonstrukciji preostalog dela Zmaj Jovine ulice, izmedju Čika Ljubine i Vasine ulice. Posle 4 meseca izvođenja, radovi se konačno ovih dana privode kraju, a ostala su da se završe samo manja uklapanja na pločnicima. Rekonstrukcija se obavlja u skladu sa planovima širenja pešačke zone, pa je i ovaj deo Zmaj Jovine uređen po istim principima. Tokom radova izvedena je zamena svih podzemnih instalacija i kanalizacione mreže, a popločavanjem ulice ukida se saobraćajna funkcija i skretanje iz Vasine u Zmaj Jovinu ulicu. Izuzetak će biti kontrolisan pristup dostavnih vozila Pošte. Uređeni prostor je deo šire zone Knez Mihajlove ulice, a novi plato od oko 1000 kvadrata pokriven je granitom sa prepoznatljivim fiksnim žardinjerama, manjim drvoredom i novim javnim osvetljenjem.

Pored Zmaj Jovine ulice, ovih dana završen je i tender za izvođača radova na rekonstrukciji Kosančićevog venca. Projekat na Kosančićevom vencu podrazumeva rekonstrukciju ulične kaldrme, a posao je dobilo beogradsko preduzece “Ingrap omni”. Očekuje se da izvođač bude uveden u posao početkom avgusta. Krajnji cilj na Kosančićevom vencu jeste potpuno uklanjanje saobraćaja, međutim preduslov je izgradnja garaže za potrebe lokalnog stanovništva. Planirana garaža bi se nalazila na prostoru između Kosančićevog venca i Brankovog mosta, ali će do njene izgradnje vozilima i dalje biti dozvoljeno parkiranje u okviru pešačke zone.

U septembru nas očekuje još jedan projekat na širenju pešačke zone, a radi se o već najavljenim radovima kod Obilićevog venca. Pored radova na popločavanju Obilićevog venca biće rekonstruisan i pristup garaži iz Birjuzove ulice, gde se umesto asfalta planira postavljanje kamene kocke. Završene su i pripreme za rekonstrukciju Sremske ulice, pa se uskoro očekuje raspisivanje tendera, a do kraja godine trebala bi da počne i rekonstrukcija Nušićeve ulice.
 
Igore, znaš li možda radi li se Kosančićev venac u širem smislu ( sa Zadarskom, Srebreničkom, Fruškogorskom) ili će fazno ići ulicu po ulicu?
 
Izvini na kasnijem odgovoru.

Radi se ulica Kosancicev venac KP1986/1
Kralja Petra ide kasnije nju nisam stavio na listu u temi "Pesacke zone"
 
Toga sam se i plašio :( Mislim da Kosančićev venac ipak treba da se sredi kao ambijentalna celina, a bez rekonstrukcije Zadarske i Srebreničke, posao je jednostavno polovičan. Uz to, nigde se ne pominje prostor bombardovane biblioteke, koji je ključna tačka na tom protoru, a čini se da još ne znaju šta bi s tim.

Što se Fruškogorske tiče, ona bi i mogla da sačeka, mada bi bilo lepo srediti i nju i Male stepenice, jer vezuju Kosančićev venac i Karađorđevu čija je rekonstrukcija u tom delu takođe planirana.

Pritom se najavljena rekonstrukcija 40 fasada sigurno odnosi na širi prostor Kosančićevog venca, jer u samoj ulici koja nosi to ime nema ni približno toliko kuća.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=398908#p398908:8w6k3l12 je napisao(la):
Igor » 25 Jul 2016 10:45 pm[/url]":8w6k3l12]Aha

file.php
Spomenik je dole u sivkastoj boji, tu neće ništa da grade jer je tu planiran LRT/metro/whatever šinski koridor.
 
Као један од оних који сматрају да Београд, попут Варшаве и немачких градова, треба да обнови уништено урбано и архитектонско наслеђе (поготово због чињенице да је оно далеко скромније), подсећам се текста од пре пет година у којем образлажем став да треба поново изградити зграду у којој је била Народна библиотека и у њу сместити својеврсни Музеј културног страдања.

"Наравно, јасно је да делим Џонијево и Делијино мишљење да би право решење била реконструкција библиотеке, са стакленим подом испод кога бисмо могли да уживамо у остацима римске зграде, са сталном поставком о разарањима Београда на спрату, али и двораном која би била искључиво посвећена изгорелој националној институцији (са фотографијама, снимцима, пронађеним предметима, факсимилима наредбе за рушење, детаљним пописом онога што је изгубљено, фототипским издањима или преписима тамо где постоје...). А у поткровљу бих сместио кабинете за екипу историчара, истражитеља и публициста чији би задатак био да, попут Визенталовог центра, истражују све детаље везане за страдања нашег града, да проналазе артефакте по свету, да их по могућству враћају у земљу и да јавност редовно обавештавају о ономе до чега су дошли. То би, верујем, био начин да ово здање постане неизоставна дестинација сваке ђачке екскурзије, али и незаобилазна ставка у свим туристичким брошурама о нашем граду.

Прах изгорелих књига могу конзервирати само едуковани мозгови наше деце и оних који дођу да посете Београд. Онај буквалан, физички прах који неки желе да сачувају већ давно су развејали ветрови и спрале кише, остављајући на месту где је било егземпларно здање грађанског, модерног Београда (тако другачије од сељоберске слике коју нам неки натурају, а ми се не опиремо) само ружну рупетину за коју 95 одсто људи не зна шта је. Никаква плоча, "језик симбола" и ода празнини неће ту много помоћи."
 
Zgrada biblioteke nije gradjena da bude biblioteka, vec fabrika, tu imam problem. Sama zgrada nije toliko bitna, sem sto je bila lepa i ukopljena u sredinu. Kao kompromis mozda replika na nekoj drugoj lokaciji?

U slucaju da se Ne podize stara biblioteka - mislism da plato treba biti ravan, u novou kaldrme, koliko je to moguce.
 
Апсолутно је неважно то шта је доминантна неокласицистичка зграда у најважнијем урбаном језгру Београда била пре него што је постала библиотека. Косанчићев венац је био много лепши и потпунији са њом него без ње.

За разлику од других разрушених европских градова, Београд нема тако богато архитектонско наслеђе да би могао тако ноншалантно да одустаје од својих муком стечених визура. Штонокажу, да се ја питам обнављали би се и Ђумрукана, и хотел поред градске библиотеке, и зграда гарде између два двора, и зграда поред Москве, и шестоспратница на Славији поред Мека, пошта код железничке станице, па и ова зграда. То не би било никакво измишљање прошлости, попут оног које се спроводи у Скопљу, већ враћање важних градитељских и урбаних симбола на своја места. Град би са њима био лепши и достојанственији.

Мислим да противници ове идеје највећу бојазан имају од тога што би се, како сматрају, поновном градњом зграде изгубила симболика места и што би избледело сећање на цивилизацијски злочин који се ту догодио. Ја баш мислим супротно.

Испред саме зграде Музеја страдања (рецимо да то буде нова намена објекта) треба направити доминантно обележје које не би промакло ниједном пролазнику и које би јасно говорило шта се ту догодило 6. априла '41. Под зграде би требало да буде стаклен, попут Археолошког музеја у Атини, како би оку сваког посетиоца биле доступне ископине и други антички артефакти. Као што рекох, објекат би био:

"... са стакленим подом испод кога бисмо могли да уживамо у остацима римске зграде, са сталном поставком о разарањима Београда на спрату, али и двораном која би била искључиво посвећена изгорелој националној институцији (са фотографијама, снимцима, пронађеним предметима, факсимилима наредбе за рушење, детаљним пописом онога што је изгубљено, фототипским издањима или преписима тамо где постоје...). А у поткровљу бих сместио кабинете за екипу историчара, истражитеља и публициста чији би задатак био да, попут Визенталовог центра, истражују све детаље везане за страдања нашег града, да проналазе артефакте по свету, да их по могућству враћају у земљу и да јавност редовно обавештавају о ономе до чега су дошли. То би, верујем, био начин да ово здање постане неизоставна дестинација сваке ђачке екскурзије, али и незаобилазна ставка у свим туристичким брошурама о нашем граду..."
 
Онај буквалан, физички прах који неки желе да сачувају већ давно су развејали ветрови и спрале кише, остављајући на месту где је било егземпларно здање грађанског, модерног Београда (тако другачије од сељоберске слике коју нам неки натурају, а ми се не опиремо) само ружну рупетину за коју 95 одсто људи не зна шта је. Никаква плоча, "језик симбола" и ода празнини неће ту много помоћи."

Lepo receno i nazalost istinito.

Neslavno moram da priznam da poznajem mnogo ljudi koji nemaju pojma gde je Kosancicev Venac, pa kad im objasnim onda se sete, a na kraju kada se pokrene prica o biblioteci, gledaju me belo. Neko moje iskustvo je da je to slucaj 7 od 10 ljudi, a i ova 3 sto znaju su polovicne informacije.

Zivimo u eri mediokriteta.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=398908#p398908:1vj14bmf je napisao(la):
Igor » 25 Jul 2016 10:45 pm[/url]":1vj14bmf]Aha

file.php

Ako se tu planira parking/garaza, sta ce biti sa ove dve zgrade: https://goo.gl/Tao1KG i kako ce to uticati na podzemne lagume vinarije a ciji neki delove zalaze priblizno skoro do mosta. Imas li neke informacije ili detalje jos?
 
Sudeći po ovoj tabli, u ovoj fazi se rekonstruiše samo Ulica Kosančićev venac. Srebrenička i Zadarska i dalje na čekanju. Plato kod Biblioteke ni u naznakama. Famoznih 66 fasada (od kojih 40 na Kosančićevom vencu) po svemu sudeći će doživeti sudbinu onih 10 za koje je bila planirana rekonstrukcija iz donacija pre dve godine.
 
Da li ce se raditi i vodovodne instalacije? Svake zime, barem dva-tri puta negde na kos.vencu pukne vodovodna cev (kad temp ode u minus). Dzaba rekonstrukcija ulice, ako ono ispod ostane isto.
 
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=zyUtBOIxWk0[/youtube]
Razgolićeni grad - Kosančićev venac
 
Film je iz 1997 a kad gledas automobile koji prolaze kroz ulicu kao da je snimljeno 80ih.
 
Film je star 20 godina. Pa i danas kada snimas ulice automobili su iz 2000-ih.

Meni je posebno zanimljivo da se film dohvatio i trolejbuske okretnice. Nisam znao da je jos tada planiran trzni centar na tom mestu.
 
Taman tad je i bio konkurs za raicevu odstupalo se u nekim djelovima i odustajalo od zahtjeva
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=401875#p401875:3oum0ft8 je napisao(la):
Вожд » 24 Aug 2016 10:28 am[/url]":3oum0ft8][youtube]https://www.youtube.com/watch?v=zyUtBOIxWk0[/youtube]
Razgolićeni grad - Kosančićev venac

Najodvratniji period Beograda...sivilo, nemastina i opsta propast...film je potpuno nabijen propagandom koja je toliko ocigledna u tadasnjoj Milosevicevoj Srbiji...a dve godine kasnije na taj isti grad su padale bombe... :(
 
Propaganda ili ne, par stvari je receno koje i danas vaze i od kojih ne mozemo da pobegnemo.
Mediokritet je nadvladao Beogradom mnogo pre nego sto je emisija snimljena, a vlada i dalje i jos zesce.
Sramota je na sta lici Kos. Venac danas u celosti.

Danas se moze nabrojati tek par emisija koje mogu da se porede sa ovom ovakvom emisijom po kvalitetu. Tragedija je, sto su emisije otisle nizlaznom putanjom, a idu i dalje.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=402316#p402316:2vsoatou je napisao(la):
zexland » 26 Aug 2016 10:27 pm[/url]":2vsoatou]
Najodvratniji period Beograda...sivilo, nemastina i opsta propast...film je potpuno nabijen propagandom koja je toliko ocigledna u tadasnjoj Milosevicevoj Srbiji...a dve godine kasnije na taj isti grad su padale bombe... :(


Ne vidim Milosevicevu propagandu u filmu. Vidim previse patetike, ali nekakvu rezimsku propagandu ne... Sto se tice 1997. demokratija je uspela u Srbiji da spusti industrijsku proizvodnju i standard stanovnistva ispod te godine... A bombardovanje koje spominjes je bio pocetak uvodjenja demokratije u Srbiju, 5. Oktobar je bio overa gotove stvari.
 
Vrh