Косанчићев венац - ревитализација

[autoputevi kao hobi]

Milose sta treba da urade sa ovim parama koje su dobili?


Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[Homer Jay]

Meni to zvuči kao malo novca za ozbiljnije radove, iako se to odnosi samo na ulicu dok će se fasade finansirati iz odvojenih sredstava (delom gradskih, delom republičkih). I ostaje pitanje šta će biti s prostorom nekadašnje Biblioteke. Nadam se da ćemo uskoro dobiti više informacija.

 

[relja]

Da li je iko u međuvremenu čuo sta to počinje da se radi na Kosančiću?

 

[milos.tro]

Koliko sam shvatio zamena kaldrme,električne vodove će staviti pod zemlju...

 

[neshaoct]

Da nije ovaj novac i za to...

Budžet Republike Srbije 2009. godina

EIB > BEOGRAD: Obnova beogradskog jezgra
EUR 45.276.711
Prvi datum otplate glavnice 10.08.2010.
Poslednji datum otplate glavnice 17.12.2027.
Rata glavnice za 2009. god 0 EUR
Kamatna stopa EURIBOR + marža do 1%

Budžet Republike Srbije 2010. godina

EIB > BEOGRAD: Obnova beogradskog jezgra
EUR 60.276.711
Prvi datum otplate glavnice 10.08.2010.
Poslednji datum otplate glavnice 17.12.2027.
Rata glavnice za 2010. god 177.007 EUR
Kamatna stopa EURIBOR + marža do 1%

Budžet Republike Srbije 2014. godina

EIB > Grad Beograd – Obnova beogradskog jezgra
EUR 84.316.964
Prvi datum otplate glavnice 10.08.2010.
Poslednji datum otplate glavnice 10.10.2032.
Rata glavnice za 2014. god. 3.817.698 EUR
Kamatna stopa fiksna po tranšama

Budžet Republike Srbije 2015. godina

EIB > Grad Beograd – Obnova beogradskog jezgra
EUR 80.988.178
Prvi datum otplate glavnice 10.08.2010.
Poslednji datum otplate glavnice 10.09.2032.
Rata glavnice za 2015. god. 5.140.278 EUR
Kamatna stopa fiksna po tranšama

Budžet Republike Srbije 2016. godina

EIB > Grad Beograd –Obnova beogradskog jezgra
EUR 75.847.900
Prvi datum otplate glavnice 10.08.2010.
Poslednji datum otplate glavnice 10.09.2032.
Rata glavnice za 2016. god. 5.301.569 EUR
Kamatna stopa fiksna po tranšama

EIB = Evropska Investiciona Banka
The European Investment Bank is the European Union' bank. Its mission is to promote EU's objectives by providing long-term financing...

 

[astrodule]

Možda je bilo (a možda i nije)

 

[Galeks]

Cekaj, sta njih sprecava da u potpunosti obnove i urade zgradu biblioteke?

 

[zidar]

^^ Mogucnost da se napravi trg

Biblioteku vec imamo kod Hrama, a lep trg na ovoj lokaciji bi Beogradu mnogo vise znacio od anahrone rekonstrukcije neoklasicne zgradice.

 

[spatiotecte]

Poljaci su obnovili ceo njihov centar grada koji je srusen 1945te. I to je jako lepo ispalo i nije po meni anahronicno.

 

[Igor]

Nije posto obnavljas nesto sto je postojalo a ne gradis lazno Skoplje i sl gluposti

 

[spatiotecte]

Tako je Igore, i ja se apsolutno slazem da se ponovo podignu sve zgrade koje su nemci srusili gde god je to moguce.

 

[zidar]

Ljudi nemojte da poredite Varsavu koja je cela sravljena sa zemljom sa jednom zgradom na Kosancicevom vencu, let's not mix frogs and grandmothers.

Jeste li svesni koliko je Kosancicev venac prodisao nestankom zgrade biblioteke ?
Sada se vidi celina venca, sve fasade jednim pogledom. Da nisu nemci srusili zgradu trebalo bi je srusiti (preterujem naravno, ali kapirate me).

Cin rusenja naravno treba obeleziti, zato podzemlje treba iskoristiti i ispricati pricu o slojevima koje cine Beograd od Kelta i Rimljana do danas. Ali nikako ne treba obnavljati srusenu zgradu, to bi bilo ravno brisanju proslosti i zaboravljanju unistenog blaga. Kao puj pike ne vazi.

Toranj na Avali je simbol Beograda i bilo je neophodno podici ga ponovo kao znak prkosa i istrajnosti.
Sa druge strane zgrada stare biblioteke je u tom pogledu nebitna, bitan je bio samo njen sadrzaj koji je nepovratno izgubljen.

Rekao bih da bi obnavljanje zgrade danas bilo priznanje nepouzdanja i odsustva maste, straha od buducnosti i bega u proslost, dok bi stvaranje jedne nove zive gradske celine sa trgom u centru bio manifest smelosti i vere u sopstvene kapacitete, u svetlu i uzbudljivu buducnost.

 

[Era]

@zidar

Frauenkirche ruine

Frauenkirche

Treba da se obnovi Biblioteka!

Obnavljaju se zgrade Generalstaba a ne treba da se obnovi Biblioteka. Pih.

 

[GOJE]

Bezbroj puta je ponovljeno da je ta zgrada bila fabrika kartona "Vapa", u koju je kasnije smeštena biblioteka. Uz to, sada ispod zgrade postoje ostaci rimskih građevina.

Imamo priliku da napravimo potpuno jedinstveno i upečatljivo spomen obeležje. Zgrada kao zgrada je potpuno nebitna.

 

[pazuzu]

zidar » Ned Jul 24, 2016 3:58 pm[/url]":25looa5b]Ljudi nemojte da poredite Varsavu koja je cela sravljena sa zemljom sa jednom zgradom na Kosancicevom vencu, let's not mix frogs and grandmothers.

Jeste li svesni koliko je Kosancicev venac prodisao nestankom zgrade biblioteke ?
Sada se vidi celina venca, sve fasade jednim pogledom. Da nisu nemci srusili zgradu trebalo bi je srusiti (preterujem naravno, ali kapirate me).

Cin rusenja naravno treba obeleziti, zato podzemlje treba iskoristiti i ispricati pricu o slojevima koje cine Beograd od Kelta i Rimljana do danas. Ali nikako ne treba obnavljati srusenu zgradu, to bi bilo ravno brisanju proslosti i zaboravljanju unistenog blaga. Kao puj pike ne vazi.

Toranj na Avali je simbol Beograda i bilo je neophodno podici ga ponovo kao znak prkosa i istrajnosti.
Sa druge strane zgrada stare biblioteke je u tom pogledu nebitna, bitan je bio samo njen sadrzaj koji je nepovratno izgubljen.

Rekao bih da bi obnavljanje zgrade danas bilo priznanje nepouzdanja i odsustva maste, straha od buducnosti i bega u proslost, dok bi stvaranje jedne nove zive gradske celine sa trgom u centru bio manifest smelosti i vere u sopstvene kapacitete, u svetlu i uzbudljivu buducnost.

Jedino što se može podvesti pod "babe i žabe" je odbacivanje nacionalnog nasleđa u kombinaciji sa nacionalističkim "prkosom" osvajaču. To je ideološki i intelektualni "dead end", u kom je go inat vredniji od knjige.

E pa malo morgen. Ne može i jedno i drugo.

Tim pre što je Kosančićev Venac kolevka srpske kulture i državnosti, jer tu nije stradala samo Tanazevićeva zgrada, nego i Đumrukana, koja je kao carinarnica i pozorište u jednom predstavljala prvi nagoveštaj nezavisne države.

A ako ćemo već o inatu, "prkos" bi bio da se svaka cigla vrati na svoje mesto, a ne da se od istorijskog jezgra prave poslovne prilike neostvarenim dunđerima, koji su tu zamislili da zasade "etno" čardake.

Prema tome, manite se priča o simbolima, istrajnosti i "begu u prošlost". Ni sami ne znate šta hoćete.

 

[Igor]

Ok moze se biti selektivan ako se zele zadrzati pojedine vizure. Mozemo Djumrukanu uraditi ponovo i ako pripada vise Karadjordjevoj vizuelno doprinosi panorami i vizuri Kosancicevog venca.

 

[spatiotecte]

Misljenja sam da treba obnoviti sve sto se moze obnoviti a da je od arhitektonskog i istorijskog znacaja.

 

[direktor]

Pa djumurkana i jeste predvidjena za obnovu

 

[spatiotecte]

To je dobra stvar.
Trebalo bi takodje podici ponovo hotel koji se nalazi pored TC Rajiceve i koji je popio bombu.

 

[relja]

Era » 25 Jul 2016 01:46 pm[/url]":2ht8yd98]
Treba da se obnovi Biblioteka!

Obnavljaju se zgrade Generalstaba a ne treba da se obnovi Biblioteka. Pih.

Biblioteka je obnovljena, nalazi se u Karađorđevom parku u namenski projektovanoj zgradi.
Na Kosančićevom vencu se nalazila neuslovna kuća u koju je bila smeštena Biblioteka.
Institucija i nacionalno kulturno blago i nasleđe su jedno, a kuća koju je Vapa prodao državi kada je naplatio ratnu štetu i sagradio modernu fabriku u bulevaru vojvode Mišića je nešto drugo.

GOJE » 25 Jul 2016 01:53 pm[/url]":2ht8yd98]Bezbroj puta je ponovljeno da je ta zgrada bila fabrika kartona "Vapa", u koju je kasnije smeštena biblioteka. Uz to, sada ispod zgrade postoje ostaci rimskih građevina.

Imamo priliku da napravimo potpuno jedinstveno i upečatljivo spomen obeležje. Zgrada kao zgrada je potpuno nebitna.

Upravo.
Treba nam trajno obeležje tog nenadoknadivog gubitka i kulturnog genocida, a ne šuplja kulisa kuće.
Ne rupa, kao do sada, već snažno i dostojanstveno obeležje.

 

[relja]

Uostalom - o čemu je Folić pričao, jesu počeli radovi?

 

[MarcBg]

relja » Pon Jul 25, 2016 7:02 pm[/url]":3mcp3mfe]Uostalom - o čemu je Folić pričao, jesu počeli radovi?

Aha,kao i na Slaviji,radi se punom parom. :lol:

 

[pazuzu]

Možda je obnovljena funkcija Biblioteke, ali sama zgrada - nije.

I to je suština.

Žao mi je što moji stavovi i kritika deluju grubo, ali je moj revolt s dobrim razlogom: to nisu samo zgrade ili (kako kaže kolega) "prazne kulise", niti je to samo zato što je moja porodica generacijama unazad vezana za taj kraj.

Ali ovo je sad zaista prekardašilo.

Nijedan, ali nijedan normalan narod ne bi dopustio da mu se skrnavi ambijentalna celina najstarijeg jezgra grada, niti bi tolerisao kvaziintelektualštinu kako je ovaj grad "prodisao" u nacističkom bombardovanju. :roll: Samo nedostaje da na Kosančićevom Vencu podignemo spomen-zahvalnicu fašizmu i njegovom doprinosu beogradskom urbanizmu, pravljenja otvorenih prostora i poslovnih šansi.

Kosančićev Venac je, uostalom, ono mesto gde je Beograd, iz turske žabokrečine, gde je sve evropsko iz ranijih perioda uništeno, prvo uspelo da se izbatrga i povrati svoj evropski karakter, a da je ta tranzicija i dan-danas vidljiva.

Reći da je Kosančićev Venac "nebitan" dok je avalski toranj simbol nacije, srednjeg prsta NATO i koječega, može samo da prođe kao bahaćenje ljudi koji nemaju NIŠTA zajedničko s Beogradom.

 

[relja]

pazuzu » 25 Jul 2016 08:35 pm[/url]":3j6bu0jg]... Samo nedostaje da na Kosančićevom Vencu podignemo spomen-zahvalnicu fašizmu i njegovom doprinosu beogradskom urbanizmu, pravljenja otvorenih prostora i poslovnih šansi......

Forum već ima jednog mnogo ekstremnog člana koji isto tako zna da ljudima čije mišljenje mu se ne sviđa, spočitava neke stvari koje nisu ni pomislili, kamoli napisali. Još jedan nam nije potreban.

Biblioteku čini ono što se u njoj čuva. a ne zgrada.
Replika zgrade će pre da umrtvi sećanje o principu: "eto, neuništivi smo, ponovo smo sazidali tu kuću"... ali u ovom slučaju nije bitna ta kuća, nego ono što je u njoj zauvek nestalo.


http://beogradskonasledje.rs/wp-content ... hajlov.pdf

...Пред сам царински рат са Аустро-Угарском, Милан Вапа је купио кућу на Косанчићевом венцу, подигнуту на месту некадашње куће Милије Марковића Распопа. Фабрика за прераду хартије и израду трговачких књига на Косанчићевом венцу број 14 отворена је на Благовести, 25. марта 1910. године. Услед отежаних економских прилика, велику финансијску подршку у виду банкарских позајмица пружили су му г.Симон, тадашњи потпредседник банке „Сосијете женерал“ у Паризу и члан Самосталне монополске управе, као и директор Земаљске банке г. Рецевил. Када су Симон и Рецевил основали у Београду Француско-српску банку, Милан Вапа им је био први клијент, добивши тако неограничен кредит за развој фабрике.
Убрзо након избијања Првог светског рата, производња у фабрици је обустављена, а поједини извори наводе да је Милан Вапа рат провео у избеглиштву у Швајцарској, где је обилазио познате фабрике хартије и упознавао се са организацијом и начином производње. Током рата, из фабрике на Косанчићевом венцу Аустријанци су однели готово све. Након рата, стварањем нове и далеко веће државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, затечено је, посебно у Словенији, десетак фабрика папира које су делимично задовољавале потребе проширеног тржишта. Увоз хартије у послератним годинама имао је, по обиму и по вредности, све веће размере. Инвестирање у ову грану индустрије, нарочито у Београду, као највећем и главном граду нове државе, преузео је Милан Вапа. У Архиву Југославије сачувана је преписка са аустријском владом о повраћају машина које је фирма „Фишер и Вајглер“ из Беча бесправно користила до 1919. године, као и захтев за накнаду штете. С новцем добијеним од одштете на име немачких репарација и с кредитом добијеним од Француско-српске банке купио је земљиште и почео изградњу велике и модерне фабрике хартије, а кућу на Косанчићевом венцу продао је средином 1921. Године Министарству просвете за три и по милиона динара да у њу смести Народну библиотеку.....

Koliko ja znam, prof. Tanazević je tu otkupljenu zgradu adaptirao...

A šta ćemo sa ostalim objektima, ne toliko reprezentativnim, koje su se takođe nalazile na mestu današnje rupe u ulici Kosančićev venac?
Njih niko ne spominje, svi misle samo o fotografijama glavnog ulaza. I njih da obnavljamo?

 

[Homer Jay]

Ptičice mi kažu da rekonstrukcija Kosančićevog venca počinje 10. avgusta. Naravno, tu se misli na ulicu, toliko puta najavljivane fasade zasad niko ne pominje.