Градска галерија на Косанчићевом венцу
Ново здање могло би да почне да се зида крајем следеће године, а како ће изгледати и да ли ће својим габаритом евентуално заклонити поглед на реку знаће се када буде завршен урбанистичко-архитектонски конкурс који ће бити расписан до краја 2015.
Видиковац на Косанчићевом венцу (Фото Зоран Анастасијевић)
Не на Тргу републике, где је годинама најављивана, него на Косанчићевом венцу биће подигнута градска галерија. На месту трошне бараке у Улици Косанчићев венац 27, а у продужетку Улице краља Петра, ново здање могло би да почне да се зида крајем следеће године. Како ће оно изгледати и колику површину ће да заузме, да ли ће својим габаритом евентуално заклонити поглед на реку из Улице краља Петра знаће се када буде окончан урбанистичко-архитектонски конкурс који ће, како најављује Владан Вукосављевић, градски секретар за културу, бити расписан до краја 2015.
Препрека за реализацију ове идеје коју су подржали градоначелник, градски менаџер и урбаниста, готово да нема, уверава Вукосављевић. Плац од 594 квадрата је у власништву града, као и дашчара у којој су се окупљали бескућници. Правила градње за просторно културно-историјску целину од великог значаја какав је Косанчићев венац већ постоје. Ако не буде радикалних преокрета и одступања од идеје да се галерија изгради као објекат с приземљем, првим и другим, такозваним повученим спратом, неће бити неопходно да се мења постојећи план детаљне регулације, који омогућава подизање таквог здања.
Поједине стране компаније су, тврди Вукосављевић, заинтересоване да уложе новац у градњу градске галерије. Уколико оне одустану или не дају довољно, паре ће се прикупљати по већ устаљеном градском рецепту – најпре се траже донатори и спонзори, а потом се ваде средства из буџета.
Снимање георадаром, апаратом који испитује шта се све крије у подземљу, већ је започето. Оно ће утврдити има ли лагума испод парцеле предвиђене за градску галерију, на којој су дубини, колико су широки...
– Замисао је да и лагуме, ако их буде на тој локацији, искористимо за градску галерију. Она ће заузети око 1.200 квадрата. Биће подигнута по строгим светским стандардима за температуру, светлост, влажност простора, што су параметри важни за чување уметнина. Задовољиће и строге безбедносне стандарде како бисмо могли да угостимо светске изложбе – објашњава Вукосављевић.
Аутори визуелне уметности моћи ће да представе своје стваралаштво у галерији, а размишља се, додаје Вукосављевић, да у њој буду изложена дела Оље Ивањицки, која је живела на Косанчићевом венцу, и радови из легата других уметника који сада стоје по мрачним депоима.
О тим детаљима одлучиваће комисија која припрема конкурс, а њена пажња биће усмерена и на предлог Милутина Фолића, градског урбанисте: да градска галерија не буде над земљом него каскадно укопана у падину, што би отклонило бојазан да би будући објекат на некада планираном видиковцу – платоу на коме се укрштају улице Краља Петра и Косанчићев венац – нарушио панораму и визуре на Косанчићев венац. Јер, предлог плана детаљне регулације (ПДР) који је пре осам година нашао пред градским одборницима предвиђао је видиковац и на парцели где ће бити подигнута градска галерија. Испод видиковца урбанисти су предложили изградњу новог објекта културе, попут музеја, који би каскадно повезао Карађорђеву улицу са Косанчићевим венцем. У оквиру монументалног здања, планери су предвидели јавно степениште и отварање пешачког пролаза тако да се из центра града преко видиковца директно силази на реку. Али амандман који је тада додат плану практично је омогућио да се колико већ сутра на плацу предвиђеном за видиковац сагради надземни објекат, као што намерава и садашња власт.
– Амандман је одредио да се на најатрактивнијем делу видиковца подигне нови јавни објекат, што би затворило прелеп поглед из центра града на реку, Земун и равницу. Та идеја требало би поново да се преиспита – казала је својевремено за наш лист Вера Михаљевић, један од руководилаца израде ПДР-а.
----------------------------------
Историјски буквар
Као простор најстаријег српског насеља у Београду, интензивнији развој Косанчићевог венца почео је после стицања државне самосталности добијене хатишерифом 1830. године. Убрзо су подигнути конак кнегиње Љубице, хотел „Старо здање” и кафана „Знак питања”.
Калдрмисање улица завршено је крајем 19. века, а тада је Емилијан Јосимовић урадио први план просторне регулације тог дела Београда. Почетком 20. века изграђена је нова зграда Патријаршије на месту старе Митрополије и репрезентативно здање француске амбасаде. У том периоду појачана је електрична расвета и проширена мрежа трамвајског саобраћаја. Турску калдрму заменила је гранитна коцка, а касније асфалт.
За економски развој и градитељско обликовање Косанчићевог венца од посебног значаја била је близина пристаништа на Сави преко којег се некада обављао највећи део међународне трговине. Део према царинарници формиран је као простран плато са отвореним складиштима. Уз Ђумрукану подигнути су хотели, конаци, трговачке радње, занатске радионице…
У току Другог светског рата трајно су нестале Народна библиотека са фондом вредних књига и рукописа, Ђумрукана, хотел „Крагујевац”, тек изграђена конструкција ланчаног моста „Краљ Александар Први”. Овај део Београда назив је добио 1872. године по Ивану Косанчићу, витезу који је према предању погинуо у Косовском боју.
----------------------------------
Културни центар, а не галерија на Тргу републике
Градска влада уз подршку Друштва архитеката Београда (ДАБ) организовала је пре 12 година конкурс за изградњу галерије на Платоу Зорана Ђинђића и предложила рушење „Стакленца”. Победничко решење подигло је велику медијску прашину и сукобило архитекте. Тој идеји успротивили су се поборници иницијативе старе пола века да се на том месту подигне опера. За то се борило и Удружење „Опера на Тргу републике” са Живаном Сарамандићем на челу. Оно је прихватило пројекат архитекте Милана Палишашког који је на Платоу Зорана Ђинђића предвиђао оба објекта: галерију и оперу. Зграда опере према његовој замисли имала би сцену, гледалиште и гардеробу и била би повезана подземним пролазом са Народним позориштем. Заговорници галерије, тадашњи градски архитекта Ђорђе Бобић и ДАБ, сматрали су да је тај простор недовољно велики за модерну зграду опере.
Њу су изоставиле и архитекте овенчане првом наградом на последњем, овогодишњем, конкурсу за уређење Трга републике. Уместо „Стакленца” они су предвидели културни центар – са галеријама, књижарама, салама за конференције…
Далиборка Мучибабић
објављено: 06.09.2015.
:kk:
