ГУП 1972
Показује се да Београд неминовно прелази милион становника..Бранко Пешић налаже ревизију ГУП-а из 1950. године пошто је он рађен за Београд до милион становника. Из те ревизије произилази нови ГУП из 1972. године.Пре тога Бранко Пешић је довео четири стручњака из Америке који су овде радили на новом саобраћајниом плану града годину и по дана чини ми се. Оно што су они радили је био очај живи и одликовао га је онај класични аутомобилски амерички урбанизам.Након њих довели су двојицу Белгијанаца.Они су предложили две метро линије: Вишњица - Петлово Брдо и Устаничка - Земун са укрштањем испод трга републике.Обилазница је померена иза аеродрома,лука иза Панчевца,постојао је још један прстен преко другог шпица Аде као и преко превлаке на Ади који би касније повезивао Прокоп са остатком града.О томе ћемо касније у тексту.
http://www.urbel.com/img/ilu/velike/slika-11.jpg
МЕТРО 1972 - 1982
На почетку излагања Јовин је у око 7 необоривих тачака објашњавао зашто је метро једино решење за Београд.Почев од рационализације грађ, земљишта (коефицијент изграђености и до 1:12),протеривања аутомобила из центра,решавања паркинга,јефтиније градње (услов за једно гаражно место на 50м2 више није неопходан) преко екологије,уштеде времена итд...СТФ-у сам проследио тај папир и надам се да ће га усликати и поставити овде.
Као што сам већ рекао Бранко Пешић на основу усвојеног ГУП-а налаже оснивање сектора за метро и доводи Јовина на његово чело.Јовин,Малетин и остали нису знали много о шинским системима у то време и крећу да истражују по свету шта би могло бити решење за Београд.Одлазе у Минхен који у то време врши револуцију у јавном превозу.Од немачких железница откупљују 420км пруга у и око града,то све повезују метроом и стварају дистрибутивни метро у ком се линије у центру града дуплирају а по уласку и изласку из центра рачвају. Систем одликује капацитет до 40.000 путника у вршном часу. Вашингтон,донекле Беч и многи други преузимају оно што је добро из Минхена.
Е сад оно што сам причао годинама.Пројекат метроа из 1976. године није само Јовинов,,суштински је више аустријски него наш.
Сектор за метро ангажује пројектанта бечког метроа Рперта Шикла и дају му 80.000$ за пројектовање прве фазе београдског метроа.У међувремену је урађен пројекат метро-друмског моста и сва геолошка испитивања на трасама метроа.За наше раније дискусије јако је битно напоменути да је оновна сврха прве линије у плитком ископу на НБГ-у та што би данашњи бул. ЗЂ била пешачка улица са великим коеф. изграђености што метро ту и омогућује (Београдски Дифенс)
1977. године план метроа постаје обавезујући део гупа из 1972. године.Све припреме за градњу метроа су завршене 1982. године,главни пројекат прве фазе је урађен,самодопринос је увелико био расписан.Тог лета Јовин тадашњем трочланом председништву подноси извештај.Тада председник извршног одбора Радоје Стефановић изјављује:
"Sve što je za prošlih deset godina rađeno u Sektoru za metro nešto je najlošije što je ikada u Beogradu urađeno... Treba iskopati jednu veliku rupu i zakopati tu sramotu Beograda". И говори како су за паре које је Јовин потрошио на пројекат метроа могли да направе чак 54 двособна стана. Јовин у неверици потом одговара: "А знате тек колико кила јабука смо могли за те паре купити".
Тад му сва три члана председништва обећавају да му неће дати ни динара за метро.
МЕТРО И ЈОШ ПОНЕШТО 1982 - ???
У периоду до 1986. године Вукан Вучић гура свој трамвај за 21. век. Иначе,
велика је лаж да је Јовин противник трамваја."Његов" план предвиђа и 37 километара трамвајске мреже и у великој мери,у оном смисленијем делу Вукан Вучић је то и изградио. Иначе,Јовин је уз смех говорио да су тада ови зликовци правдали трамвај великим потенцијалом у топчидерској долини. (кристалише се прича око умп-а). Јовин ме је одушевио када је напоменуо
да се он још 70их залагао за Војводе Степе без аутомобила и са трамвајем у тој улици као основом.ж те улице.А нешто слично се и налазило у његовом плану из 1976. године. 1986 године сектор за метро се рехабилитује након промене власти.Већ 1987 године као резултат тога добијамо централну пешачку зону Кнез Михаилову. Ту је Јовин детаљно описао своју борбу са заосталим делом струке за чесму у Кнез Михаиловој.
У периоду до 1993. године није било могуће урадити много.1990 године са врха долази наредба да се САНУ-у зада некакав задатак. Они се дотичу решевања саобраћаја у Београду.Били су под потпуним утицајем Вукана Вучића и тада први пут добијамо његов план "Рационалног и ефикасног решења" које се до дана данашњег није променило и које је на жалост још увек актуелно.
У међувремену је Јовин учествовао на свим урбанистичким конкурсима у Србији.Његове пешчке зоне су изведене у Брчком и Нишу,добио је многе награде на тим конкурсима. На једном намештеном,чини ми се у Ужицу је чак и одбио награду из тих ртазлога. Занимљив му је план за Нови Сад.На конкурс за трг испред катедрале је изашао са планом ЛРТ система који би ишао подземно испод трга,даље прелазио дунав преко старог моста и повезивао Петроварадин.Линија би на другу страну од трга скретала лево ка булевару и касније лчини ми се ишла ка Жел. Станици. Био је леп цртеж свега тога.Надам се да је Директор то усликао. Урадио је и фантастичан цртеж целог Сомобора димензија 1.5х3.8 метара...
1997. године долази Ђинђић на власт.Он сам иде у сектор за метро и за кратко време налази заједнички језик са Јовином. Они ажурирају пројекат,понајвише у делу Новог Београда због неких новоизграђених објеката. Пред сам почетак градње метро моста почиње бомбардовање...
НЕКЕ ЗАНИМЉИВОСТИ
Дефинитивно смо разрешили мистерију око онога шта јесте а шта није изграђено.
Метро сандук испод прокопа јесте изграђен,метро сандук код Вука није али је сама станица изграђена у складу са Јовиновим планом а онај зид где је мурал је изведен тако да се лако може демонтирати.
Иначе,када су још почетком 70их сумњиви типови изместили главну жел. станицу у Прокоп са аутокоманде услов струке за тако нешто је била горепоменута саобраћајница,
трансвезала са 16 укрштања у нивоу. То је Јовин нагласио уз доскочицу да ниакве лудачке прескупе петље по граду нису долазиле у обзир по њему.Та трансвезала би ишла даље ка Вишњици и тако повезала обале две реке и у великој мери ослободила неке оптерећење правце у самом центру града. Јовин ме је одушевио и када је рекао да се залаже за очување садашње железничке станице јер нико у Европи не измешта жел. станице из центра града које по својој намени и треба ту да буду.
Толико за сада.Следећи километар поста можда сутра испишем.
Биће још занимљивије,до детаља су описани догађаји око моста на ади и сарадњи са Ђиласом.
vrlo interesantno stivo.