Nikakvo čudo što može da obrne krug od 50km bez punjenja. Baterijski elektro busevi mogu imati jako ozbiljan kapacitet baterija. Kod zglobnog Citara ide i do 700kw/h, ako se ne varam. Autonomija može ići i do 400 kilometara. Svi se oni opremaju različito prema potrebama i željama kupaca, što važi i za način dopune baterija. Njih ne treba mešati sa našim Higerima, koji imaju, podsećanja radi, super kondenzatore. Električni Otokari kod nas su, opet, po kapacitetima baterija i nemogućnosti dopune istih preko pantografa, potpuno drugačije opremljeni u odnosu na elektro Solarise u Novom Sadu. Baterija kod ovih drugih je kapaciteta na nivou električnog automobila, al se zato brzo dopunjuje preko pantografa. Sad kad ih ima svuda faktički, prave su u hiljadama primeraka godišnje, definitivno postaju nešto sasvim normalno i nisu već nekoliko godina unazad nikakvo posebno čudo. Gradski autobusi se baš ubrzano elektrifikuju, a od skora kraće izvedbe između 10 i 11 metara dužine, kod ovih evropskih proizvođača, nude se samo u verzijama na čisto električni pogon. Kod onih koji nisu skoro predstvali novu generaciju gradskih autobusa, kao na primer Mercedes koji C2 pravi punih 10 godina (dizel naslednika očigledno neće biti), mogu se još uvek naći sve verzije sa pogonom i na dizel.