Šta je novo?

Историја београдског урбанизма

@Delija
Istina je da je tih 7 spratova u 1850 bilo jako malo, recimo da u to vreme taj standard je bio vise P+3 eventualno P+4 i to u samom centru grada, na periferiji kao sto si rekao P+1 P+2 uglavnom. Nadovezao sam se na tvoju recenicu p+7 do trotuara, zapravo radi se o urbanizma zatvorenih blokova bilo da su P+1 ili P+7 protiv izgradnje solitera.

Nisam pristrasan kad pricam o tome, postoje objekti gradjeni za vreme komunizma koji mi se dopadaju.
Ali mislim da trpati solitere tamo gde je urbano tkivo vec definisano nije pametna stvar.

P+7 do trotuara nije problem ako je ulica dovoljno siroka i ako je trotuar dovoljno dugacak. To uopste nije retka pojava danas u svetu. Pre drugog svetskog rata smo imali zatvorene blokove, posle smo imali tackastu gradnju sa kulama i sa objektima koji su po sred bloka i okruzeni zelenim povrsinama. Sad smo se opet vratili zatvorenim blokovima ali uglavnom sa prorezima, tj raznim varijantama, polu zatvoreni blok, zatvoreni blok sa po 2-3-4 otvora ili sa tackastom gradnjom unutar blokova, dakle neko resenje izmedju ova 2 prethodna, neka vrsta kompromisa.

Kanalisana ulica se i dalje koristi samo sto vise nije bas kanalisana na svim svojim delovima nego se malo daje lufta pa negde bude praznine.

ja shvatam te solitere u centru grada kao neki eksperiment ondasnih urbanista da urade nesto novo u matrici koja vec ima svoja pravila i koja vec ima svoj urbanizam.

Kao sto se sad ljudi bune kad se uradi neoklasicna zgrada u modernom okruzenju tako su te moderne zgrade i drugacije po svojoj formi ispadale cudno i nepovezano za ono vec postojece starinsko okruzenje, da ne kazem suvisne.
Zgrada pala s marsa nema veze sa okolinom znaci nije uklopljena, veca je sansa da to ispadne negativno po gradu nego opozitivno.
 
Soliteri izmedju milesevske i patrijarha janikija su za vek ispred svega napravrljenog na vracaru u poslednjih 100 godina. Istina, nema podzemni parking sto je ozbiljan minus ali da su u poslednjih 20 godina umesto izgradjenih trotoarusa nikla 2 3 slicna komleks vracar bi bio mnogo lepse mesto za zivot

Btw, zanimljiva tema, hvala na "izvestaju"
 
[img=http://s1.postimg.org/idd6s9rrf/image.jpg]
Сетио сам се на прву, да сам размишљао више пута на тему овога што је Хазард написао. Између кућа са слике и неугледних солитера када се прође мора да падне на памет идеолошка акција. Ко је прошетао овде, верујем да је имао утисак тог непотребног у овом блоку... сем ако струка то не види другачије. :)

Него да ли градња насеља на левој обали Дунава потпада под Јовинов период ( од 70те до 90те ) и како је дошло до градње хиљада станова овде? Само у Борчи последњи попис забележио је преко 16 000 станова, од којих је бар пола из тог времена, Котеж, П.Скела по 10 000 становника, мини стамбена насеља Крњача, све из тог периода. Нових 50 - 60 000 становника, који ће дуго гутати новац града због интеграције у исти ( или самосталног живота ) Индустријске зоне... Ко је одговоран за то развлачење града и енергије?
 
За градњу толиких станова захвалите Ђорђу Бобићу. Он је хтео да буде нови Добровић и да нам баш он подари трећи Београд.Он своје планове није спровео (мада је и он заговарао мост Земун-Борча) али је зато за време његовог битисања на позицији градског архитекте ту дато понајвише грађевинских дозвола.
 
1969-1971 - Arhitekta u Institutu za arhitekturu i urbanizam u Beogradu
1972-1976 - Arhitekta u Zavodu za izgradnju Beograda
1977-1988 - Arhitekta u Centru za planiranje urbanog razvoja - CEP, Beograd
Ђорђе се уклапао овако у тим годинама, о мосту З-Б се причало и пре тога, тако да не знам ко је заслужан за ту идеју. Не делује ми као неко ко се апсолутно пита за све у том периоду. Некако ми је мање вероватно да је појединачна особа крива или заслужна за све.
Мислим да је све почело оснивањем ПКБ 1945, тиме се можда одређује делимичан живот овог дела града. Насеља из 70их и 80их су превише обимна и и амбициозна, као и друга индустријска зона на Панчевачком путу, која тражи нове насеобине... 70а је ударна за Борчу ( то је обим који је добио назив трећи БГД ). У том периоду треба тражити кривца за план још једног новог града, јер тада је почело у том облику. Волео бих да неко попут Јовина, неко ко је у свему био ( макар информисан ) демистификује толики број људи на терену, тадашње визије дела града, за који се овде каже да није ни требао да постоји.
 
Био је он и после 2000их градски архитекта.Није се он питао много али је био највећи заговорник (вероватно и једини) међу струком 3. Београда и моста Земун-Борча пре винчанског.

Тај трећи Београд треба да постоји али не у облику панонског засеока линијског типа уз једну саобраћајницу тј зрењаниснки пут. Ту се град требао ширити полукружно.Од обале Дунава (тј до уже заштите водоизворишта) па ка северу и лепо како се који појас изгради заокруживати га саобраћајницом све док се не дође до саобраћајнице која би се са једне стране завршавала мостом преко аде хује а са друге мостом Земун - Борча. Уместо тога дивљао је ко је хтео. А чак је и овај смт идиотски смишљен.Укључење на зрењаниснки пут са моста је далеко таман толико да ће многи становници и даље пре користити преоптерећени Панчевац.


То му дође још једна нит која се провлачи кроз читаву историју београдског урбанизма.Добре замисли се униште таман толико да бољитак буде што мањи.Почев од луке,преко прокопа,неискоришћеног жел. чвора са фалинкама у кључним тачкама,оа до моста преко Аде и овог кинсеког.

Сутра ће то бити "београдски метро" који ће бити изведен на скуп и бескористан начин таман толико да зажалимо што смо га и градили.
 
Tacno na predavanju je bio covjek koji je ucrtao most zemun borca 1985 isprekidanom linijom tek kad se ostali mostovi zavrse a ne naopako ali dobro sad sta je tu je
 
Delija":235hx2sm je napisao(la):
Ти делови града су у највећој мери уништени тек после 2000. године али имаш право.

Ne sporim ja uopšte to post-petooktobarsko uništavanje mnogih stambenih kvartova. Devastiran je tako ogroman deo Vračara, Neimara, Čubure, Crvenog krsta, Zvezdare, Jerkovića i bar jedno pola Voždovca. Ja sam mislio na one delove recimo Vračara, Voždovca i Zvezdare koji nisu devastirani tranzicionom novogradnjom jer su već bili takve konfiguracije da mogu da prime tu novogradnju od 4 do 6 spratova (jer su i u medjuratnom periodu tu postojale zgrade takvih gabarita i za njih su tu ulice i bile zamišljene), a i ta novogradnja je uglavnom bila luksuznija, sa manje stambenih jedinica i bez zauzimanja svakog kvadratnog mogućeg centimetra placa (dakle ostavljeno je neko dvorište itd.) kao i bez premašivanja ili čak korišćenja maksimalne dozvoljene spratnosti. Tu se novogradnja lepo uklopila i uglavnom ne remeti postojeću urbanu matricu, ali zato i dalje štrče kao pale s Marsa te zgrade iz vremena SFRJ.

I da, i u ovim krajevima koji jesu devastirani posle 2000. jeste ta alava nekontrolisana investitorska gradnja napravila mnogo veću štetu nego socijalističko posađivanje solitera, ali ipak pitanje ostaje - zašto je to rađeno?

Delija":235hx2sm je napisao(la):
Нпр три солитера код Каленића. Рађен је конкурс за то подручје и Јовин је предвидео да искористи конфигурацију терена и спусти једну ширу саобраћајницу испод тог гребена која би ишла ка аутокоманди и тако би добили више мирних блокова без великих саобраћајница између али са опет добром инфраструктуром испод њих. Дакле нису тек тако планирали да насаде те солитере и зграде без додатне инфраструктуре

Vidiš, ovo nisam znao, interesentna informacija, hvala. Međutim opet ostaje pitanje - da li je stvarno bilo neophodno to raditi (čak i sa sve novom i adekvatnom infrastrukturom) ili je bilo bolje zaokružiti te krajeve višespratnim porodičnim kućama i stambenim zgradama P+3/4/5? Zato to meni miriše ili na ideologiju, ili političku ili arhitektonsku (kad kažem ovo drugo mislim na želju nekog arhitekte ili grupe njih da pošto poto ostave svoj pečat ma koliko to remetilo postojeći ambijent).

Dalje, da li je svaki takav projekat bio potkrepljen odgovarajućim infrastrukturnim prilagođavanjem koje jednostavno nije izvedeno? Ili ne? Meni su misterija npr. one soliterčine u V. Stepe - izlaze s kontra strane na jako usku ulicu (Jove Ilića), nemaju niti neke naročite zelene površine niti otvoren prostor (već široku betonsku ,,osnovu'' tj. širi su u podnožju nego u visini), odstupaju od svega u okolini...na Bulevaru Kr. Aleksandra npr. nisu građene takve zgradurine, i ako je Bulevar dosta širi od V. Stepe - koji je opet paralelan sa mnogo širim Bulevarom oslobođenja, gde su (visokih funkcionera radi valjda) ostavljene vile i viletine.

И слажем се са тобом да је било и идеоологије ,посебно у првој послератној градњи. Прве зграде изграђене после рата су они црвени солитери код Олимпа на Звездари.

Nisam znao da crvene solitere :kk: kada su građeni? 50ih? A tu tek ima nelogičnosti. Od Cvetka nadalje ne diraš one udžerice pored puta, ne širiš ulicu, ali zato gradiš solitere i stambene blokove u bočnim, užim ulicama! Ne mislim samo na crvene solitere već i sve ostalo te vrste na tom potezu. Pritom još šizofrenije to izgleda kada pogledaš deo Bulevara od Liona i Lipovog lada do Cvetka - tu su izgrađeni fantaštični blokovi, urbanistički odlično sređeni, tako da imaš skroz modernu gradnju a opet skoro neprimetnu tranziciju između predratne i posleratne gradnje. I nemaš opterećenje bočnih ulica, u kojima su ostale niske stambene zgrade i kuće. A taj deo je pre svega toga sigurno izgledao vrlo slično onom delu posle Cvetka. Mnogo, mnogo nelogičnosti.

I još mi je veći rebus što se sve to dešavalo u vreme SFRJ, kada ipak jeste postojao neki sistem, kada su stvari bile mnogo strože, kada nije mogao da radi ko šta hoće bez kontrole (kao danas), i kada sve bilo u rukama malog broja planera. Drugim rečima, današnji haos lako mogu da objasnim i da mu nađem uzroke, a ondašnji nikako. Zato me zanima šta bi o tim stvarima rekao neko poput Jovina i sličnih.
 
Колико ме знање служи, ти солитери код Олимпа су дело славног Ивана Антића, за које је добио и Октобарску награду - зато што Бранко Пешић није хтео да се то високо признање додели "клинцима", групи "Београдских 5" за десетоспратницу у Блоку 21 на НБ. То би била прва половина шездесетих година.
И нису неке зграде.

Ако ће се архитекте сложити, мени се у том неком периоду лепотом и оригиналним стилом од свих издвајају грађевине Алексеја Бркића - зграда ПИО фонда у Немањиној и Палата Хемпро на Теразијама; као и Богојевићев Дом штампе на Тргу републике, који обожавам.

Иначе, да је било урбанистичких нелогичности - јесте, о томе енциклопедија може да се напише (а можда баш ја то једном и урадим), али то је стални пратилац и усуд београдски: нити смо данас много бољи, нити смо пре рата били паметнији.
 
Delija":1d5uh7hv je napisao(la):
Био је он и после 2000их градски архитекта.Није се он питао много али је био највећи заговорник (вероватно и једини) међу струком 3. Београда и моста Земун-Борча пре винчанског.

Тај трећи Београд треба да постоји али не у облику панонског засеока линијског типа уз једну саобраћајницу тј зрењаниснки пут. Ту се град требао ширити полукружно.Од обале Дунава (тј до уже заштите водоизворишта) па ка северу и лепо како се који појас изгради заокруживати га саобраћајницом све док се не дође до саобраћајнице која би се са једне стране завршавала мостом преко аде хује а са друге мостом Земун - Борча. Уместо тога дивљао је ко је хтео. А чак је и овај смт идиотски смишљен.Укључење на зрењаниснки пут са моста је далеко таман толико да ће многи становници и даље пре користити преоптерећени Панчевац.


То му дође још једна нит која се провлачи кроз читаву историју београдског урбанизма.Добре замисли се униште таман толико да бољитак буде што мањи.Почев од луке,преко прокопа,неискоришћеног жел. чвора са фалинкама у кључним тачкама,оа до моста преко Аде и овог кинсеког.

Сутра ће то бити "београдски метро" који ће бити изведен на скуп и бескористан начин таман толико да зажалимо што смо га и градили.


После 2000 је изграђен мали блок иза поршеа, нешто још приватних инвестиција и нешто мало бројнији блок у Борчи 5. Тако да ме тај период не интересује, јер је симболичан раст. Само ко је љуљао 70/80те, и пре тога са којим планом? Ово што си написао, да је дивљао ко је хтео, вероватно си мислио на градске организације које се баве планирањем. Јер дивља насеља су настала, око постојећих планских, у тој линији на једној саобраћајници. На другој, ка Панчеву настала је индустријска зона, не мала, да је настало и планско насеље и ту би се надоградила дивља. Значи да је неко поставио ту линију ( или две )

Сам мост као идеја постоји ко зна од када. Већ неку деценију није тајна за становнике леве обале, ја знам за могућност његове градње од малена :) Ћале, који је живео у Земуну, рођен почетком 50их каже да се када је он био клинац проломила та прича ( зато до скоро није веровао да ће моста бити, чак и када су радови одмакли :) )

Потпуно си у праву, многи ће користити старе трасе. У праву си и да је требало постављати насеља уз реку ( ближе граду, заокружити га ) А сада нови таленти планирају 1200 станова ка Овчи, опет што даље од жељеног правца. Тако да се сага наставља и у наше време а не можемо ни прошлост да схватимо.

Теби хвала пуно на труду да одговориш :kk:
 
Zuma":kxqstzgs je napisao(la):
Delija":kxqstzgs je napisao(la):
Не,на слајду је била слика која гледа ка Земуну са које се јасно види онај прекид кеја.Ми смо га питали зашто је ту кеј прекинут,он је рекао због администрације тј границе општине.Можда је он то пермутовао.И онако је жива енциклопедија па неки податак може и да се изгуби а и у том периоду је био заоукупљен пројектовањем самог кеја а не дрндањем са администрацијом.

Vrlo je moguće da je opštinska granica nekada bila tu. Sudeći po zgradama, tradicionalna teritorija Zemuna se završavala negde oko Prve Pruge ili ulice Džona Kenedija (zbog fabrike). Dalje je bila samo železnička stanica, par objekata oko nje, i ništa više. Kad je počela izgradnja Novog Beograda, smatralo se da sve "nove" zgrade pripadaju "Novom" Beogradu. Moguće je da je i prvobitno razgraničenje sledilo takvo razmišljanje, a da je tek posle neko poželeo da Hotel Jugoslavija i taj deo obale pripadne Zemunu.

Да се не би нагађало где је општинска граница између Земуна и Новог Београда, ево исечка тог дела града из електронског плана (мало старијег) којег имам. Општинска граница је означена црвеним тачкама, али пошто ми је исечак нешто нејасан, уцртао сам на целој општинској граници између Земуна и Новог Београда, црвене стрелице:

windows 7 screenshot
 
Mozda nekadasnja trasa prige ima veze sa administrativnom podelom?
Zemun kao zaseban je postojao, a Novi Beograd je tek bio u planovima i spocetka pedesetih proglasen opstinom, ako se ne varam...


Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
 
@Борчанац

Све постоји у документима. На овом линку:

http://www.urbel.com/img/ilu/velike/slika-10.jpg

видећеш мапу из Генералног урбанистичког плана Београда из 1950. године - и Бежанијску улицу у Земуну, која би се, пошто би порушили добар део старог језгра Мунзеа (а тад су се баш ложили на такве ствари!) као једна од градских магистрала прешла Дунав и завршила тамо негде код тебе.
На срећу, разум је надвладао над неким идејама послератних архитеката.
 
Пантограф":21nvq2j3 je napisao(la):
Иначе, да је било урбанистичких нелогичности - јесте, о томе енциклопедија може да се напише (а можда баш ја то једном и урадим), али то је стални пратилац и усуд београдски: нити смо данас много бољи, нити смо пре рата били паметнији.

Pa nisam ni rekao da smo danas mnogo bolji, naprotiv. Danas smo dosta gori nego u vreme SFRJ, jedina po meni pozitivna stvar je definitivan kraj modernisticke gradnje manje-vise, ali to je em vise stvar ukusa, em je generalni svetski trend.

Sto se tice predratnog perioda, naravno da nije savrsen - pa mnogi urbanisticki problemi su nasledjeni iz tog doba. Takodje, urbanizam grada do 100 - 300 hiljada stanovnika i 1 - 2 miliona stanovnika nije ista kategorija - pre rata se jednostavno nisu susretali sa nekim od posleratnih problema tako da ne mozemo ni da znamo kako bi reagovali. Medjutim, pre rata se drzava nije ni bavila masovnom stanogradnjom. Drzava je gradila za sebe - i to je sve uglavnom vrlo dobro - i propisivala urbanisticke planove za delove grada koji su bili urbanizovani - i to je uglavnom odradjeno dobro. Danas se i to radi traljavo.

Medjutim ono sto mene fascinira, i kod perioda SFRJ, i kod ovog perioda sad su sledeci stvari:

1) Preskakanje i ignorisanje nekih problema i ako si imao moc da raseljavas, rusis, gradis kako oces (to se odnosi samo na soc. period, i tu mislim na ono preskakanje sirotinjskih naselja);

2) Ne cuvanje onog dobrog i solidno uradjenog iz proslosti - i ne samo nemar prema tome i prepustanje stihiji vec vrlo namerno sje*******avanje toga;

3) Odsustvo nekog kontinuiteta - OK, na poljanama radi sta hoces, ali postojecu matricu postuj i dogradi kako dolikuje - umesto toga, imamo kompletne ili parcijalne radikalne promene.

Na primeru NBG (bez obzira sto se npr. meni licno ne svidja ta vrsta urbanizma) vidimo sta se radilo u vreme SFRJ kada si imao "grinfild" projekat - poljanu pa udri - sve sprovedeno vrlo dosledno i kako treba, skoro pa bez greske. Ali kada je bilo u pitanju neko zateceno stanje, tu se mnogo gresaka pravilo.
 
Гага":h8irxzjg je napisao(la):
Да се не би нагађало где је општинска граница између Земуна и Новог Београда, ево исечка тог дела града из електронског плана (мало старијег) којег имам. Општинска граница је означена црвеним тачкама, али пошто ми је исечак нешто нејасан, уцртао сам на целој општинској граници између Земуна и Новог Београда, црвене стрелице:

Poenta je bila gde su granice bile, a ne gde su sad. Trenutne se lako mogu videti ovde, samo zumiraj sliku (ali ne previše)
http://gis.beoland.com:8080/direkcijaSpoljni/

Ja imam utisak da su tada mogle biti bliže Karađorđevom trgu, što bi objasnilo zašto je Jovin to rekao.

Malo objašnjenje. U Zemunu je uvek bilo veoma važno da li si Zemunac, a onda se moralo i tačno znati ko ima povlasticu se tako predstavlja, u zavisnosti od toga gde stanuje. Početna osnova za ovu ekskluzivnost je naravno bila urbana, gradska tradicija. U Novom Beogradu su tada živeli samo "obični došljaci", često vrlo problematičnih navika i kulture, koji su iz svojih popaljenih i uništenih sela ili opustelih planina bivše Jugoslavije tek došli u urbanu sredinu (što je inače jedan od sasvim racionalnih razloga za gradnju velikih i često ružnih, ali brzih i jeftinih zgrada. Postojala je ogromna nestašica stambenog prostora. Nije sve u ideologiji kao što mnogi misle). Pošto je dakle to bilo bitno pitanje, stari Zemunci su uvek jasno i glasno naglašavali da sve što je "preko pruge" nije Zemun (znaci sa druge strane bivšeg pružnog nasipa, kad se gleda u pravcu NBG Opštine), a kad se gleda u pravcu ka Brankovom mostu, onda su kraj Zemuna i "pravih Zemunaca" bile nove, visoke zgrade namenjene masovnom stanovanju ("spavaonice"), građene u otvorenim blokovima. Pošto je Zemun po svemu potpuno drugačiji, razgraničenje je svima bilo odmah očigledno. Možda je administrativna granica opštine jedno vreme sledila ovu usmenu tradiciju, ali se to može proveriti samo u dokumentima koji su baš iz tog vremena.
 
Kad kaszete soliteri na zvezdari kod olimpa mislite na one crvene sa kosim krovom koji su napravljerni identicni i u subotici ,ili one druge
 
Мене рецимо занима прича око Теразијског тунела. Да ли је и у том случају план изведен половично или је овде упитању чиста урбанистичка кратковидост. Мени је невероватно да су тако лоше покушали да реше саобраћајне проблеме и то новчано поприлично наплатили.
 
Ја не видим ништа лоше осим што је недостатком метроа,мостова и постојањем наметнутих идиотских саобраћајних токова та траса постала најоптерећенија у целом граду. Дискутабилно је и проширење Бранкове,те узани тротоар али то је цех који су одавно платили многи европски градови који чак и имају метро и бољу органзацију саобраћајних токова. Рецимо Москва је тако нагрђена по целом центру града у сразмерно већем обиму.

Да нема тог тунела онај хаос који видимо ту би се преместио на Теразије и поред хотела москва а завршавао би се у несрећној Балканској улици. Ово је најмање зло. Нпр у Риму практично постоји пресликани тунел испод блажег узвишења у најстрожем центру града само је позициониран тако да има природну вентилацију.

Иначе Јовин се и тога докачио. Тај тунел није био његов план али су ови то осмислили видевши његове предлоге и/или изведене пројекте за денивелацију и хуманизовање блокова на НБГ-у и/или Врачару.
 
@Stf
Ништа ту није половично (мада је катастрофално), то је спровођење у дело ГУП-а из 1950. године - схватите да се такви објекти могу градити само на основу важећих планова - и његове "прве лонгитудинале". За узане коловозне траке у тунелу, према Б. Јовину, одговоран је штедљиви арх. Никола Гавриловић. Тунел у данашње време не би добио ни грађевинску ни употребну дозволу, јер не задовољава противпожарне прописе.

Што је најгоре, у свим актуелним плановима кроз Теразијски тунел пролази ГРАДСКА МАГИСТРАЛА, што говори да и нисмо далеко одмакли од кратковидости из 1950/1970. године.
 
Кључна реч везана за тадашњи урбанизам је Атинска повеља, по којој се праве главне аутомоблске улице на растојању 400-600 метара уздуж и попреко. Данас постоји тежња избацивања аутомобила из централних градских улица. А разлог зашто је Газела најоптерећенија је зато што је на једином правцу где је пробијена "касаба" у правцу предграђа, те што се користи природни, једноставни правац Мокролушког потока. На жалост, да нема тог правца, не би имали куда да провучемо ни озбиљне аутобуске линије, а лудило је што дана санас немамо градски превоз аутопутем од Аутокоманде према Коњарнику, и да је аутопут највећа и најгора препрека у тој зони.

Утолико, као поука из прошлости, не треба да идемо линијом мањег отпора, него да решавамо намерно запостављени Источни Београд! :gobb: И у овом случају, уместо по и данас проходним блоковима, форсирати градњу метро система на исток па колико да кошта! :gobb:
 
Kad smo vec kod toga, koja je prica oko petlje autokomanda? Koji je genije projektovao petlju gde se ukrstaju direktno oni koji silaze sa autoputa i oni koji bi da udju na autoput, kao i onaj pobaceni kruzni tok usred raskrsnice sa semaforima?
 
Делија и Пантограф

Није споран урбанизам 1950 (према принципима Атинске повеље), спорна је очајна примена те повеље. Очајна.
Ако је била неопходна Прва лонгитудинала, тунел је требао да почиње одмах после моста и да излази код Баније. Конфигурација терена то дозвољава. Тиме би се спасила Бранкова, неби се деградирала околина Сремске, упропастила Нушићева, уништила Деспота Стефана. ....

Осим тога што је неповратно деградиран сам центар града, већ није постигнуто никакво решење. Саобраћајни колапс је померен само 100 метара. Да је то урађено да се спасе Теразије, још бих и "прогутао", али Теразије нису постале пешачки трг, па стога баш и нема смисла тај изговор.
 
Stf
Pitaj neke od starijih beogradjana kakav haos je vladao na Terazijama, Trgu Republike i okolini do izgradnje teratijskog tunela. Veruj mi, za tadasnje vreme i broj vozila to je bilo optimalno resenje...
Drugi je problem je sto nakon prosirenja Brankovog mosta , sto je bilo pre vise od 30 godina, nista novo nije investirano u saobracajnu infrastrukturu

Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
 
u vezi ovoga što je hazard pisao.


i sam sam razmišljao na tu temu. naravno postoje visoke zgrade koje su uspele da se uklope i sasvim lepo izgledaju, ali ima dosta koji nisu najbolje rešenje.


posebno ružan deo grada mi je dorćol ispod ulice cara dušana.

jedan od mojih favorita http://binged.it/1k0ydZk

pri tome ima sve iste zgrade ovakve. i obe su očajne.


a za deo ispod pruge ne treba trošiti reči.
 
@Stf
Тачно тако. Али, говорисмо већ о сталним компромисима: тешко да су имали паре за дужи тунел. Иако ми данас мислимо да је то била богата земља, ваљда омађијани Којиним сладуњавим "Шоуом свих времена" и разочарани данашњицом, просечна плата 1968. године је била 72 долара и 50 центи.
Десетак година пре Теразијског су заправо и покушали да направе дужи, Базисни тунел. Почели су радове и - одустали. Нисмо имали ни технологију, али ни паре да градимо километарски тунел, јер је у исто време требало подизати и Нови Београд, и штошта друго.
Тако је остало и до данас: сеци гаће, крпи дупе. И сироти, по читав центар деградирајући Теразијски тунел мора се посматрати кроз призму - оскудице.
 
Vrh