Šta je novo?

Историја београдског урбанизма

271726965_10216300347220015_3754137750805967396_n.jpg
 
Занимљиво да слична уска грла имамо и данас.
 
Uh, odavno ne čuvam materijal, zato i postavljam po forumima i kojegde.. :)
 
 
Gde mogu da nađem informacije osledećim zgradama:

1. Samački hotel na uglu Dubrovačke i Visokog Stevana
2. Tobleronka kod Bogoslovije
3. Vojni soliteri u Vojvode Stepe kod crkve
4. Novobeogradskim zgradama (cenim da to ima na onom youtube kanalu, ali ne znam link)
 
Ako nema ništa na internetu onda u arhivu grada.
 

 
СОЛИТЕРИ "РОЂАЦИ" или БЕОГРАДСКИ "БЛИЗАНЦИ"

Процес индустријализације изискивао је и изградњу великог броја станова у индустријским и административним центрима државе концентрисаном изградњом у великим градилиштима – насељима и/или солитерима. Огромна средства намењена стамбеној изградњи створена су увођењем законске обавезе 1957. године, којом је четири посто од укупног доходка сваког запосленог издвајано за стамбени фонд, а бројне радне организације су издвајале и више. То је имало за последицу да је у Београду у првих 15 година након завршетка Другог светског рата изграђено око 30 хиљада станова, да би у периоду од 1960-1975 тај број порастао на око 128 хиљада станова.

Монтажна индустријска градња префабрикованим елементима коју су наша грађевинска предузећа увелико освојила почетком шездесетих омогућила је у технолошком смислу овако убрзану динамику реализације. Додатном убрзању допринело је и коришћење истих пројеката за реализацију више насеља, поготово у ситуацијама када је инвеститор била држава – војска односно наменска индустрија. Најпознатије зграде - "рођаци" београдских солитера (односно стамбених кула како су се тада називали) које су настале у шездестим годинама прошлог века, налазе се у Суботици, Мостару и Ужицу.

У Суботици су направљена 2 десетоспратна солитера по пројекту Ивана Антића, идентичних групи од 6 солитера на Звездари; у Мостару су направљена 3 солитера са по 14 спратова у насељу Звјездара који су исти као и 5 солитера у Улици Стјепана Филиповића по пројекту Ђорђа Пиварског и коначно, у Ужицу, петнаестоспратни солитер у данашњој Улици Марије Маге Магазиновић (тада Улици 7. јула) који је пандан солитерима типа "А" у насељу "Стадион" у Улици Љутице Богдана, пројектанта Ирене Рогановић дизајнираних у оквиру пројектног атељеа "Стадион" Михаила Јанковића.

И док су ове прве две групе верне копије оригинала, ужички солитер је надмашио оригинал за 3 спрата. У време када је изграђен, био је то највиши солитер у Ужицу и представљао је почетак урбанистичке стратегије развоја града да се, будући да је стешњен у котлини, развија у висину. У наредних петнаестак година, Ужице је добило и више солитере и већа насеља, која су, без изузетака, добијала духовите надимке који су се међу Ужичанима задржали до данашњих дана: Лепа Брена и Слатки грех, Сивоња (девојачки сан), Севап сити, Кула, Бели двор, Црна дама, Шаруља, Теле, блок Златибор, Болнички солитер, Борачки солитер, Три мускетара, Конзерве, Поглед у будућност...
У таквом окружењу делује невероватно одолевање ужичкој духовитости нашег "рођака", солитерa у Улици Марије Маге Магазиновић број 26, који је међу тамошњим грађанима препознатљив по потпуно незанимљивом називу S солитер. Мислио сам да је тај назив добио под утицајем старијег "рођака" из насеља "Стадион" и атељеа "Стадион" који га је пројектовао, али ми је присуство латиничног "S" константно подгревало сумњу.

Љубазношћу Душана Жугића из Историјског архива Ужице мистерија је разоткривена, а захваљујући Предрагу Ковачевићу, аутору портала Ужичанствено, пронађена је и фотографија која потврђује Душанове тврдње. Наиме, на крову солитеру се те 1967. године, када је солитер усељен, нашла и велика реклама Ваљаонице бакра Севојно у облику латиничног слова "S" које се окретало, а које и дан данас доминира логом ове фабрике. Тиме је S солитер постао још који спрат виши и скоро сигурно највиши солитер у држави у то доба, доминирајући центром Ужица и Тргом партизана - архитектонским и урбанистичким поносом града.​

izvor: FB
 
Ako je zatvorena zbog ove zgrade, mislim da je to onaj patrljak sa zadnje strane Maksija, normalan na Sajkasku. Naravno ovo je samo pretpostavka.
 
Vrh