Историја београдског урбанизма
- Začetnik teme Delija
- Datum pokretanja
Vožde mislim da si ti objavio ali više ne znam na kojoj temi na ovom forumu, bio je stari novinski članak iz Jugoslavije o "novom savskom mostu" u Beogradu i još nekim drugim mostovima ne sećam se tačno, da li možda imaš tu fotografiju? Hvala
Izložba arhitekture – Milenija i Darko Marušić - DaNS
Galerija+ Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad Otvaranje: 9. mart 2018. 13h Trajanje izložbe: 9-19. mart 2018. Kustos: Vladimir Mitrović Partneri: Departman za arhitekturu i urbanizam u Novom Sadu, Društvo arhitekata Novog Sada MSUV se već više godina u kontinuitetu bavi prezentacijom...
dans.org.rs
Gde mogu da nađem informacije osledećim zgradama:
1. Samački hotel na uglu Dubrovačke i Visokog Stevana
2. Tobleronka kod Bogoslovije
3. Vojni soliteri u Vojvode Stepe kod crkve
4. Novobeogradskim zgradama (cenim da to ima na onom youtube kanalu, ali ne znam link)
1. Samački hotel na uglu Dubrovačke i Visokog Stevana
2. Tobleronka kod Bogoslovije
3. Vojni soliteri u Vojvode Stepe kod crkve
4. Novobeogradskim zgradama (cenim da to ima na onom youtube kanalu, ali ne znam link)
Булевар војводе Степе, централна зона | Београд | 1969-72
ОПШТИ ПОДАЦИ Тип конкурса: Позвани београдски конкурс за архитектонско решење стамбеног насеља у Булевару војводе Степе у Београду 196...
gioranoangelo.blogspot.com
Стамбене куле на Булевару војводе Степе | Београд
ОПШТИ ПОДАЦИ Аутори: Стана Алексић , дипл. инж. арх., проф. Бранко Алексић , дипл. инж. арх.; Пројектант: Стана Алексић , дипл. ин...
gioranoangelo.blogspot.com
СОЛИТЕРИ "РОЂАЦИ" или БЕОГРАДСКИ "БЛИЗАНЦИ"
izvor: FB
Процес индустријализације изискивао је и изградњу великог броја станова у индустријским и административним центрима државе концентрисаном изградњом у великим градилиштима – насељима и/или солитерима. Огромна средства намењена стамбеној изградњи створена су увођењем законске обавезе 1957. године, којом је четири посто од укупног доходка сваког запосленог издвајано за стамбени фонд, а бројне радне организације су издвајале и више. То је имало за последицу да је у Београду у првих 15 година након завршетка Другог светског рата изграђено око 30 хиљада станова, да би у периоду од 1960-1975 тај број порастао на око 128 хиљада станова.
Монтажна индустријска градња префабрикованим елементима коју су наша грађевинска предузећа увелико освојила почетком шездесетих омогућила је у технолошком смислу овако убрзану динамику реализације. Додатном убрзању допринело је и коришћење истих пројеката за реализацију више насеља, поготово у ситуацијама када је инвеститор била држава – војска односно наменска индустрија. Најпознатије зграде - "рођаци" београдских солитера (односно стамбених кула како су се тада називали) које су настале у шездестим годинама прошлог века, налазе се у Суботици, Мостару и Ужицу.
У Суботици су направљена 2 десетоспратна солитера по пројекту Ивана Антића, идентичних групи од 6 солитера на Звездари; у Мостару су направљена 3 солитера са по 14 спратова у насељу Звјездара који су исти као и 5 солитера у Улици Стјепана Филиповића по пројекту Ђорђа Пиварског и коначно, у Ужицу, петнаестоспратни солитер у данашњој Улици Марије Маге Магазиновић (тада Улици 7. јула) који је пандан солитерима типа "А" у насељу "Стадион" у Улици Љутице Богдана, пројектанта Ирене Рогановић дизајнираних у оквиру пројектног атељеа "Стадион" Михаила Јанковића.
И док су ове прве две групе верне копије оригинала, ужички солитер је надмашио оригинал за 3 спрата. У време када је изграђен, био је то највиши солитер у Ужицу и представљао је почетак урбанистичке стратегије развоја града да се, будући да је стешњен у котлини, развија у висину. У наредних петнаестак година, Ужице је добило и више солитере и већа насеља, која су, без изузетака, добијала духовите надимке који су се међу Ужичанима задржали до данашњих дана: Лепа Брена и Слатки грех, Сивоња (девојачки сан), Севап сити, Кула, Бели двор, Црна дама, Шаруља, Теле, блок Златибор, Болнички солитер, Борачки солитер, Три мускетара, Конзерве, Поглед у будућност...
У таквом окружењу делује невероватно одолевање ужичкој духовитости нашег "рођака", солитерa у Улици Марије Маге Магазиновић број 26, који је међу тамошњим грађанима препознатљив по потпуно незанимљивом називу S солитер. Мислио сам да је тај назив добио под утицајем старијег "рођака" из насеља "Стадион" и атељеа "Стадион" који га је пројектовао, али ми је присуство латиничног "S" константно подгревало сумњу.
Љубазношћу Душана Жугића из Историјског архива Ужице мистерија је разоткривена, а захваљујући Предрагу Ковачевићу, аутору портала Ужичанствено, пронађена је и фотографија која потврђује Душанове тврдње. Наиме, на крову солитеру се те 1967. године, када је солитер усељен, нашла и велика реклама Ваљаонице бакра Севојно у облику латиничног слова "S" које се окретало, а које и дан данас доминира логом ове фабрике. Тиме је S солитер постао још који спрат виши и скоро сигурно највиши солитер у држави у то доба, доминирајући центром Ужица и Тргом партизана - архитектонским и урбанистичким поносом града.
Монтажна индустријска градња префабрикованим елементима коју су наша грађевинска предузећа увелико освојила почетком шездесетих омогућила је у технолошком смислу овако убрзану динамику реализације. Додатном убрзању допринело је и коришћење истих пројеката за реализацију више насеља, поготово у ситуацијама када је инвеститор била држава – војска односно наменска индустрија. Најпознатије зграде - "рођаци" београдских солитера (односно стамбених кула како су се тада називали) које су настале у шездестим годинама прошлог века, налазе се у Суботици, Мостару и Ужицу.
У Суботици су направљена 2 десетоспратна солитера по пројекту Ивана Антића, идентичних групи од 6 солитера на Звездари; у Мостару су направљена 3 солитера са по 14 спратова у насељу Звјездара који су исти као и 5 солитера у Улици Стјепана Филиповића по пројекту Ђорђа Пиварског и коначно, у Ужицу, петнаестоспратни солитер у данашњој Улици Марије Маге Магазиновић (тада Улици 7. јула) који је пандан солитерима типа "А" у насељу "Стадион" у Улици Љутице Богдана, пројектанта Ирене Рогановић дизајнираних у оквиру пројектног атељеа "Стадион" Михаила Јанковића.
И док су ове прве две групе верне копије оригинала, ужички солитер је надмашио оригинал за 3 спрата. У време када је изграђен, био је то највиши солитер у Ужицу и представљао је почетак урбанистичке стратегије развоја града да се, будући да је стешњен у котлини, развија у висину. У наредних петнаестак година, Ужице је добило и више солитере и већа насеља, која су, без изузетака, добијала духовите надимке који су се међу Ужичанима задржали до данашњих дана: Лепа Брена и Слатки грех, Сивоња (девојачки сан), Севап сити, Кула, Бели двор, Црна дама, Шаруља, Теле, блок Златибор, Болнички солитер, Борачки солитер, Три мускетара, Конзерве, Поглед у будућност...
У таквом окружењу делује невероватно одолевање ужичкој духовитости нашег "рођака", солитерa у Улици Марије Маге Магазиновић број 26, који је међу тамошњим грађанима препознатљив по потпуно незанимљивом називу S солитер. Мислио сам да је тај назив добио под утицајем старијег "рођака" из насеља "Стадион" и атељеа "Стадион" који га је пројектовао, али ми је присуство латиничног "S" константно подгревало сумњу.
Љубазношћу Душана Жугића из Историјског архива Ужице мистерија је разоткривена, а захваљујући Предрагу Ковачевићу, аутору портала Ужичанствено, пронађена је и фотографија која потврђује Душанове тврдње. Наиме, на крову солитеру се те 1967. године, када је солитер усељен, нашла и велика реклама Ваљаонице бакра Севојно у облику латиничног слова "S" које се окретало, а које и дан данас доминира логом ове фабрике. Тиме је S солитер постао још који спрат виши и скоро сигурно највиши солитер у држави у то доба, доминирајући центром Ужица и Тргом партизана - архитектонским и урбанистичким поносом града.
izvor: FB
SRBO
Advanced
Штета.
lukander01
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.03.2021.
- Poruke
- 694
- Pohvaljen
- 1.418
Sada izgledaju bas tuzno. Zagradila ih ova budzevina na cosku bez koje bi bio fin plato, a i Maxi bi izgledao mnogo lepse sa staklenim izlozima nego sad sa musavim sivim zidom.
varos kapija
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 04.10.2007.
- Poruke
- 1.360
- Pohvaljen
- 2.173
Gde je bila Koruska ulica? Ka Vojvode Dobrnjca?
lukander01
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.03.2021.
- Poruke
- 694
- Pohvaljen
- 1.418
Ako je zatvorena zbog ove zgrade, mislim da je to onaj patrljak sa zadnje strane Maksija, normalan na Sajkasku. Naravno ovo je samo pretpostavka.
Duleja
Advanced
Prevrat koji je nastupio posle Drugog svetskog rata i komunističko preuzimanje vlasti podrazumevalo je i nacionalizaciju velike imovine koju su imali predratni industrijalci i preduzetnici, tako da je preduzeće "Dragutin Šiđanski i kompanija" preuzeo novi režim.
Tako je nastao potonji "Komgrap".
Beogradske priče: Dragutin gradio puteve
Tako je nastao potonji "Komgrap".
Beogradske priče: Dragutin gradio puteve